Имамо ли избора по питању „косовских избора“?

У овом времену окупације и страдања Србије и свега што је српско, као наш најстрашнији национални и државни полом, видимо постепено признавање наркодилерске и терористичке творевине зване „Република Косово“, и то, ни мање ни више, од стране београдских, додуше квинслишких, „демократско-напредњачких“ режима.  Признати део територије сопствене државе као неку другу, и то непријатељску, терористичку државу, остаће парадокс у историји, али и психологији Срба, тј. у психологији припадника оног дела нашег народа који себе називају политичарима и државницима. Јер политичари који су на власти Београду управо то чине, без обзира што којекаквим политичким флоскулама и преварама то покуашавају да представе другачије. Да би иронија била већа, своју издају и капитулацију покушавају да представе, чак, као добитак и напредак наше државе.

У мрачном сценарију, написаном и наметаном од стране западњачких масонских, тајних, мрачних и Бог само зна, каквих све властодржаца и окупатора, београдски политичари дегутантно наивно и аматерски провидно глуме наше државне руководиоце, полако приводећи крају последњи чин те паклене драме, чији су неславни актери они сами, а која као расплет има потпуно распарчавање и уништење државе Србије и српског народа. Као један од поражавајућих чинова те драме видимо расписане изборе тзв.„Републике Косово“, а поражавајуће је то, што сходно антиуставном и велеиздајничком „Бриселском споразуму“, потписаном од стране актуелне власти у Београду,те и такве лажне изборе, лажне државе, београдска власт подржава и нељудским, тиранским методама и притисцима (психолошком репресијом српске полиције на сопствени народ, одузимањем права на рад гашењем радних места, не давањем плата…) приморова сопствени Српски народ са Косова и Метохије да учествује у тим нелегалним изборима и тиме уђе у административни систем „Републике Косово“, чиме би сâм народ спровео и верификовао потписани „Бриселски споразум“, тј. потписану издају и капитулацију своје државе. Овакво поступање штетних политичара на власти у Београду као крајњи циљ, по исправним тврдњама владике Артемија, има преношење њихове кривице, због издаје и распарчавања наше земље, на страдалниСрпски народ на Косову и Метохији. До сада су припреме за овај чин вршене прикривено, „демократским“ методама гашења српских институција на просторима Косова и Метохије, тиме одузимања радних места преосталим Србима, што као последицу има постепено протеривање тих Срба у загрљај лажној „Косовској републици“, како би у њој Срби нашли извор егзистенције, будући одбачени од Републике Србије. Таква „демократска“ методологија из периода несрпског режима Бориса Тадића замењена је „напредњачком“ методологијом, још несрпскијег режима Томислава Николића, Александра Вучића и Ивице Дачића. „Напредњачка методологија“ показује своју „напредност“ искључиво у смислу агресивности и бестидности у даљем одвајању Косова и Метохије и тамошњих Срба од остатка Србије, док сама држава Србија тоне у још већи економски понор, иако су одрицањем од Косова и Метохије наше „напредне политичке снаге“ обећале и економски напредак земље, барем су им њихови западњачки тутори тако рекли. Овде, дакле, на самом делу видимо да су духовни закони и овог пута изнад ситних, себичних и кратковидих политичких рачуница: београдска власт (прошла и садашња) се одриче Косова и Метохије обећавајући економски просперитет, но, насупрот томе, као казну Божју за такву издају цела Србија трпи још гору ситуацију у духовном, егзистенцијалном и материјалном смислу.

