СПЦ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПО ВИКИЛИКСУ – ГОДИНА 2006.

ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ или ОДСТРАНИ ПА ВЛАДАЈ?

Загледајте у нашу историју: дужност светосавског свештенства увек је била и заувек остала: кроз временско водити народ бесмртном и вечном; народну душу и народне идеале прилагођавати не духу времена, већ духу светосавске вечности и бесмртности; не повијати се по ветру разних саблажњивих модернизама, већ непоколебљиво стајати за народне светосавске идеале и светиње. Ко су им учитељи? – Све сами бесмртници. (Св. Јустин Ћелијски)

Ко год је читао књигу новинара Николе Врзића „Викиликс: тајне београдских депеша“ у издању „Печата“ и „Фонда Слободан Јовановић“ (Београд, 2012), могао је да у њој наиђе на поглавље под насловом “Умерени гласови у Цркви могли би да дођу у први план ако реформисти буду предводили следећу коалициону владу“. 

Из тог поглавља сазнајемо да се америчка амбасада у Београду од средине прве деценије 21. века веома занимала за стање у СПЦ и трудила да преко својих „инсајдера“ дође до епископа који би могли да јој помогну да спроведе своју жељу да „пацификује“ СПЦ када су у питању национални интереси Србије који се косе са интересима вашингтонско-бриселске Империје.

Из депеша које је објавио Џулијан Асанж сазнали смо да је амерички амбасадор Мајкл Полт узалуд покушавао да убеди владику рашко-призренског Артемија да сарађује са Империјом око претварања Косова и Метохије „независну“ државу под влашћу Великог Брата, коме су одани косметски Шиптари спремни на пружање свих „добрих услуга“. Тако смо од „Викилиса“ сазнали да председник Србије Тадић, по извештајима америчких дипломата, „иза сцене ради у спрези са важнијим црквеним умерењацима, у покушају да утиче на избор патријарховог наследника“. A 31. маја 2006. потчињени из Београда јављају претпостављенима у Вашингтону: „Став цркве компликују унутрашњи сукоби. Постоји умерено крило (Иринеј Добријевић, епископи Теодосије и Григорије), које је покушало да развије аполитичан став који би одговорио на специфичне интересе СПЦ на Косову (имовина и религиозна мисија).

ТУЦИЋЕВА ПОРУКА Постоји и тврђа струја која верује да је СПЦ квазиполитичка институција колико и религиозни ауторитет“. Крајем 2006, Мајкл Полт се надао победи „умерењака“ у СПЦ ако следећу владу формирају „реформисти“ (читај: послушници Империје). Када је за патријарха изабран епископ нишки Иринеј, америчка амбасадорка Мери Ворлик је 12. фебруара 2010. послала депешу у којој пише: “Његова спремност да се позабави контроверзним питањима, као што су помирење са Ватиканом и санкционисање епископа Артемија, слуте на добро“.

Дакле, јасно да јасније не може бити: Империја се активно укључила у разградњу Србске Цркве; њени методи су добро познати из историје, и укратко би се могли дефинисати изреком завади па владај (divide et impera). Најновији циљ империјалних гонитеља светосавског Србства је продубљивање подела и раскола у живом ткиву Цркве. О томе је на себи својствен начин говорио власник Верске информативне агенције, ВИА, Живица Туцић, један од гласноговорника домаћег екуменизма у свом интервјуу „Илустрованој Политици“ (5. јун 2012): „Одлазак зилота из СПЦ јe заправо позитивно јер представља ослобођење од фундаменталистичког дела. Тиме СПЦ може једноставније да приступи потребним променама, не догми, већ праксе“ (тј. продубљивању екуменистичких контаката и озакоњењу литургијске реформе.) Он се чак заложио за легализацију свих групација које су се одвојиле од СПЦ, под једним условом: да не дирају имовину званичне Цркве. (Из текста Владимира Димитријевића “Против подела у Цркви или пут оца Јустина”)

