ЦИА: Америка ујединила Хрвате и Муслимане против Срба током рата у БиХ

САД је 1993. године запретио Хрватској увођењем санкција, ако Хрвати у БиХ не прекину хрватско-бошњачки рат и уместо тога се, заједно са Бошњацима, не окрену против Срба, стоји у документу ЦИА.

Сједињене Америчке Државе су Хрватској 1993. године запретиле санкцијама уколико Хрвати из БиХ не прекину хрватско-бошњачки рат и уместо тога се, заједно са Бошњацима, не окрену против Срба, стоји у једном од 300 докумената ЦИА са којих је скинута ознака „поверљивости“.

На састанку директора вашингтонске администрације одржаном 2. августа 1993. године расправљано је о извештајима да хрватске и српске снаге све чешће дејствују заједно против Муслимана.

„Најзначајније питање о коме се расправљало на том састанку јесте разматрање одлуке да ли Хрватској увести санкције и на тај начин је натерати да обустави сарадњу са Србима у централној Босни и настави сарадњу са Муслиманима“, стоји у записнику са седнице.

Истакнуто је да су директори били подељени када је то у питању, јер су неки од њих желели ефикасно увођење брзих мултилатералних санкција, док је други упозоравали да би санкције угрозиле споразум у Женеви о муслиманским избеглицама у Хрватској.

„Ова забринутост је узета у обзир, али заговорници санкција су однели победу. Донесена је одлука да се одмах крене са економским санкцијама и да се пошаље демарш у Загреб“, стоји у документу чије изводе преносе бањалучке Независне новине.

Лист наводи да у више од 70 одсто свих материјала ЦИА, није нађен ниједан суштински документ који би се односио на хрватско-бошњачки сукоб, као ни документе о чињеницама које су претходиле стварању Федерације.

Веома је могуће, додаје се, да би откривање таквих докумената указало на везу између америчког односа према „Олуји“ и вољности Хрватске да иде у савез са Бошњацима.

Према писању Независних новина, објављено је доста докумената који говоре о санкцијама против Хрватске, војној сарадњи Хрватске и БиХ, америчкој економској помоћи Федерацији, нетрпељивости између Бошњака и Хрвата, етничком чишњењу које су починили и Хрвати и Бошњаци, као и о намери да Федерацију искористи против Срба.

Као занимљив издвојен је документ који указује да је тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман у новембру, скоро годину након формирања ФБиХ, инсистирао на стварању заједничке хрватско-бошњачке армије, као гаранцију да Бошњаци неће раскинути федерацију и окренути се против Хрвата у БиХ.

Само месец дана пре стварања Федерације, у Вашингтону се разговарало о санкцијама против Хрватске.

Према записнику са седнице директора од 14. фебруара 1994. године, Леон Фурт, саветник за безбедност Ала Гора, потпредседника САД, говори да би санкције против Хрватске требало да буду у што блажој форми.

„Фурт је истакао да треба размотрити и читав спектар санкција које би могле бити имплементиране против Хрватске.

Сенди Бергер (Клинтонов саветник за безбедност) замолио је Фурта да напише меморандум о мерама које би се могле предузети против Хрватске“, стоји у документу.

Неповерење Хрвата и Бошњака

Готово годину касније, у документу од 17. новембра, у Вашингтону се разматра како поспешити дотурање тешког оружја Бошњацима.

Истакнуто је да је Хрватска колебљива јер допушта Бошњацима да превозе тешко наоружање кроз њену територију, зато што страхују да би се Бошњаци могли окренути против Хрвата.

„Хрватска ће и даље бити колебљива и дозволити достављање тешког оружја у БиХ ако не буде напретка у имплементацији договора о муслиманско-хрватској федерацији, а посебно у делу о стварадњу заједничке муслиманско-хрватске војске“, наведено је у документу.

Документ од 26. јула, како се наводи, до детаља описује стање у Федерацији, као и мере економске помоћи оживљавању привреде и поправљању инфраструктуре.

Упозорили су да, осим највишег руководства Хрвата и Бошњака, на терену и даље постоји јак анимозитет, због чега изражавају забринутост: може ли Федерација преживети.

„Опстанак ФБиХ је кључ у очувању муслиманско-хрватске сарадње и тиме је гаранција за трајни мир који би сачувао БиХ као јединствену државу која би повезала Федерацију са српским заједницама“, наведено је.

Туђман под притиском „херцеговачког лобија“

У документима у лето 1995. године јасно се види да анимозитети и неповерење међу Бошњацима и Хрватима нису нестали, а да је једино што их држи на окупу – рат против Срба.

Туђман је под константним притиском „херцеговачког лобија“, стоји у извештају ЦИА од 1. јула 1993. године.

Како је наведено, ради се о неформалној групи поборника тврде линије из западне Херцеговине, чији утицај над Туђманом и над ХДЗ-ом стално расте.

„Хрватски министар одбране Гојко Шушак и други Херцеговци држе кључне позиције у влади и парламенту и имају директан приступ Туђману. Они се залажу за територијалну експанзију Хрватске ка Херцеговини, уз употребу војне силе, ако је потребно“, истакнуто је у документу.

Грађани Хрватске нису загрејани за идеју прикључења делова БиХ Хрватској“, наводи ЦИА.

„Различити извештаји указују да Хрвати не желе прикључење муслиманске територије Хрватској, него би радије видели етнички релативно хомогену територију. Могли би чак бити против прикључења хрватског дела БиХ, с обзиром на то да је у Хрватској уврежено мишљење да је то економски и културно заостала средина“, стоји у извештају.

РТС