Николић позвао на јединство, а јединства нигде нема

У уторак делегације Београда и Приштине разматрају у белгијској престоници припрему за новембарске локалне изборе на Косову. Овај састанак би могао да постане још једна у низу бесконачних протоколарних сусрета. Али сада преговори се одвијају у контексту београдских дискусија о неопходности српског јединства на Косову о којем тако често говоре српски политичари, међу њима и председник Томислав Николић, који се пред нашим очима претвара од председника реформатора у лежерног политичког небеског житеља који са висина Олимпа подучава како правилно да се организују геј-параде и да се збијају редови. Са висине Ђеравице више му не полази за руком да подучава, зато што ако Николић, како је више пута говорио, не може да буде председник у Приштини, тако не може да буде ни алпиниста на Проклетијама.

У последњој писменој изјави шефа државе говори се да ће питање учешћа у локалним косовским изборима бити поново размотрено ако не буду испуњени сви демократски услови. То је разумно. Али закаснело – то је као када би Николић, кренувши на форум балканских држава у Приштину на позив тамошњег председника Јахјаге узео са собом (осим супруге, наравно) и таблице са фуснотом поред речи Косово које су постале део прошлости. Осим тога, десант агитатора за изборе већ се искрцао на Косово, а такође активно ради у самом Београду – то су у суштини сви осим патриотске опозиције. Зато најављено ревидирање учешћа у изборима већ сада личи на постизборно обећање да се објаве бриселски договори претходног демократског режима. Између осталог неиспуњено.

И још један моменат: када би Николићева фраза „избори… дају легитимност српским институцијама у покрајини“ била изречена у току предизборне кампање, Боис Тадић не би морао да пакује кофере и сели се са Андрићевог венца. Зато што за време Тадића север Косова, између осталог претежно под руководством његових политичких противника, није био подвргаван ни десетом делу оних напада које мора да преживљава за време „напредњака“.

Председник Николић позива на мудрост и јединство. Али авај, са истог тог Олимпа се лоше види да другог сасвим извесно нема, при томе не због неке митске разједињености народа као таквог, већ захваљујући самим учесницима политичког процеса. Александар Вулин отворено подржава грађанску инициативу Српска, поставивши је на прво место: Гласајте за Српску или против Српске, нема трећег решења, изјавио је он ових дана. Тако је Грађанска иницијатива СДП Оливера Ивановића послата на периферију предизборне трке. Очигледно чак када је реч о очувању присуства Србије на Косову бар у неком облику, постоји нешто „спрскије“ и мање „српско“. После тога прича о томе како се Приштина уплашила да ће косовски Срби у јединственом политичком фронту заузети косовски парламент чине се помало смешним. Исто као и објашњења Канцеларије за Косово и Метохију да наводно комби са српским ученицима каменован поред Косовске Митровице представља покушај да се локални Срби натерају да не учествују на локалним изборима.

Мишљење београдског политиколога, коментатора издања Е- новине Марка Матића:

Власт у Београду прво није успела да формира ту јединствену листу где би се нашли сви српски представници, тако да мислим да су садашње контроверзне и контрадикторне поруке Београда и представника из Београда последице те чињенице. Наравно, када нисте успели да обједините све странке, сада свако бира кога ће подржати. И у том смислу председник Николић је морао да избегне ту ускостраначку оријентацију, што Вулин, очигледно, није морао. Ја очекујем јужно од Ибра доста већу излазност. Можда чак и преко 50 процената. Једноставно, југ и север су у некако различитим позицијама. То се показало и раније, док су постојали избори које Београд није подржавао.

Са своје стране извршни директор Центра за стратешке иницијативе Душан Пророковић сматра да се не ради о односу српских политичара на Косову са својим протећеом, а о самој чињеници избора.

Влада Србије је у неприлици. Прихватили су Бриселски споразум а да нису размишљали о било каквој излазној стратегији. Шансе за успех избора, поготову на северу Косова, који је кључни за спровођење Бриселског споразума, су врло мале. И ми у овом тренутку више треба да размишљамо о томе шта после избора, јер људи за које ће гласати 10 посто бирача неће имати потребан легитимитет.

Тимур Блохин / Глас Русије