Да их не би клали Муслимани, Срби тражили да их бомбардују – Срби!

У уторак 24. септембра навршила се 21 година од како су јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле разуђено планинско село Подравање и његове засеоке, пресекле једину путну комуникацију према Милићима и кренуле у силовит артиљеријско-пешадијски напад. Да не би пали живи у руке непријатељу, Миле Николић је у име опкољених Срба, док није прекинута радио веза, тражио да их гађа српска артиљера, наводећи координате.

О стравичним злочинима над Србима, које су у Подравању, код Сребренице, починили њихове комшије муслимани, уз Насера Орића лично, сведочили су преживели Срби. Ивко Шарац се, на пример, присетио како су мештани били у обручу, али нису помишљали на предају.

„Били смо опкољени и пружали смо отпор. Нестајало је муниције и народ који је био у збегу одлучио је да крене предвече у пробој, знајући да ће многи погинути, али нико није помишљао на предају. Највише мештана погинуло је у том пробоју, али већа група је преживела“, рекао је Шарац.

Он наводи да је пуцано са свих страна и да је напад почео ујутро око 8 часова, уз страховиту галаму, урлике и узвике „Хватај их живе!“.

„Знали смо да из Сребренице заробљени Срби не излазе живи и одлучили смо се на пробој. Разбили смо обруч и пред мрак се извукли и заробили муслимански ПАМ, јер им је посада побегла. То вече ноћили смо у шумарку, а ујутро у 4 часа кренули смо и стигли у село Гуњаци, које је било под контролом Војске Републике Српске“, прича Шарац, коме је погинуо рођак Митар Шарац.

Кад бије Насер Орић лично и убијају вас комшије

Драгутин Шарац (1930) са још тројицом мештана преживео је сакривен три дана у једној шикари у селу – под окриљем ноћи они су успели да се извуку према Милићима, захваљујући познавању терена.

„Опколили су село и напали са свих страна, пресекавши пут према Милићима који нам је био једина одступница. Запуцало је и почела је страховита галама. Гледали смо како пљачкају и пале нашу имовину и гоне стоку“, прича Драгутин.

Тог дана погинули су му брат Милан и син Душан, а други брат Веселин је заробљен. После страшних тортура и мучења у сребреничком логору размењен је, али је од последица мучења умро по завршетку рата.

„Причао ми је да га је тукао лично Насер Орић јер га је познавао, с обзиром на то да му је ишао са сином у школу“, каже Драгутин, рекавши да су у нападу учествовале комшије муслимани из суседних села, који су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа – да их кољу.

Преживео клање 1941, али не и 1992.

Драгиња Томић остала је тог дана без мужа Михајла кога су спалили. Нађено је свега неколико његових костију, које су и сахранили.

Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, каже да му је на 24. септембра пре 21 годину убијена мајка Ружа која је имала 65 година, а стриц Михајло је касније нађен без главе.

„Заклан ми је и стриц Драго Митровић који је преживио усташко клање у Другом светском рату и живео без моћи говора са траумама све до овог рата, када су га поново ухватили и заклали потомци оних који су га клали 1941. године. То је јединствен случај да један човек доживи два клања у два рата за 67 година живота“, прича Митровић.

Они који су преживели сведоче да му је кољач рекао: „Преживео си ’41, а сада сигурно нећеш“ и одсекао му главу, што значи да га је убица лично познавао.

Ни после 21 године нису пронађени посмртни остаци Миломира Петровића и Милоша Маринковића, као ни већина одсечених глава.

Опљачкано па спаљено свих 120 кућа у селу

Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина. Од 120 запаљених кућа, 80 још није обновљено. Село још нема воду, а неколико старачких домаћинстава, која су била принуђена да се врате на своја имања, још живе у шупама и подрумима порушених кућа јер нису добили донације за обнову.

На подручју општине Сребреница средствима међународних донатора обновљено је више стотина бошњачких кућа.

СРНА