Деси ли се да народ, у саблажњивим тренуцима своје историје, напусти своје светосавске светиње и идеале – светосавско свештенство се не сме повести за ниским нагонима народним, него високо држати заставу светосавског идеализма. Ако чак и многи свештеници, и многи епископи, изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, – и онда се не бој, него храбро и чврсто држи светосавску заставу до краја, до мученичког краја и радосне смрти за светосавске светиње и идеале. Јер знај: са тобом је држи он – вечни епископ Српске Цркве: свети Сава. А са њим – сва света и славна војска светосавских бесмртника, којих је пун небески свет. И непоколебљиво веруј: светосавска застава ће у српском роду увек наћи свог неустрашивог заставника, можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху. Радуј се што је тако! Јер је главно: да нас свети Сава не напусти. Напусти ли нас он, напустиће нас и Бог, и небо и земља, и све што је свето и честито било у нашој историји од почетка до данас. (Св. Јустин Ћелијски)

Из докумената “Викиликса”

ПРЕДМЕТ: ПОСЕТА СЕНАТОРА ВОЈИНОВИЋА КОСОВУ (06PRISTINA333)

РЕЗИМЕ: Приликом састанка са премијером Агимом Чекуом и председником Фатмиром Сејдијуом током његове посете Косову, сенатор Џорџ Војиновић позвао је нове лидере да допру до косовских Срба и покажу њима и лидерима у Београду да је косовска влада озбиљна по питању стварања таквог Косова у којем могу да живе и Срби и друге националне мањине.  У послеподневним часовима он је посетио америчку базу Бондстил, где је разговарао са војницима  који раде у локалним заједницама на Косову.

Делегација послана Синодом у посету америчком сенатору Џорџу Војиновићу, српско-словеначког порекла. Говорило се о Косову, док је владика са Косова Артемије био искључен са разговора. Април 2005.

Сенатор државе Охајо, Џорџ Војиновић посетио је Косово у петак, 24. марта. Он је разговарао о преговорима о статусу Косова и безбедносној ситуацији на Косову са премијером Агимом Чекуом, председником Фатмиром Сејдијуом, косовским тимом за јединство (Чекуом, Сејдијуом, председником скупштине Кољ Беришом, опозиционим лидерима Ветоном Суројием и Хашимом Тачијем и координатором Бљеримом Шаљом), лидерима косовских Срба Оливером Ивановићем, Гораном Богдановићем и Ранђелом Нојкићем, као и са бригадним генералом Дареном Овенсом и америчким војницима који се налазе у бази Бондстил.  Сенатор је био у друштву шефа мисије америчке канцеларије у Приштини (УСОП) Голденбергом, законодавним помоћником Џејни Сисковић и војним пратиоцем поручником Џошом Велнером.

Војиновић говори лидерима да убеде Србе у њихову искреност

На састанку са премијером Агимом Чекуом, Војиновић је упозорио да у Србији постоји много оних који сумњају у озбиљност косовских Албанаца када је у питању стварање Косова у којем би етнички Срби могли остати и интегрисати се. Рекао је Чекуу да је сада време да се дају уверљиви докази да се ствари на терену мењају. Чеку је изразио оптимистичка очекивања да ће 2006. години бити више повратника него у претходним годинама. Чеку је рекао Војиновићу да косовске привремене институције посматрају манастире и патријаршију не као споменике, већ као верске заједнице и рекао да је Косово поносно што има такво културно наслеђе.  Он је рекао да када КФОР заврши своје реструктурирање од бригаде у радну групу биће флексибилнији и

Протосинђел Сава Јањић, “мост” између политичара из српске Владе (Ивановић) и потпредседника Тачијеве нелегалне скупштине (Милетић). Милетић и његова партија СЛС су у тзв. “влади Косова” у коалицији са партијом Хашима Тачија. Милетић је 2010. рањен у српском делу Митровице.

способан за боље деловање. Такође је коментарисао о америчким снагама на Косову и њиховом раду у локалним заједницама, оценивши их као пример на који остале конститутивне снаге, нарочито на северном Косову треба да се угледају.

