Одлучно против велике Албаније!

Док је председник Србије с одушевљењем обилазио САД где је ничим изазван Николу Теслу прогласио за Јенкија, Обаму за миротворца и са говорнице УН позвао Србе на КиМ да се интегришу у правни систем шиптарских злочинаца и криминалаца, грађани у  Јужној српској покрајини су иако остављени на цедилу показали да не одустају од своје борбе. Више од 1500 људи је 25. септембра у Косовској Митровици на великом народном митингу позвало на бојкот Тачијевих избора заказаних за 3. новембар. Протест је имао одличан одзив иако је свим запосленим у државним фирмама било забрањено да му присуствују – уз претњу отказом! О атмосфери у којој је одржан, довољно говори податак да је министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин, некада оснивач ЈУЛ-а, а сада Вучићева узданица – са панциром и у пратњи петнаестак телохранитеља –  претходно претио одборницима СО Звечан да ће – у случају да не предају печате, документацију и зграду лицима проглашеним за принудну управу – бити употребљена сила.[1]

И поред ових претњи присутним грађанима су се на митингу обратили прави српски државници, који бране територијални интегритет Србије и њен Устав, боре се против стварања велике Албаније и њених трговаца људским органима. Марко Јакшић је оптужио актуелну власт у Београду да је издала интересе државе Србије, да је продала Косово и Метохију и да гура Србе у чељусти самопроглашен државе, којом управљају ратни злочинци и са којима актуелна власт из Београда тргује. „Све што су говорили овде прошле године Николић и Вулин – све су лагали. Више им никад ништа нећу веровати“ поручио је Јакшић. Славиша Ристић председник општине Зубин Поток обратио се скупу, упозорењем: „Ко се данас крије – боље да га није. Зна се ко их је уплашио – сотоне из Београда.“ Ристић је властима у Београду поручио: остаћете после 3. новембра сами са Тачијем и великом Албанијом и додао „ови из Београда морају да оду.“

На скупу се чула и веома интересантна идеја заштите Срба од стране Русије и њене војске. Горан Миленковић из Лепосавића је изјавио: „Изласком на тзв. изборе скидамо одговорност са власти у Београду и сами је преузимамо. Влада у београдском пашалуку треба да поднесе оставку. Патријарх и владика Теодосије да се изјасне, иначе ће бити саучесници. Позивамо Путина и Руску федерацију да пошаљу контигент војске. Једном се бира да ли си Обилић или Бранковић!”

И заиста сиријска криза је јасан показатељ како је светски жандар добио достојног противника на међународној сцени. Русија је отворено подржала своје савезнике, значајно појачала војно присуство у Медитерану, активном дипломатијом и одлучношћу руководства избацивала једног по једног савезника Сједињених држава и на крају приморала Белу кућу на повлачење. Чак и већина Американаца сматра да је Путин поступио паметније поводом ситуације са сиријским хемијским оружјем од Обаме. Испитивање јавног мњења компаније YouGov је показало да је однос по том питању 49  према 25 одсто за Путина.[2]

Међутим да би нека држава имала подршку Руса она треба да буде искрени савезник Москве. Власт у Београду коју предводе Николић, Вучић и Дачић је уместо Русије као свој приоритет изабрала ЕУ и САД. Томислав Николић је недавно за „Вол стрит џорнал“ рекао: „да смо 1999. имали среће да Обама буде председник САД – не бисмо били бомбардовани“[3], иако је Обама спремао агресију на Сирију, у којој већ увелико подржава терористе, као што је на Косову и Метохији чинио Клинтон. Николић је требао да изјави да СРЈ и Србија не би биле нападнуте да је Путин тада био председник Русије.

Александар Вучић је описујући своје сусрете са бившим шефом ЦИА закључио да Србија мора да иде према Западу. „Током разговора са Леоном Панетом, америчким министром одбране он је рекао у колико се ратова Америка борила, а ја сам истакао да би Србија могла да их надмаши, додуше само по броју, јер смо већину изгубили. Он је указао да је можда време да променимо стратегију. Могао сам само да се сложим”, открио је Вучић и рекао да сада све своје снаге упућује ка економском бољитку Србије уз помоћ Запада.[4] Ивица Дачић је са своје стране позвао на стратешку сарадњу Србије са САД.[5]

При том, званични Београд предано испуњава све захтеве САД, ЕУ и НАТО по питању Косова и Метохије. Политика да Брисел нема алтернативу довела је до тога да републичка власт приморава Србе да изађу на Тачијеве изборе и поред тога што има јасну поруку са Запада да ће „заједница српских општина“ бити под контролом Тачијеве власти.  „Формирање заједнице српских општина, као дела косовског система, биће важан корак за српску заједницу, као и за односе Србије и Косова“, рекао је недавно „амбасадор“ Велике Британије у Приштини Јан Клиф.[6]

Иако тешка ситуација за Србе на Косову и Метохији она није безизлазна. Борбом за очување територијалног интегритета Србије они се супротстављају накарадном НАТО пројекту велике Албаније који угрожава читав Балкан и на том путу они ће имати савезнике. Ипак све би било много боље када би српску владу чинили политичари који нису послушници Запада и за које Србија нема алтернативу.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе