ОЧЕКУЈЕ ЛИ НАС ОБРАЧУН СА ЗАГОВОРНИЦИМА БОЈКОТА ИЗБОРА НА КОСОВУ

Неопходно је да српске власти већ сада почну да размишљају шта и како после новембарских избора?

Колико пута су кључни представници српске извршне и законодавне власти поменули да је важно да косовски Срби изађу на предстојеће локалне изборе? Колико пута су их позвали да гласају за листу „Српска“? Колико ће пута све ово поменути у наредних месец дана?

Ставимо се сада у позицију појединца, Србина са Косова и Метохије, као политичког чиниоца. Какав може бити његов однос после потписивања Бриселског споразума, а пред локалне изборе које организуције Приштина, према осталим (важнијим) политичким чиниоцима у овом процесу: држави Србији и међународној заједници (назовимо је тако, мада се суштински ради о „западном“ делу међународне заједнице са којом српске власти преговарају о питању Косова и Метохије). Како он све ово сагледава?

Најпре нешто о појму „политичке логике“. Да се задржимо на класичној, античкој (или још тачније – аристотеловској) дефиницији логике као науке о „формалним условима, принципима и правилима коректног размишљања“. У том контексту политичка логика би се односила на вештину или метод размишљања и закључивања о процесима унутар политичког система, на основу принципа и правила према којима тај исти систем функционише.

Сам политички систем је сложена (друштвена) структура, коју обликују многоброњи чиниоци историјског, правног, економског, културног (цивилизацијског), идеолошког и социолошког карактера. Најкраћа дефиниција је да је то скуп друштвених и политичких институција. Зато је могуће навести већи број правила и принципа функционисања политичког система. Без обзира на могућу критику о субјективност, за потребу ове кратке анализе последњих дешавања на Косову и Метохији ограничићу се на четири: моћ кључних фактора (елемената) да утичу на доношење одлука; правни поредак према којем систем функционише; однос према општеприхваћеним демократским нормама и принципима; и утицај моралних кодекса на доношење одлука (на чему често и упорно инсистирају сви саговорници са Запада).

ВЕРА И ЧЕТИРИ СТВАРИ Дакле, да би овај наш Србин са Косова нашао логику у свему, он би морао да верује у четири ствари. Прво, морао би да верује да ће некаква институција са и даље до краја недефинсаним надлежностима, статусом и делокругом рада – Заједница српских општина – моћи ефикасно да заштити његова појединачна и колективна права. Друго, да ће формално бити поштоване правне норме и процедуре које му гарантују слободу и читав низ права. Треће, да се до свега поменутог долази кроз демократску процедуру, која почиње гласањем на изборима. И четврто, да иза свега постоје међународне гаранције, којих се међународни фактори држе, јер је то питање и политичког морала.

Зашто он у ово не може да поверује? Зато што у свему нема политичке логике.

Прво, како ће њега заштити некаква ЗСО, када то више није у стању ни Република Србија. А каква год да је, Србија је држава са свим средствима и апаратом које држава има на располагању. Да не идемо даље, Србија се самопонижава тиме што мења име листе коју је сама поднела. И онда треба веровати да ће кроз механизме ЗСО ова српска власт бринути о косовским Србима.? Друго, како може веровати у снагу права, када су српске власти прекршиле властити Устав дижући руке од суверенитета на једном делу своје територије, а међународни фактори су брутално прегазили Резолуцију 1244 СБ УН. Треће, понашањем српских власти демократска процедура је суспендована. Представници Владе Србије позивају да се гласа за листу „Српска“ иако то није и једина листа косовско-метохијских Срба на новембарским локалним изборима. Ако је Србија гарант спровођења потписаног споразума и ако има намеру да кроз механизме који ће бити успостављени помаже Србима на КиМ, зашто онда Влада Србије учествује у овим изборима са својом листом? Циљ Владе треба да буде да помаже ЗСО, ма ко сачињавао ово тело, а не да условљава гласаче на разне начине и од њих ултимативно захтева да подрже листу „Српска“. И четврто, поручивати овом нашем косовском Србину како се може уздати у гаранције западних земаља, јер су тамо политичари људи који држе до морала, изазвало би или громогласан смех или неверицу.

