Призивају Велику Албанију

КОНАЧНИ циљ Албанаца јесте уједињење у заједничку државу на Балкану. Први корак је сједињење Албаније и Косова. То је процес који се одиграва уз прећутни благослов међународне заједнице, која на њега гледа затворених очију.

У овом контексту треба читати и изјаву бившег председника Албаније Алфреда Мојсијуа, који је у понедељак рекао да је „дошло време за уједињење Косова са Албанијом“. Његов иступ само је последњи у низу сигнала са оне стране Проклетија да се подгрејавају старе тежње Албанаца, и то без реакција ЕУ.

Слична оцена стигла је пре мање од годину дана са највишег места, од албанског шефа државе Саљија Берише, који се заложио „за уједињење свих Албанаца, без обзира на то где живе“. Политичари са Косова и Метохије засад тврде да ће албанско национално јединство бити постигнуто кроз ЕУ, мада нико не сумња да је и њихов циљ заједничка држава.

На последње испаде о прекрајању граница званични Београд одговара да „Албанци Србију не могу да деле ни на КиМ, нити било где другде на нашем делу територије“.

– Овакве изјаве требало би да забрину међународну заједницу – каже саветник председника Србије Марко Ђурић. – Мојсију није усамљен, јер је много оних који сањају да прекроје мапе на Балкану на рачун Србије.

Уједињавање Албаније и Косова Мојсију види најпре у форми конфедерације. Када Косово постане чланица УН, НАТО и ЕУ, сматра он, биће лакша координација деловања Албанаца у региону. То ће бити кључ за културно и економско, а касније и друго уједињење.

Да је стварање Велике Албаније коначни циљ албанског деловања на Балкану сматра професор уставног права на Правном факултету у Београду Ратко Марковић. Он подсећа да тежња о стварању Велике Албаније траје колико и сама албанска држава.

– Од њеног настанка протурају се приче да је она мала и да би у њој требало да се нађу сви Албанци на Балкану – објашњава професор Марковић. – Свима је јасно да је то коначни циљ, јер је логично да једна нација која живи у две или више судседних држава има тежње ка уједињењу. Независно Косово, које су признале главне светске силе, само је етапа на том путу, а први следећи корак је уједињење Косова и Албаније. Тражиће они и делове Црне Горе, Македоније и Грчке, па и Србије.

Марковић истиче да је Србија направила кобну грешку још после Другог светског рата када је Албанцима дозволила етничку аутономију, што је била увертира у касније проблеме. За разлику од Србије, Грчка и Црна Гора примениле су друге кључеве за гарантовање права на албанску аутономију, што може да успори њихове тежње.

– Међународни поредак не заснива се на праву, већ на односу снага – напомиње професор Марковић. – Он тренутно омогућава да се овакве промене граница најављују. Проевропски циљеви политичара у покрајини само су реторика, која нема везе за поштовањем европских вредности. До њих уосталом не држи ни сама ЕУ, која ће ускоро обележити 40 година постојања документа из Хелсинкија. Ништа од онога што се догодило у бившој Југославији није било у складу са овим актом.

Ни професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Предраг Симић не очекује било какве рекације из света на све гласније позиве на албанско уједињење:

– Сведоци смо да се у Албанији, па и на Косову, отворено говори о исправљању историјских неправди над албанским народом, ревизији Версајског уговора, као и обједињавању албанског културног простора.

Посебно забрињава чињеница да граница Косова и Албаније већ дуже од деценије постоји само на мапама. Ништа већи спокој Балкану неће донети ни одредбе албанско-косовског војног споразума, који подразумева тесну сарадњу и размену борбених јединица албанске војске и Косовских заштитних снага. У безбедносним круговима ово се сматра само фазом у сједињавању јужне српске покрајине и Албаније.

Посебно су опасне оне одредбе споразума које предвиђају да албанске јединице бораве на простору Косова, иако оно нема пуно међународно признање и суверенитет. Приштина ће тако добијати директну помоћ Албаније у области обуке и усавршавања кадра КБС.

ПРВО УЈЕДИЊЕЊЕ, ПА ЕУ РАСПИСИВАЊЕ референдума о уједињењу Албаније и Косова стални је захтев албанског Црвено-црног савеза, чији је лидер Кресхник Спахију, уз Коча Данаја, у кругу најватренијих заговорника што бржег сједињења простора на којима живе Албанци. Захтев за референдум почетком године ова политичка снага предала је Централној изборној комисији Албаније. Према њиховим плановима, уједињење Албаније и Косова требало би да се догоди пре приступања ЕУ. Њихов главни саговорник на Косову је Аљбин Курти, вођа покрета „Самоопредељење“.

ТРЕНУТАК Албанци верују да је дошао тренутак да заокруже процес националног уједињења. Када ће се то и догодити, тешко је предвидети. Имају снажну подршку САД, али и других држава – каже професор Предраг Симић.

НОВОСТИ