Само чувар и кувар осуђени за убијене Србе на КиМ

Породице киднапованих и убијених на Косову и Канцеларија за Косово и Метохијупоражене су вешћу да је Основни суд у Приштини ослободио Фатмира Лимаја, некадашњег команданта ОВК, окривљеног за ратне злочине у предмету „Клечка” и још девет његових сарадника.

Породице најављују да ће прекинути сваку сарадњу са Еулексом, изјавила је представница удружења Гордана Ђикановић. Она је подсетила да је у поступку било и сведока и доказа и да се претпоставља да је у кречану у селу Клечка бачено најмање 50 запаљених тела, углавном Срба. Према њеним речима, проблем је још већи јер Клечка није имагинарна масовна гробница, већ јама из које су ексхумирани посмртни остаци који су идентификовани и предати породицама.

„Остаци тих девет идентификованих, масакрираних тела су сахрањени. Неко је убио те људе, чак је мало тако јасних случајева као што су те две масовне гробнице – Клечка и Волујак. Ако их нису убили Лимај и ’другови’, за које се то поуздано зна, онда захтевамо од Еулекса да истражи ко је”, казала је Ђикановићева.

Она је додала да су удружење и породице киднапованих и убијених на Косову и Метохији веровали да ће правда, за коју кажу да је спора али достижна, коначно после 15 година како су Срби страдали и бачени у јаму, бити задовољена. „Веровали смо да је сарадња са Еулексом искрена, после овога нема више смисла.Ово је тако чист случај, било је много сведока. Проблем је једино што сви путеви откривања злочина над Србима воде до политичког и државног врха Косова”, рекла је Ђикановићева.

„Немамо више коме да верујемо и коме да се обратимо, веровали смо том суду састављеном од Еулексових судија, а испало је да од тога нема ништа”, додала је она.

У саопштењу Канцеларије за КиМ наводи се да је поразна чињеница да за убијене и мучене српске цивиле у селу Клечка нико није крив. Посмртни остаци масакрираних тела су ексхумирани и идентификовани и имају имена и презимена. Једино онај који је злочин извршио, опет је остао без имена и презимена, као и увек када су у питању српске жртве на Косову и Метохији.

Фатмир Лимај пред Хашким трибуналом правноснажно је ослобођен и оптужби за злочине у логору Лапушник 2007. године. У оптужници је писало да суЛимај и његови сарадници Харадин Бала и Исак Муслију учествовали у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био застрашивање, заточавање, насилно третирање и убиство српских цивила и Албанаца који су сматраниколаборационистима.

Према оптужници, почетком 1998, снаге ОВК под командом и контролом Лимаја и Муслијуа противправно су затварале српске и албанске цивиле из општина Штимље, Глоговац и Липљан у заробљенички логор Лапушник. Судско веће сматрало је да није било доказа да су Лимај и Муслију одговорни за кривична дела за која су оптужени, а осуђен је једино чувар у логору Харадин Бала, на 13 година затвора, јер је утврђено да је убио деветорицу заробљеника.

За удружени злочиначки подухват и злочине над Србима у логору Јабланица, Хашки трибунал је ослободио Рамуша Харадинаја и Идриза Балаја, док је и у том поступку осуђен само стражар Лахи Брахимај на шест година затвора због окрутног поступања и мучења заробљеника. У оптужници је наведено да је циљ Харадинаја, команданта оперативне зоне Дукађини, било успостављањепотпунеконтроленад том зоном уклањањемсрпских цивила с тог подручја.

У овом поступку, као што је и констатовано у пресуди, судско веће се суочило са знатним потешкоћама у прибављању исказасведока. Многи од њих навели су страх као разлог за своје непојављивање пред судом.

Према подацима српских правосудних органа, чак 19 потенцијалних сведока против Харадинаја убијено је или је настрадало под сумњивим околностима. Жалбено веће укинуло је пресуду Харадинају и наложило саслушање још неких сведока, али је и у поновљеном поступку, у новембру прошле године, изречена ослобађајућа пресуда.

Еулексова правда

Правосуђе Еулекса је до сада због ратних злочина осудио седморицу Срба и деветорицу Албанаца. Од око 350 случајева у које су укључени и тужиоци Еулекса,30 одсто су ратни злочини. У другим случајевима је реч о организованом криминалу и корупцији.

У првом суђењу за ратне злочине на Косову које је одржано под покровитељством Еулекса косовски Албанац Гани Гаши осуђен је на 17 година затворајер је 12. јула 1998. године на пункту код Коморана у централном Косову пуцао на четири припадника породице Обрија. Отац породице је тада убијен, док су остали чланови тешко рањени.

Због злочина у Лапаштици, Еулекс је осудио Љатифа Гашија на шест година затвора, Назифа Мехметија на три, а Рустема Мустафу на четири године. Тројица окривљених у овом предмету били су оптужени да су наредили пребијања и мучења цивила косовко-албанског порекла који су били незаконито притворени у центру Лапаштица током 1998. и 1999. године.

Доротеа Чарнић / Политика