Статусна неутралност форевер

Након што је званични Београд мудро и далековидо надиграо Приштину тако што није насео на провокације већ је, поштујући тзв. косовске законе које, разуме се, не признаје, прихватио да промени назив своје листе за изборе од 3. новембра у “Грађанска иницијатива Српска” уместо “Грађанска иницијатива Србија” – силе мрака и хаоса у Приштини су, према упућеним изворима, спремиле нови паклени план. Наиме, говори се да тзв. Централна изборна комисија тзв. Косова ради на изналажењу начина да поништи и најновију верзију имена листе коју подржава Влада Србије. Формално образложење?

“Још се разматрају различите опције. Али оно што одмах упада у очи је то да реч ‘Српска’ исувише асоцира на Републику Српску, а наше власти су још раније изричито истакле да не долази у обзир стварање било каквог некаквог српског ентитета на Косову,” говори један неименовани упућени приштински извор.

А какво би име онда могло да дође у обзир?

“Сматрамо да је најбоље да тражимо од београдске стране да та њихова листа, скрпљена с коца и конопца, да се не лажемо, носи име човека који је најзаслужнији за то што су ти дојучерашњи ратни хушкачи уопште дошли у прилику да можда једног дана добију условни датум. Дакле, размишљамо у правцу тога да би та такозвана београдска листа могла, на пример, да носи име нашег премијера, Хашима Тачија. То би био најбољи начин да београдска страна покаже своју трајну приврженост европским вредностима, а и најбољи начин за изградњу међусобног поверења. Да није нашег премијера, не би они ни видели Европе, не би Вучић видео чак ни тог бриселског пода на којем је спавао!”

Извори у Канцеларији за Косово и Метохију у Београду потврђују да се за тај паклени план Приштине већ начуло – али да он ипак неће проћи.

“Наш шеф је већ више пута поновио – ништа не сме спречити српску заједницу на Косову и Метохији да узме своју судбину у своје руке, и изађе на новембарске изборе!”

Чак и ако би то подразумевало не само поновну промену назива изборне листе коју подржава Влада, већ и то да она носи име озлоглашеног некадашњег команданта тзв. Ослободилачке војске Косова?

“Мислим да је наш шеф, као уосталом и цела Влада Србије, досад већ више пута показао да неће попустити када је реч о принципијелним питањима.”

Дакле, ипак нема ништа од изласка на изборе ако тзв. српска листа мора да носи име Хашима Тачија?

“Не, не, не – напротив! Тек тада треба изаћи на изборе! Тек тада треба показати колико се воли држава!”

А која тачно држава?

“Па – држава! Зар је важно која? Ту је сва лепота статусне неутралности. Ми сматрамо да наши Срби са Косова и Метохије треба да воле државу Србију, док власти у Приштини сматрају да Срби са Косове треба да воле Косово Репубљик. Стручни термин за то је конструктивна двосмисленост, ако нисте знали.”

То је изузетно занимљив термин. Али, уз сву ту хвале вредну конструктивност, ипак ће нечија бити последња?

“Ви ништа не схватате. Није важно шта се стварно дешава или ће се десити, већ шта носите у свом срцу. То наш шеф стално истиче, како смо већ истакли.”

Дакле, хипотетички, чак и ако Србе у будућности буду терали да носе кече на глави – најбитније је оно што носе у свом срцу? То желите да кажете?

“Најзад сте схватили! Подразумева се, чак и ако носе кече, нико не може да им забрани да воле Србију. Наравно тихо, у својим домовима, међу најближима, са спуштеним ролетнама, по могућству у собама с тапацираним зидовима. И то наш шеф стално истиче.”

Извините, ово би сад могло да буде помало збуњујуће за све који су иначе подржавали и подржавају сваку мудру и реалну политику сваке владе од 5. октобра наовамо. Хоћете сада да кажете да реалност ипак није најважнија?

“Наравно да није! Хоћу рећи – јесте, али је много важније шта ми мислимо о њој! Односно, шта носимо у свом срцу!”

Да онда додатно прецизирамо: да ли су бар дозвољени активни покушаји да се на реалност утиче?

“Е, то већ не може! Па шта Ви мислите? Како ћемо онда икада у Европу? Не можемо ми да се понашамо како хоћемо, већ како нам налажу европски стандарди. Мисли како хоћеш, али Копенхашки критеријуми морају да ти буду једино упутство за понашање. Свето писмо. Односно Куран. Односно Сатанистичка библија, или шта год сматрате светим. Или не.”

Другим речима – вежи коња где ти ага каже…

“Не знам стварно ко је тај ага, али знам ово – да морате да научите да се изражавате на савременији начин, иначе никада нећете бити зрели за Европу. Па ко, молим Вас, више јаше коње у модерној Европи?”

Да се вратимо теми. Дакле – хипотетички, ако би приштинска страна инсистирала на имену “Грађанска иницијатива Хашим Тачи” – ви бисте ипак позвали Србе на Косову и Метохији да изађу на изборе и за њу гласају 3. новембра?

“Мислим да смо на то питање већ одговорили – али, можда није згорег поновити. Какву год смицалицу да смисле они кругови у Приштини који можда нису искрено заинтересовани за то да после 3. новембра и један живи Србин остане да живи на територији нашег Косова – то јест, на територији Републике Косова за коју ми, у нашим срцима, и даље сматрамо, и увек ћемо сматрати, бар засад, да се зове Косово и Метохија – поручујемо им: неће проћи! Неће нас испровоцирати!”

Не ви ли вам представљао одређени проблем да водите кампању у којој позивате Србе да гласају за листу која носи име Хашима Тачија?

“Ми би им једноставно поновили оно што смо им говорили и досад: да нико нема право да делује супротно од државне политике, јер само држава зна шта је најбоље за народ. Наравно, рекли би им да у својим срцима могу ту листу да и даље називају Грађанска иницијатива Србија – али да морају да заокруже оно што пише на статусно неутралном гласачком листићу.”

Јасно. То, хипотетички значи да би могли ту листу у својим срцима да назову и неким другим именом, како год се она звала на листићу?

“А којим то именом, молим Вас?”

Па, на пример, ‘Јуначка листа слобода или смрт’, или тако нешто…

“Јесте ли нормални? Немојте неко од наших нових саветника да Вас чује! Гузенбауер је Аустријанац, они су посебно осетљиви на ту паролу!”

Па чекајте – то би било само оно што би носили у свом срцу. И сами сте рекли – имају право бар на то.

“Не, не и не! Зар нисте чули за кључни европски захтев за промену свести? Како сте тако необавештени?”

Ово сад није скроз јасно… Зар нисте малопре рекли да имамо право да мислимо шта хоћемо у свом срцу?

“Да! Али није свако срце чисто, а ни реформисано!”

Сад је то нешто ново, опет неки нови услов…

“Уопште није. Промена свести, реформисање срца – дође Вам на исто.”

Па како онда да било ко од нас зна шта је дозвољено носити у свом срцу?

“Е, најзад право питање! Почели сте напокон да размишљате европски!”

Александар Павић / Фомд Стратешке Културе