Бићемо мањина у сопственој земљи

Грађани Србије непрекидно већ 23 године чешће иду на сахране него на бабине. Већи број умрлих упорно надмашује број рођених, што је довело до тога да смо по стопи морталитета – прва земља у Европи.

Слику за нијансу поправља свега осам општина у којима је, према последњим подацима, забележен позитиван природни прираштај, иако је реч о статистичком изузетку, који нас неће спасти демографског слома.Колевке су се прошле године највише љуљале у Београду – Гроцкој, Звездари и Сурчину, Новом Саду, Сјеници, Новом Пазару, Тутину и Прешеву.

Према речима Горана Пенева, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, стопе у овим општинама такође су прениске, па суштински нису прави изузетак.

“ ‘Позитивне’ бројке неприметно су мале да би се могао тражити неки озбиљнији, дубљи разлог или модел који би требало копирати, већ су случајност“ каже Пенев.

У Новом Саду је та стопа 1,4 промила, а разлог је што је то универзитетски центар, у који по правилу долази много младих, па су те миграције утицале на статистички податак.

Како Пенев каже, што се тиче београдских општина, разлог треба тражити у томе што је Сурчин приградско насеље, а Звездара такође има ободне делове у којима је цена станова нижа, па је досељавање било веће. Ипак, и та стопа је нешто преко нуле, па није значајна као показатељ.

„Што се тиче Новог Пазара, који бележи позитиван природни прираштај, разлоге треба тражити у културном обрасцу“ каже Пенев.

– Не искључиво религијском, јер и Роми су такође познати по великом броју деце, већ културном.

Религија, културне специфичности и обичаји чине Нови Пазар, Тутин, Сјеницу и Прешево општинама у којима је демографски тренд различит у односу на остатак Србије. У њима је већинско бошњачко и албанско становништво, коме је својствен већи број деце.

Међутим, ових осам општина само су ретке тачке на демографској слици Србије, јер у чак 1.500 насеља годишње се не роди ниједно дете. Колико је ситуација алармантна показују и подаци да је око 1.600 села готово потпуно напуштено, 700 насеља има мање од 100 житеља, а да је чак стотину њих са мање од пет становника. Предвиђања су још гора: у наредних 15-20 године промаја беле куге одуваће још 1.200 насеља.

Тако смо за последњих десет година остали „краћи“ за 500.000 људи. По броју живорођене деце и наталитету наша земља је на последњем месту у Европи. Док су се за последњих неколико деценија Албанци увећали 700 одсто, Турци 400 одсто, Бугари за 38 одсто, Румуни и Грци за 35 одсто, Срби су међу овим земљама једини народ који изумире.

„Правац у ком све ово води је да ће кроз неколико деценија Срби постати мањина у својој земљи“ каже др Гордана Живковић, стручни сарадник Института за европске студије. – Демографски експерти прогнозирају да ће овим темпом Срби као народ за 500 година – изумрети.

Упоредни подаци показују да је сваки други Албанац, а тек сваки четврти Србин млађи од 19 година. Становници изнад 65 година су чак 2,5 пута бројнији од младих. То не чуди, јер на сваки брак у Србији долази 0,88 одсто деце.

„У ратовима смо изгубили четири милиона људи, последњих деценија два милиона се прелило у дијаспору, а од Другог свестког рата три Србије су убијене абортусима“ каже др Живковић. – Тренутно смо најстарија нација у Европи. До 2030. године, ако се настави оваква стопа негативног природног прираштаја, Срби ће чинити 50 одсто становништва Србије.

Разлоге, како каже, треба тражити у недовољном рађању, јер је Србија већ 50 година испод оквира просте репродукције. Други разлог је емиграција која је појачана од деведесетих. Уз то, 800.000 мајки не може да роди због неплодности против које се боре медицинским путем. Економски фактор је у Србији неизбежан. Драматичан је податак да је између 10 и 20 одсто жена у репродуктивном периоду напустило Србију и децу родило у иностранству.

Једноставан одговор на питање како ублажити демографско пропадање Србије, према оцени стручњака, не постоји.

Стручњаци за становништво слажу се у оцени да на кретање броја становника утиче низ фактора, а да је новац само један од њих. Једино захваљујући снажној свести о потреби за преживљавањем нације уста изнад воде држе Ирци или Швеђани, који имају нулти природни прираштај.

Како каже Гордана Живковић, важна мера је популациона политика. Једна од функција државе је да брине о хуманој репродукцији и да економским мерама олакшава трудницама и мајкама.

Иван Маринковић, из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, наводи да је искуство Француске, која дуже од века спроводи системске демографске мере, показало да број рађања може да се подигне за највише десетак одсто. Положај Србије, према његовим речима, толико је тежак да бисмо бележили губитак становништва чак и ако би жене у наредним годинама почеле да рађају по петоро или шесторо деце.

Нови Магазин