КОСМЕТСКИ СРБИ НА ИСТОРИЈСКОЈ ПРЕКРЕТНИЦИ

Са приближавањем избора за косовске локалне органе власти предвиђене за 3 новембар, усијање страсти око косметских Срба муњевито нараста. После пројављене одлучности да смени исувише непослушне лидере српске локалне самоуправе, по информацијама којима располажемо, званични Београд није спреман да иде до краја. «Извори са лица места» саопштавају да одлука владе Ивице Дачића «није била имплементирана». (1)

Настала ситуација добро је позната. Јер, уклањање са власти четворице српских лидера општина са севера Космета, значи директан конфликт са значајним делом косметских Срба који их подржава, и у крајњем случају, нови раскол српског етноса. Такав развој догађаја, као што показује српска историја, не само да је у супротности са национално-државним интересима Србије, већ може да стави крст на политичку каријеру надахнитеља и извршитеља сличних планова.

Током последње две деценије у историји Срба ми налазимо у крајњем случају најмање два очигледна примера практичног самоопредељења, оствареног ако не против воље Београда, а оно у најмању руку без његове подршке. Ради се о стварању Републике Српске Крајине (у данашњој Хрватској) и Републике Српске (у данашњој Босни и Херцеговини).

Формирање ове две српске национално-државне творевине био је резултат непристајања на наметане им планове о прекрајању балканских граница у интересу ове или оне «титуларне» нације – у овом случају Хрвата и муслимана из БиХ. Међутим, ако је одбијање Београда да пружи подршку Србима из садашње Хрватске имало фаталан карактер, то су Срби из БиХ имали могућност да сачувају своју дражавност, буквално речено «у фронтовском окружењу». Нарасле противуречности у троуглу «Милошевић, Караџић, Младић», заједно са масовним уједињењем западно-исламске подршке муслиманима крајем 1995. године, поставило је Републику Српску у крајње опасну ситуацију. Међутим, чврста војно-политичка организација Срба у Босни и Херцеговини и њихово јединство дозволили су – и до дан данас дозвољавају – да се сачува језгро српске државности у Босни и Херцеговини.

Данашњи развој ситуације око косметских Срба и њиховог узајамног односа са Београдом, све јаче подсећа управо на тај сиже из недавне историје Балкана. Треба напоменути да је у тренутку распламсавања етно-грђанског рата у БиХ, на столу српских вођа у БиХ лежао пројекат декларације о уједињењу свих рејона Балкана насељених Србима у јединствену државну целину. За његово прихватање била је потребна сагласност тадашњег југословенског лидера Слободана Милошевића – али је овај у последњем тренутку одбио да подржи ту идеју, правдајући се неизбежно негативном реакцијом од стране међународне заједнице. Као резултат тога, пропала је идеја која је омогућавала да се српско питање подигне на виши међународни ниво. Додуше, то није спасило Милошевића од новог замајца спољнополитичке изолације, као ни од губитка личне председничке фотеље.

Данас су се косметски Срби такође нашли пред озбиљном дилемом. Њихово одбијање да учествују на предстојећим изборима неизбежно ће заоштрити супротности са властима у Београду и практично одрешити руке присталицама насилног гушења органа српске самоуправе. У складу са информацијама којима располажемо, влада Србије сматра већ решеним питање предстојећих избора, па дискусије у преговорима између Београда и Приштине крећу се само у формату техничке оформљености списка «Србија», његовог назива и атрибута. (2) Уз све то, српској страни изгледа није пошло за руком да одбрани чак ни назив списка «Србија» па ће он бити регистрован као «Српска грађанска иницијатива». (3)

Са друге стране, учешће у гласању би значило практичну интеграцију косметских Срба у институционални систем самопроглшене «Републике Косово» – макар и формално одрицану. Очигледно се ради о избору између «два зла». Реално, питање српског етноса на Балкану се мора решавати на много вишем нивоу него што су то технички преговори између Београда и Приштине.

Карактеристично је да је предстојеће гласање заказано за 3. новембар разјединило и косовско-албанску страну. Традиционално, најжешћу позицију је заузео Аљбин Курти, лидер радикалног покрета «Самоопредељење», који је већ изјавио да ће локални избори зацементирати претварање Косова у «Републику мањина» – у првом реду српске. (4)

Како показује искуство Срба из данашње БиХ и Хрватске, оба сценарија – жестоко противдејство сваком спољашњем утицају са једне или изградња својих етно-политичких структура у нешто ширем геополитичком пространству уз истовремено фиксирање личног «посебног мишљења» са друге стране – већ су прошли апробацију на балканским фронтовима. Главни закључак који се изводи из сличне апробације огледа се у томе, да се судбина горе наведених модела одређује како као степен унутрашње мобилизације самих српских структура, тако и распореда спољних сила. У конкретном случају са косметским Србима, може се говорити о високом степену неопредељености геополитичких вектора – од стања ствари у ЕУ до унутрашње динамике развоја руско-америчких односа. Међутим, не сме се одбацивати значај унутрашњег фактора – а то је управо неопходност да косметски Срби очувају унутрашње јединство и повећају социјално-економску и политичку виталност својих структура, независно од тога да ли ће они 3. новембра изаћи на биралишта.

Петар Искендров / Фонд Стратешке Културе

_____________________________________

(1) DPA130916 GMT Sep 13 13.09.2013 13:16

(2) Tribuna, 14.09.2013

(3) Koha Ditore, 18.09.2013

(4) Koha Ditore, 16.09.2013