Као изговор за све ове нечасне радње и овој власти, као и прошлој, служи главни догмат нове „вере“, не у Бога, већ у „Европску унију“, вере коју је прошли режим створио, а садашњи је проповеда „огњем и мачем“, тј. медијским линчом, прогонима и отказима на послу. Ни по’ јада то што у главни догмат те политичке „вере“ више ни сами демократско-напредњачки пропагатори не верују, а главни догмат је улазак у европско царство „економског блаженства“ и то по сваку цену, чак и поцену нестанка саме Србије и Срба, како то видимо на делу. Док се иста та „Европска унија“, зарад које се несрећне београдске режимлије одричу Косова и Метохије, распада на наше очи, дотле Александар Вучић и остали европоклоници Српски народ приморавају да верује више њима – уцењеним политичарима –  него сопственим очима и разуму. Дакле, савремени „бог“ српских политичара на власти, (бившој и садашњој) звани „Европска унија“, коме се прошла и садашња власт клања и моли, очито баш и не услишава њихове молбе и прозбе, већ напротив, гневно и са презиром кажњава своје „демократске“ и „напредне“ поклонике, налажући им све теже заповести и задатке. Тиме се на делу таква безалтернативна, кратковида политика типа „ил’ Еврпска унија, ил’ ништа“, показује као потпуни промашај и суноврат наше земље у који је воде њени политичари. То ће и убудуће бити судбина свих гордих и охолих српских политичара који јавно буду изругивали лазаревско опредељење и који убудуће јавно буду говорили да их не занима Небеска Србија, већ само земаљска. Неки политичари су овакву хулу користили само као јефтину политичку пропаганду, не знајући чиме се заправо играју, покушавајући тиме да покажу своју„еманципованост, демократичност, савременост, напредност“, а заправо су тиме себе уназадили и у овом и у оном свету.

У таквом шизофреном политичком настројењу, у коме се обећава просперитет, а доноси пропаст државе и економска беда, садашња власт у Београду, по угледу на прошлу, само агресивније и примитивније, инквизиторски и титоистички намеће своју евроунијску идеологију, запоседајући као злодуси све медије у Србији, како би што ефикасније обављали своју медијску, евроунијску индоктринацију Српског народа. Ово све у циљу да народ убеде да не верује својим очима и свом разуму, већ само њима, политичким полубожанствима београдског евроунијатског пантенона, који су некада били ултранационалисти, а сада су ултрапацифисти и апостоли европејства, а сутра, ако их уопште буде, питање је шта ће по свом опредељењу бити, с обзиром да га мењају по принципу како ветар дува, показујући се тиме без образа, савести и части. Такво инкивизиторско, титоистичко и тиранско наметање еворунијатске идеологије, која тиме добија одлике фанатизма, посебно се огледа у овој небивалој ситуацији везаној за расписане „косовске изборе“. Небивала је по томе што није запамћено да једна државна власт тера свој народ да изда сопствену државу коју би та власт, као државна, требала да представља и брани.

Што се пак Срба са Косова и Метохије и свих осталих тиче, ситуација је, услед свега наведеног, јасна. Гледајући историјски, културолошки, географски, и најзад духовно, Срби немају право ни на какве изборе по питању Косова и Метохије и на Косову и Метохији. Немају право ни на какве изборе у којима се бира између вечних небеских вредности које су темељ нашег народа и државе и које Косово и Метохија носе у себи и на себи и пролазних земаљских вредности које овај пали свет нуди, а „косовски избори“ су управо такви, јер је последица излажења на те изборе фактичко признање лажне Републике Косово,  тиме одрицање од Косова и Метохије. Немамо, дакле права на тај избор, јер је тај избор је већ давно донешен. Одавно су завршени једини легитимни косовски и свесрпски избори, почели су светим Савом, завршили су се светим кнезом Лазаром. То је избор Царства небеског, које је увек и до века, а не царства земаљског, које је замалена! Свети Сава је такав свој избор показао својим животом, а свети кнез Лазар својом смрћу. Они су такав историјски пут нашег народа изабрали у име свеколиког Српског народа, тиме запечатили избор Срба са Косова и Метохије и свих осталих Срба во вјеки. Изабрати и определити се за Царство небеско – значи имати реални залог очувања и обнове и царства земаљског, чак и ако оно тренутно пропада; насупрот томе, одрећи се Царства небеског – значи неповратно изгубити и царство земаљско. Јер, политичари и завојевачи данас јесу сутра нису, а Бог који дели и дарује Небеско и земљско царство увек је и довека. Надисторијским опредељењем светога Саве и светога кнеза Лазара избори свих Срба су завршени и изгласани, гласачке кутије одавно запечаћене њиховим знојем и крвљу. Јер сви остали Срби, које време није појело, који су икада ишта значили нашем народу кроз историју, који су у ту историју записани и уткани, са поштовањем стоје управо иза избора ове двојице светих Срба – светог Саве и светог кнеза Лазара, не газе га, не пљују на њега, већ га поштују и следе. Имајући све то у виду ми данас немамо право више ни на какве изборе, ни на какво гласање које подразумева одрицање од Царства небеског, попут овог на „косовским изборима“, за нас су наши свети преци већ изабрали и изгласали коме ћемо се приклонити царству. Наше највеће бирачко тело и нашу највећу „партију“ чине Срби у Небеској Србији, њих је више него што данас има Срба на читавом свету, зато их не можемо надгласати, све и кад бисмо хтели. Њихову вољу не испоштовати – значило би не испоштовати вољу већине Срба.

