Односи Србије и Црне Горе: Некад браћа, а данас партнери

ПРОБЛЕМИ су „истресени“ на сто, а премијери Србије и Црне Горе Ивица Дачић и Мило Ђукановић показали вољу да се одатле не преместе под тепих, да се од „локализоване“ политичке ватре уље држи на дистанци, како поново, гладни и жедни, 32 сата од Београда до Бара не би без разлике милели – и Срби и Црногорци.

Током прве званичне посете премијера Дачића Подгорици у петак чули су се позитивни тонови, а предстоји и прва посета Ђукановића Београду после читаве деценије.

– Комуникација са Црном Гором, очигледно, боља је него за време претходне власти, која је такође деловала у правцу нормализације односа – каже за наш лист аналитичар Бранко Радун, али напомиње да попустљивост Београда није добра ни за саму Србију, ни за међусобне односе двеју земаља. – Србија је прешла преко црногорског признавања Косова. Такве ствари не треба заборавити, али оне, с друге стране, не треба да коче привредну сарадњу.

До доласка црногорског премијера у Београд, оцењује Радун, дошло би и да су у Србији на власти другачије политичке опције, јер се негативан набој временом истрошио и сазрела је ситуација за нормализацију односа.

Питање је, међутим, да ли ће се прилика искористити и од чега ће зависити да све не буде тек козметички захват.

Велика криза која погађа све гурнула је у страну и национални пројекат у Црној Гори. Као мала држава и она је оријентисана на то да преживи, и у томе Србију види као партнера. Великоалбански пројекат, такође, упућује наше земље једну на другу – указује наш саговорник, по коме овде није реч о класичним међусуседским односима као што их имају, на пример, Београд-Будимпешта, већ релацији која више подсећа на однос Аустрије и Немачке.

Од распиривања антицрногорских осећања, каже Радун, Србија нема ништа, иако, наравно, има много оних који су реално били повређени разлазом и званичном политиком Црне Горе. Мора, наводи, постојати свест о томе да је одвајање у две државе било праћено снажном подршком страних сила којима је у интересу да Београд и Подгорица буду што удаљенији, а Балкан што уситњенији:

– Због свега овога тешко је бити мудар, рационалан и флексибилан, и радити на побољшању односа тако да то истовремено не иде на штету Србије. Србија се није озбиљно бавила ни Србима у Црној Гори, осим што их је „регистровала“. А ако се не бринете о својима, неће вас ни ценити.

На ову тему Дачић је у Подгорици рекао:

– Нормално је да се Црна Гора интересује за Црногорце у Србији, као што се Србија интересује за Србе у Црној Гори, али не са аспекта рушења Црне Горе или Србије.

Много експлицитније, чини се, два премијера бавила су се проблемима на мање осетљивом пољу привредне сарадње.

Координатоор Економског савета СНС Миленко Џелетовић, који се и сам недавно срео са Ђукановићем, каже за „Новости“:

– Време је да пажњу са политичких и геополитичких тема преоријентишемо ка економским. Наше привреде су релативно мале и свако продубљивање сарадње може да утиче на пораст извоза.

По мишљењу овог професора, сусрети на високом нивоу и појединачне енергије званичника могу значајно да допринесу трасирању привредних токова између двеју земаља.

Надам се да су политичке несугласице са Црном Гором прошлост, јер је овде реч о два народа са безмало једним језиком, са заједничком традицијом и компатибилним економијама – каже он. – Подгорицу занима изградња Коридора 11, односно ауто-пута и ревитализација пруге Београд – Бар. Ови путни правци су важни због обостарних туристичких потенцијала – зимских у Србији (Златибор) и летњих у Црној Гори.

И поред тешкоћа због непостојања директног платног промета, робна размена у првих седам месеци 2013. године бележи раст у односу на исти период прошле године.

– Наш извоз у Црну Гору је повећан, а увоз је порастао за 54 одсто – каже за наш лист Миливоје Милетић, директор Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије. – Ово је одраз регулисања нецаринских баријера и потписивања више међудржавних споразума захваљујући којим привредници имају мање потешкоћа него раније.

Милетић каже да је у оквиру ЦЕФТА Црна Гора други по значају партнер Србије, после Босне и Херцеговине. Да би илустровао значај ЦЕФТА тржишта за нашу земљу, Милетић наводи да од укупног извоза Србије уопште, на ЦЕФТА иде близу 25 одсто, док увоз из ње чини – 8,3 одсто.

ДОБРИ ТЕМЕЉИ СЕКРЕТАР за политичка питања у Министарству иностраних послова Црне Горе Владимир Радуловић уверен је да досадашњи политички дијалог Подгорице и Београда, оснажен, представља добар темељ за даљи развој црногорско-српских односа: – Динамични међународни контакти, заједничка европска перспектива и регионална сарадња стварају добру атмосферу за отварање нових видова сарадње – каже Радуловић. Да су односи на узлазној путањи и да их треба унапређивати, оцена је и Андрије Мандића, лидера Нове српске демократије: – Добри односи ће се наставити и када власт у Црној Гори преузме Демократски фронт. Имаћемо тада најбоље односе са Србијом. (С. Г.)

НОВОСТИ