Бљерим Шаља је искрено одговорио да „је наш фокус статус Косова, не статус Србије. Ми смо забринути за косовске Србе, не за Србе из Србије“.

Сенатор је сугерисао да је разумевање улоге Српске православе цркве кључ за коначни процес по питању статуса Косова, јер црква утиче како на Србе на Косову, тако и на Србе у Србији.

Констатујући да је Црква у почетку одбијала сарадњу у обнављању цркава оштећених у нередима 2004. године, јер су у то биле укљученe и Привремене институције на Косову, сенатор је рекао да је интервенисао код лидера Цркве и да су они реаговали на то. Сенатор је упозорио косовске лидере да би процес о питању статуса ишао лакше „ако се Црква осећа пријатно и утиче на српску страну за преговарачким столом“.

ПРЕДМЕТ: КОСОВСКИ ПРЕДСЕДНИК СЕЈДИЈУ НАСТАВЉА ДА ПОСЕЋУЈЕ МАЊИНУ У МАНАСТИРУ ДЕЧАНИ (06PRISTINA352)

РЕЗИМЕ. У првој посети председника Косова манастиру Дечани, председник Фатмир Сејдију обишао је имање и цркву у недељу Васкрсења и разговарао о заштити српског православног наслеђа на Косову са епископом Теодосијем на српском језику. Остали посетиоци били су специјални  представници генералног секретара УН, командант КФОР-а, дипломатски представници и други српски, албански  и међународни представници.

СЕЈДИЈУ И ТЕОДОСИЈЕ РАЗГОВАРАЛИ О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ

Дана 23. априла „председник Косова” Фатмир Сејдију посетио је манастир Високи Дечани у западном делу Косова како би учествовао у прослави православног празника Васкрса.  Манастир из 14. века проглашен је делом светске културне баштине 2004. године и једина је локација под заштитом УНЕСК-а на Косову. Правни статус и заштита православних сакралних објеката биће разматрана као део наступајућих преговора о статусу Косова. БЕЛЕШКА: Током своје посете Косову средином априла, амбасадор Френк Визнер, секретар специјалног представника за

Сејдију је без благослова епархијског архијереја био специјални гост монашког братства Дечана за Васкрс 2006.

коначне разговоре о статусу Косова, нарочито је истакао Теодосију да је он позвао председника Сејдијуа у Дечане на Васкрс.  КРАЈ БЕЛЕШКЕ).  Након обиласка манастирске цркве, Сејдију је учествовао на пријему чији је домаћин био епископ липљански Теодосије Шибалић и отац Сава Јањић.  Остали учесници су били специјални представник генералног секретара УН Сорен Јесен-Петерсен, командант КФОР-а Ђузепе Валото, Сејдијуов саветник Скендер Хисени, начелник општине Дечани Назми Сељманај, лидери Српске листе за Косово и Метохију Оливер Ивановић и Ранђел Нојкић, представници из немачке, руске и италијанске канцеларије, као и политички  и дипломатски сарадници. Током састанка председник Сејдију и епископ Теодосије разговарали су (на српском језику) о важности заштите косовског културног наслеђа и сложили се да је овај манастир значајан део тог наслеђа. Теодосије је захвалио КФОР-у и Сељманају за помоћ у заштити манастира.

Теодосије је похвалио прелиминарни рад Комисије за спровођење обнове православних светиња оштећених у нередима 2004. године. Упознао је председника Сејдијуа са извештајем СПЦ под називом „Распето Косово“, који се тиче уништавања црква након доласка НАТО снага на Косово 1999. године.  Извештај садржи и фотографије цркава пре и после уништавања. (БЕЛЕШКА: Према Комисији за спровођење обнове, прва фаза санације 30 цркава оштећених у марту 2004. је завршена у децембру 2005. године. Комисија је основана према Меморандуму о разумевању потписаном између Привремених институција Косова и СПЦ у марту 2005. КРАЈ БЕЛЕШКЕ). Теодосије је такође дао Сејдијуу књигу фотографија манастирског живота у Дечанима, под називом „Чувари светиње“.

