СТРАХ ОД НОВИХ НАПАДА НА СЕВЕРУ

Остаје заиста нејасно зашто би Срби са Севера напали то возило, ранили тројицу и убили једног припадника мисије

После напада на возило Еулекса (19. септембра) приликом којег је погинуо Литванац и бацања бомбе на зграду Телекома Србије, на Северу се очекује серија сличних „инцидената“.

„Невероватно је да је политички врх одмах пожурио да оптужи Србе“, каже за Балкан Магазин Марко Јакшић, „а да након тога штампа почне да пише како се ради о Албанцима“.

ШОКИРАНИ ОПТУЖБАМА ИЗ БЕОГРАДА „Србима не иде у прилог да пуцају на Еулекс“, додаје Јакшић. „То је мисија која је заменила УНМИК и, као и претходници, припадници Еулекса изгубили су предрасуде о Србима и започињали с њима пријатељства, размењивали податке и стекли узајамно поверење“.

Чини се да су Срби са Севера више шокирани оптужбама из Београда него што су забринути и уплашени, да се закључити из коментара становника који углавном говоре како су на те бомбе и пуцњаве огуглали, али како их плаши став Србије.

Оливер Ивановић помиње забрињавајућу атмосферу, помиње да је сада „или-или“, што ствара све веће поделе и фрустрације.

„Много је нејасноћа, много питања забринутих људи који не добијају одговоре, и логично је да ће заплашени људи бити спремни на радикалне потезе“, опомиње Ивановић, који каже да не би одвајао ова два инцидента са оним недавним, када је непозната особа упала у његов стан.

„Упад у кућу није изазвао жељени ефекат“, објашњава Ивановић. „Полиција је реаговала за пет минута, мене нису уплашили, а читава ствар наишла је на осуде чак и међу онима који се изричито противе изборима“. Он сматра да би се оваква атмосфера могла предупредити ако би држава давала јасније информације.

Према подацима којима располажу српске службе на Северу, као и КПС, идентитет човека који је пуцао на возило Еулекса је познат. КФОР је, према тим тврдњама, послао псе трагаче који су их довели до куће, где се нападачу губи траг. Претпоставља се да осумњчени више није на Северу и полиција, за разлику од јавности, не критикује Вучићеве изјаве где он искључује могућност да се није радило о лицу српске националности. Сматра се да је „потез“ добар јер се обраћа групама које нису са Севера, али долазе тамо и веома су добро организоване, и да је његова порука да им Србија неће пружити уточиште – заправо порука да зна о коме се ради. Зашто их не именује, појединце или те организације о којима се прича, оно је што збуњује Србе са Севера (и не само њих) јер на тај начин он заправо потврђује да су убице Срби, чиме стигматизује нацију, а не појединце и организације о којима, према његовим речима, има оперативне податке.

У целој причи помиње се и некакав сукуб унутар БИА који се доселио на Север, затим неке опскурне организације попут „Српских осветника“ (и томе слично) и тезе које би само унеле додатну пометњу.

У атмосфери општег неповерења Срба са Севера у Републику Србију, након небројених опречних изјава које су стизале из Канцеларије за КиМ а сада из Вулиновог министарства, након осећаја издаје и резигнације Срба које су годинама лагали на различите начине, и то је радила свака српска влада, овакве Вучићеве изјаве само уносе страх међу обичан свет, оне становнике Севера који свакако немају ништа ни са новооформљеним патриотским организацијама, ни са новцем који стиже из Приштине (70 одсто буџета Лепосавића је, на пример, из косовске касе) и из таквог стања перманетног притиска и панике, овакви се инцидети могу дешавати и не тако добро организовано као три пређашња.

ИЗБОРИ СА СРБИМА ИЛИ БЕЗ ЊИХ Остаје заиста нејасно зашто би Срби са Севера (који одавно не траже повлачење Еулекса, него супротно – желе да та мисија остане) напали то возило, ранили тројицу и убили једног припадника мисије.

Они који увиђају нелогичност оваквог потеза јер је он само и искључиво штетан по Србе, подсећају на убијеног индијског цариника, баш на том месту, неке 2003 године, када је више пута рушен мост код Звечана. По страни пута Сочаница–Звечан села су албанска. Пут за Лепосавић често је био блокиран из безбедносних разлога и ишло се преко Бањске, заобилазно. Албанци су пуцали на путничка возила. Индијског цариника пре десетак година убио је припадник УЧК, чији је „партнер“ прерано притиснуо дугме па је свог колегу оставио на лицу места мртвог.

Ко год да је почео да дивља по Северу, сигурно нема добру намеру према српској заједници. Својим потезима застрашује само обичан свет, који се ни за шта не пита, нити на било шта утиче. Приштину и Београд неће одвратити од плана, а послужиће да помогне и једнима и другима у даљој сатанизацији „дивљег Севера“.

Избори се ближе и много је потписа сакупљено од расељених по Београду, Новом  Саду, Нишу… Они ће, како је пре неколико месеци најавио Дачић, бити одржани са Србима с Косова или без њих.

Дакле, влада Србије застрашивањем људи са Севера постиже контраефекат и чини атмосферу пред косовске изборе напетијом него што би била да није сталних притисака. Такву ситуацију може да искористи било ко – да ли неке фантомске групе које нису са Косова или Албанци из околних села, свеједно је. Ко год да застрашује Србе – а највећа мана Вучићеве изјаве је што наводи на то да је реч о Србима – то не чине ни Срби ни Албанци, чине екстремисти којима одговара атмосфера страха и неизвесности, свађа међу Србима, међусобно неповерење и разједињености – колико год Вулинова листа потенцирала „јединственост“.

Закључак је: користе се сва средства.

Балканмагазин