Предаја матичних књига Шиптарима је неуставна?

Београд – Уставни суд Србије одлучио је да застане са поступком оцене уставности и законитости Уредбе о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје окупираних територија. Овакву одлуку Уставни суд је донео да би Влади Србије дао могућност да „у року од шест месеци усагласи ову уредбу са Уставом”.

Иницијатива за оцену уставности и законитости ове уредбе поднета је суду пре скоро две године, 2. децембра 2011. Иницијативу су поднели адвокати канцеларије Зденка Томановића, наводећи да уредба није сагласна не само са Уставом већ и са Конвенцијом о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података, затим са Законом о заштити података о личности и са Законом о матичним књигама. Уставном суду је предложено да одложи примену уредбе или да обустави извршење свих појединачних радњи и аката предузетих на основу одредаба уредбе, како би се избегле „неотклоњиве штетне последице”.

Уставни суд је пре годину дана покренуо поступак, али је у децембру прошле године стигао допис Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине, са предлогом да се застане са поступком због тога што је „у току израда закона којим ће се регулисати суштинска аутономија АП Косова и Метохије” у складу са Уставом.

Уставном суду су се тада обратили и Влада Србије и министар правде и државне управе са истим захтевом и молбом да тиме „пружи могућност да се ова материја уреди на Уставом прописани начин”.

Како су објаснили подносиоци иницијативе, посебан начин обраде података у матичним књигама за подручје окупираних територија састоји се од фотографисања, скенирања или фотокопирања података, а том поступку, према уредби, могу присуствовати представници тима за дијалог са привременим институцијама самоуправе у Приштини и органи Европске уније и Уједињених нација.

„Тако се омогућава обрада личних података противно важећим прописима, уз присуство неовлашћених лица, као и употреба обрађених личних података у неодређене и незаконите сврхе, то јест у сврхе за које нису ни прикупљени ни обрађени. Омогућава се достављање података о личности грађана Републике Србије неовлашћеном органу, односно тиму за дијалог са привременим институцијама самоуправе у Приштини, који може заједно са органима ЕУ и УН да накнадно одлучи о даљој употреби обрађених личних података”, наводи се у иницијативи поднетој Уставном суду Србије.

Све је то у супротности са одредбама Устава Србије, одредбама потврђених међународних уговора и важећим законским прописима Републике Србије, који гарантују заштиту података о личности. Зато Влада Србије нема овлашћење да подзаконским актом, односно уредбом, мења законом и Уставом прописани начин прикупљања и обраде података, истиче се у иницијативи.

Таква уредба ставља грађане Републике Србије, који су рођени на окупираним територијама, у неравноправан положај, наводи се, између осталог, у иницијативи коју су поднели адвокати Александра Ковачевић и Зденко Томановић и судија из Косовске Митровице Бранка Семенов.

После одлуке Уставног суда да застане са поступком у случају ове уредбе, влада има могућност да уклони уредбу из правног поретка или да је промени тако да она буде у сагласности са Уставом, законима и међународним конвенцијама. Ако влада то не учини у року од шест месеци, Уставни суд ће наставити са поступком.

Одлука о застајању са поступком донета је и у вези са уредбом о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за окупиране територије. Уставни суд је и овом одлуком, из јуна ове године, дао могућност влади да усагласи уредбу са Уставом.

Александра Петровић / Политика