ПОСЕТИОЦИ НАЗДРАВИЛИ МИРУ, ДОБРОЈ ВОЉИ И ПОМИРЕЊУ

Након порука мира, добре воље и помирења наздрављајући уз ракију (шљивовицу) коју су правили дечански монаси, Сејдију и остали учесници су се уписали у књигу утисака. Касније су монаси поделили црвено обојена васршња јаја традиционална за Васкрс и ломили их међу собом да виде које је „најјаче“. Пријем се наставио банкетом на коме је присуствовао и министар за повратак Славиша Петковић, заједно са међународним и домаћим гостима, укључујући и војнике КФОР-а.

ЧЕКУОВ ПРЕДЛОГ ОДБАЧЕН ОД СТРАНЕ ЕПИСКОПА АРТЕМИЈА

Док је Сејдијуов предлог да посети Дечане прихваћен од стране умереног епископа Теодосија, предлог премијера Чекуа да посети Грачаницу на православни Васкрс одбијен је од стране владике Артемија, епископа Епархије рашко-призренске, који припада тврдој струји. Артемије је служио васкршњу литургију у манастиру Грачаница у коме је био константан број посетилаца током дана. У писму од 19. априла које је стигло у канцеларију премијера, Артемије је написао да није у могућности да прихвати овакве захтеве, док се он и остали расељени Срби не врате у своје домове. Артемије живи у Грачаници од 1999.године из безбедносних разлога- његов владичански двор у Призрену је спаљен током нереда у марту 2004. године.  (БЕЛЕШКА: Косовски медији известили су да је Чеку уместо тога учествовао на церемонији донације два трактора за два српска села у општини пећ. КРАЈ БЕЛЕШКЕ)

ТЕОДОСИЈЕ ПЛАНИРА ДА ОДЕ ЈОШ ДАЉЕ

Епископ Теодосије и отац Сава Јањић одржали су дужи говор о потреби већих интеракција и изградње поверења између Срба и Албанаца на Косову. У неколико наврата Теодосије је изразио наду команданту снага да ће нова косовска влада учинити више да допре до косовских Срба и показати им да за њих има места на Косову. Он и командант су такође разговарали о могућности организовања оваквих дешавања у школама у општини Дечани са начелником општине и грађанима, као начин да се наново изграде позитивни односи које је  манастир имао са локалном албанском заједницом пре рата.  Командант се сложио да учествује у догађају који ће се десити нешто после Васкрса.

Представници манастира Дечани такође организују и међуверску конференцију,

Међуверска конференција у Пећи

која ће се одржати у Пећкој Патријаршији 2 и 3. маја.  Отац Сава је 25. априла рекао дипломатским сарадницима канцеларије да ће позивнице обухватити религијске и међународне представнике, косовске и српске представнике министарстава који раде на заштити културног наслеђа и председника општина Пећ и Дечани.

КОМЕНТАР. Посета председника Сејдијуа манастиру Дечани на Васкрс је била успешна и  веома добро примљена. Она је заправо врста конкретних искорака на високом нивоу која гради поверење и представља пример грађанима Косова да интеракција са мањинама може бити позитивна и конструктивна.

Билборди су следећи доказ да влада Косова веома озбиљно схвата обавезу да заштити косовско културно наслеђе. Сада је изазов да се грађани Косова увере да треба да чине исто и да се укључе функционални механизми правне заштите у договоре око коначног статуса са посебним одредбама о православним светињама. КРАЈ КОМЕНТАРА

ГОЛДБЕРГ

ТЕКУЋИ НАПОРИ СЕЈДИЈУА ДА ДОПРЕ ДО МАЊИНА

Посета Сејдијуа манастиру Дечани је део његове текуће кампање да допре до косовских Срба и других мањинских заједница, који је наишао на различите одговоре код косовских Срба. У марту је имао продуктивне разговоре са мањинама у Драгашу и Ораховцу. Ипак, локални становници и чланови општинске скупштине бојкотовали су његову посету од 20. априла већински српској општини Штрпце у јужном делу Косова. Начелник општине Штрпце, Станко Јаковљевић, присуствовао је почетку састанка, али је онда отишао рекавши да ће покушати да увери чланове скупштине да учествују. Касније се није вратио. Сејдију је дао неколико изјава за штампу, рекавши да ће наставити да посећује мањинске заједнице.

