Хрватска покушава да стави тачку на етничко чишћење Срба

milojko budimir

БЕОГРАД – Хрватска покушава да стави тачку на проведено етничко чишћење српског народа својом иницијативом да се прогнаним Србима одузме статус избјеглица, изјавио је Срни предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

Он је рекао да се оваква иницијатива Загреба могла и очекивати, јер је у духу политике која се проводи у Хрватској још од почетка 90-их година прошлог вијека, када су Срби изгубили конститутивност и преведени у статус националне мањине.

„Лицемјерна је иницијатива Хрватске да се Србима одузме статус избјеглица, јер су послије толико година изабрали мјесто гдје ће живјети. Хрватска овим покушава да стави тачку на проведено етничко чишњење умјесто да створи услове за одржив повратак и врати имовинска и друга права гарантована Бечким споразумом о сукцесији из 2001. године, који је ратификовао Сабор 2004. године“, истиче Будимир.

Он закључује да би друге државе ЕУ морале скренути пажњу својој новој чланици да је обавезна да поштује стандарде који важе у свим цивилизованим земљама свијета.

„Све вријеме трајања ратног сукоба, иако је то подручје било под заштитом снага УН, дешавали су се стравични злочини што је кулминирало у акцијама `Бљесак` и `Олуја` у мају и августу 1995. године, када је дошло до прогона готово цјелокупног српског становништа са подручја бивше Републике Српске Крајине“, подсјећа Будимир.

Он наводи да је на самом почетку рата током 1991. и 1992. године више од 150.000 Срба избјегло из већих хрватских градова, јер је њихов физички опстанак био доведен у питање.

„Хрватско руководство имало је само један циљ – да до краја етнички очисти Србе са подручја Хрватске, што им је пошло за руком уз помоћ ментора, у првом реду Њемачке, затим Ватикана и на крају САД“, каже Будимир.

Према његовим ријечима, од завршетка грађанског рата у Хрватској, иако се на изборима мијењала власт, однос према Србима није се промијенио.

„На основу дискриминаторских закона које је донио хрватски Сабор насилно су Србима одузета имовинска и сва друга грађанска права и претворени су у грађане другог реда. Иако је Хрватска потписала више међународних и билатералних споразума у којима се обавезала да поштује грађанска права својих суграђана српске националности, она се тога није придржавала. Умјесто да услиједи казна, награђена је тиме што је постала пуноправна чланица ЕУ“, истиче Будимир.

Он каже да протести и петиције више од пола милиона избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске нису наишли на разумјевање међународне заједнице.

„Од самог почетка избјеглиштва присутна је улога УНХЦР-а који, на неки начин, својим дјеловањем сноси дио одговорности, јер је преузимао на себе улогу посредника у рјешавању ових проблема. Са ове временске дистанце може се рећи да је УНХЦР таквом политиком више изашао у сусрет Хрватској, јер је амортизовао нека радикалнија рјешења која су имала за циљ да се примора Хрватска да се врате сви избјегли и прогнани Срби“, рекао је Будимир.

Он констатује да до повратка Срба није дошло, јер је био селективан и није омогућавао да се врате сви они који су имали ту жељу.

„Углавном су се вратила старија лица, чија је смртност у отежаним условима живљења постала израженија, а тенденција је у посљедње вријеме да се већи број из Хрватске враћа у Србију него обрнуто“, додаје Будимир.

Високи комесеријат УН за избјеглице /УНХЦР/ одбацио је захтјев Хрватске да се Србима, који су од 1991. до 1995. године напустили ову државу, одузме статус избјеглица.

Хрватска је тражила да овим Србима, који су током рата од 1991. до 1995. године напустили ову земљу, буде одузет статус избјеглице, уз образложење да је након толико година и програма „свако од њих изабрао гдје ће да живи“.

Срна