Оне, пак, који не стоје иза поменутих избора наших Светих Срба, који не признају њихов глас,однела је историја са собом у незаборав, њих је време, као талас пену, привремено избацило на површину, а за вечност повукло и ринуло у своју највећу дубину – у заборав. Нека се не варају ни данашњи Срби који газе по том древном и освештаном избору наших предака, да ће их овакав историјски усуд мимоићи.

Зато, нека се нико од нас, данашњих Срба, не превари те изађе на разбојничке изборе, који се као злочиначки пир догађају у разбојничкој творевини званој „Република Косово“, јер ће се таквим поступком на историјској сцени и у вечности, сваки несрећни Србин-гласач убројати у ону мањину, која на сопствену пропаст пркоси оној небеској већини Срба у Небеској Србији. Такви Срби неће имати право гласа у Небеској Србији, већ ће заћутати до века. Јер, сама логика налаже питање и јасан одговор и закључак: зар је излажење на изборе зарад тренутних, јефтиних и пролазних интереса Николићевог, Вучићевог и  Дачићевог режима у Београду, који будући уцењени пропагирају бесмислене реформе и срљање у „Европску унију“, вредно губљења српског образа, части, душе и земље? – Не, јер ако то изгубимо нема места ни на Небу ни на земљи где ћемо моћи мирно проживети остатак нашег живота. Јер, куд ће човек без своје душе и образа? Таквоме нема мира и спокоја ни на небу ни на земљи.

Бог је због грехова наших, због свенародног богоодступништва допустио Шиптарима да на Косову и Метохији праве своју терористичку „Републику“ и да се играју прављења државе, као када деца у песку праве куле. Као што се куле од песка сâме од себе руше, срушиће се и лажна „Република Косово“, то је и малој деци јасно, па зар одраслима да не буде јасно?

Да је Господ имао гори народ од Шиптара да нас њиме казни, вероватно би то и учинио. Но, треба ли ми Срби да у том нечасном делу стварања лажне државе Косово, рушењем наше, учествујемо? – Не, не дао Бог. Не треба у томе учествовати ни на који начин, па ни учествовањем у „косовским изборима“ расписаним руком терориста и  кољача наше недужне браће, чија је једина кривица што су били Срби и што су живели на својој земљи. Ако шиптарски терористи њима нису опростили ту „кривицу“ зар ће нама?  – Неће, не заваравајмо се.

Много је данас погажених савести и индиферентне малодушности међу Србима, овом приликом апелујем на оне остатке те савести и на трагове оне светосавске великодушности у свима нама, да не пркосимо избору који су, у име свих нас и у име свих будућих покољења, већ донели наши свети преци и да не газимо по крви њих и наше пострадале браће, излазећи на морално, духовно, правно и уставно ништавне „косовске изборе“. Земљу ако изгубимо можемо је и вратити, али образ и душу ако изгубимо -изгубићемо и њих и земљу за свагда, јер такви пред Богом не заслужујемо на њој да живимо.

Уочи Крстовдана,

протосинђел Максим