Коментар Уредништва ПЖВ: Ево, пред нама још доказа “црно на бело” да је владика Артемије уклоњен због разлога који немају никакве везе са оним разлозима и кривицама које су му приписиване путем режимских медија и саопштења Синода и Сабора.

Дозволимо себи да се не сложимо у потпуности са горњом тезом аутора Владимира Димитријевића да би се методи Империје, која се активно укључила у разградњу Србске Цркве “укратко могли дефинисати као дивиде ет импера” (завади па владај). Из горе прочитаног може се пре тога закључити да би се методи империје могли дефинисати као „одстрани Артемија па владај”. Зашто би „империја” имала потребу да било кога завађује уколико јој је једна страна апсолутно послушна, „кооперативна” а друга непослушна, „некооперативна”? -Сасвим бесмислено. Империји, оличеној у америчким дипломатама, у потпуности одговарају данашњи, најмоћнији  управитељи институција СПЦ. Империја не жели да завади. Она жели да ућутка гласове непослушне њој, али одане учењу Цркве. Гледа се да се епископ Артемије, пошто не уме да ћути, изгура из СПЦ, да се јеромонах Никодим Богосављевић који је уклоњен са положаја у Митрополији црногорско-приморској ућутка, да се сви остали православни или наркотизују или да се њихова борба дилетантизује, да постане јалова, чисто декоративна. Можда се зато управо горе поменутим “аполитичним гласовима у СПЦ” журило, својевремено, и са сменом патријарха Павла?

У нечему је „империја” успела, у нечему не. Успела је да уз помоћ „кооперативних” постави на Косову и Метохији епископа Теодосија; успела је да у Београду Синод и

Сабор аминују све њене захтеве, прохтеве и жеље којима би Црква морала да се супротстави јер се тичу најелеменарнијег духовног живота православног народа;

Исход свега био је одлазак (прогон) еп. Артемија из Грачанице. Тога дана десило се нешто несвакидашње за црквене прилике. Људи из пратње митрополита Амфилохија и монах Дечана Андреј Сајц који ће касније постати управник Богословије у Призрену блокирали су звоник како се не би звонило при последњем одласку еп. Артемија из своје епископије. Уобичајена је пракса да се при доласку и одласку епископа у свакој цркви звони.

успели су да преко медија оклеветају, сатанизују и оцрне епископа Артемија; успели су да га уклоне са Косова… Али, нешто и нису: нису успели да ућуткају један глас „вапијућег у пустињи”, нису успели да његову борбу дезавуишу, дилетантизују отеравши га у раскол; нису успели са стварањем раскола, мада њима кооперативни стално то желе и говоре као да је и у томе “успех” постигнут. Покушај да се створи лажна слика да је епископ Артемије у расколу је покушај срачунат на то да се представи као да он нема легитимитет да говори. То је сличан покушај покушају да се општине на Косову и Метохији које су у институцијама Републике Србије представе као “паралелне” иако то нису, да им се одузме легитимитет гебелсовском методом “стотину пута понављана лаж постаје истина”.

Раскол, што се тиче Артемија не постоји. Постоји само случај сличан св. Јовану Златоустом који је, исто тако “свргнут”, исто тако прогнан и исто тако сметао неправедној једној империји.

 ”Нека нико не господари у нашој вери – ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само једини Бог, коју нам је и Сам и кроз Своје ученике предао.” (Св. Марко Ефески)

Патријарх Иринеј на пријему у Америчкој амбасади 2012. поводом Дана независности САД.

Припремила екипа Фб странице “Православље живот вечни”