Црногорци су свој језик направили од два слова

Разговори у срцу Скадарлије. Песник и академик Матија Бећковић прексиноћ је у Кући Ђуре Јакшића представио збирку поезије „Метак луталица“. Реч је о репринту његове прве књиге, објављене још давне 1963. године. У разговору за Курир он је, попут Достојевског, на наша питања одговарао кратко, остављајући читаоцима простор да сагледају тежину његових порука.

Како вам се данас допадају песме које сте написали пре 50 година?

– Боље него онда. Не бих ништа мењао у њима, а кад бих се ипак латио тог посла, звучале би горе.

Има ли данас у Србији више песника и писаца него читалаца?

– Има више прозе.

Шта вас данас инспирише кад пишете песме?

– Мејлови и СМС поруке.

Зашто су ријалити-програми данас тако популарни?

– Зато што то форсирају они који се томе највише чуде.

Шта мислите о новом министру културе Ивану Тасовцу?

– Свиђа ми се његова фризура.

Како коментаришете стање у Српској академији наука и уметности?

– Све је млађа. Има чланове који имају 150 година (смех).

Зашто сте одбили националну пензију?

– Смета ми тај назив национална. Само због тога нисам прихватио признање. Реч „национална“ је транскрибована, па се бојим да ће бити последица.

Да ли сте стигли да научите сва слова црногорске абецеде?

– То је врло популаран изум, то је језик који је ипак понудио људима, поред других редукција, и редукцију језика. Не постоји ниједна азбука са два слова, и кад је већ то понуђено, није чудо што је тако широко прихваћено. Требаће им неки компјутер само са два слова.

Има ли у Србији писаца боема као у вашој младости?

– Има, али силом прилика.

Какав је положај ваших младих колега данас?

– Не знам како и од чега живе. Ми смо се чудили у младости како смо остали живи, а сада изгледа да је оно био златни период у односу на то како писци сада живе.

Допада ли вам се реконструисана влада?

– Нисам још стигао да се позабавим новим министрима.

Курир