Да се осврнемо само на последњу изјаву генералног секретара Савета Европе Торбјорна Лагланда на седници Политичког комитета Парламентарне скупштине СЕ о томе како ће Савет Европе успостављати директну комуникацију са Косовом јер ће то, између осталог, допринети борби против организованог криминала. Парламентарна скупштина СЕ је недавно разматрала извештај Дика Мартија о трговини људким органима на Косову и Метохији, о свему се и изјаснила. А у извештају се наводи и име и Хашима Тачија. И сада, Савет Европе ће јачати директну сарадњу са Хашимом Тачијем да би се борио против криминала у који је до лаката умешан исти тај Хашим Тачи. Сјајно! Као и све остало.

НОВИ ЗАХТЕВ ЗАПАДА Због тога се може очекивати да косовски Срби масовно бојкотују предстојеће изборе. Истина, тамо где их је мање, па је лакше на њих извршити притисак, некакве изласности ће и бити. То се односи пре свега на подручја јужно од Ибра. Тамо где их је више и где чине компактну целину, притисак је теже извршити, па ће и бојкот бити видљив. Овога су свесни и разни међународни представници који полугласно поручују да је довољно да изађе 15 одсто бирача, па да се изабрани представници сматрају легитимним?

Међутим, треба упозорити да, и поред оваквих оцена, западне земље неће бити задовољне одзивом Срба. То им се једноставно не исплати. Зарад остваривања њихових интереса неопходно је разбити компактни српски блок на северу Косова, а, пошто то нису успели свих ових година да учине Албанци, сада ће пробати да остваре преко Београда. Да не гајимо никакве илузије о томе како ће се после локалних избора на Косову и Метохији ствари поправити. Напротив, треба очекивати нови захтев западних земаља (или барем две западне земље): да се Београд разрачуна са онима који су организовали бојкот избора. Јер за слабу изласност неко мора бити окривљен. Можда то буде и још један допунски захтев на све дужој листи уступака који се од Србије траже, зарад отпочињања преговора са ЕУ.

Шта би отпочињање овакве акције значило за стабилност у Србији и за укупни положај Србије не треба ни помињати. Тек, већ сада треба упозорити да изласност на локалним изборима на Косову и Метохији неће имати много везе са антикампањом која ће се водити. Пре свега ће то имати везе са недостатком политичке логике у свему овоме. Отуда и оволика пасивност у бирачком телу. Косовским Србима није јасно нити зашто треба да изађу на изборе нити шта ће им то донети сутра.? Какве ће користи имати од свега?

А на другој страни, бојкот је легитимно демократско средство. Када су Албанци целу деценију могли да бојкотују државу у којој су живели, зашто и Срби не би могли да бојкотују једне изборе.

Због свега наведеног, неопходно је да српске власти већ сада почну да размишљају шта и како после новембарских избора? Даље слепо слушање међународних представника може и државу и друштво увести у нову дугу кризу.

Дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг каже да за резултат који су постигле социјалдемократе са канцеларом Фајманом и Народна странка вицеканцелара Шпинделегера „не може да се каже да није добар, већ само да је заиста лош“. „Избори у Аустрији се уклапају у слику коју већ познајемо из других европских земаља: традиционалне странке, које представљају политички мејнстрим, одбацује све већи број бирача, којима се не допада политика влада према досељеницима и Европи Али сада већ може да се наслути како ће се то расположење одразити на резултате избора за Европски парламент следеће године. Треба размислити о томе зашто је готово трећина аустријских бирача прешла у табор десничарских популиста и сада тамо тражи стално нове хероје који обећавају једноставност и повратак старих времена.“

ДУШАН ПРОРОКОВИЋ / http://www.standard.rs/dusan-prorokovic-ocekuje-li-nas-obracun-sa-zagovornicima-bojkota-izbora-na-kosovu.html