Због дужничког ропства предају КиМ

 

Београд — Србија мора да научи да троши мање него што ствара, јер ћемо запасти у опасно дужничко коло, оцењују стручњаци.Кредит у вредности од две до три милијарде долара који би Србија могла да добије од Уједињених Арапских Емирата, веома је повољан, кажу економски аналитичари, али упозоравају да нова задуживања без улагања неће дати резултате на дужи рок.

Координатор економског савета Српске напредне странке Миленко Џелетовић за б92 каже да је план рекоструисане владе да једним делом реструктуира постојеће кредите, помогне малим и средњим предузећима, али и да уложи у инфраструктуру.

Дугорочни кредит који Србија може да добије од Уједињених Арапских Емирата биће искоришћен за рефинансирање старих кредита, а тек након тога за привреду и инфраструктуру. Кредит још увек није одобрен али координатор Економског савета СНС Миленко Џелетовић наглашава да су шансе за његово добијање велике.

„План реконструисане Владе РС јесте да једним делом реструктуиране оне кредите, који су под врло неповољним околностима, односно високим каматним стопама добијени, а који стижу врло брзо на наплату, а да једним делом помогне мала и средња предузећа и њихове развојне програме који би дале значајне импулсе развоју пре свега извозних перформанси домаће привреде, али и запошљавања, и онај трећи део али не и најмање важан је инвестирање у капатилне инфраструктурне пројекте.“

Услови кредита нису познати, а према ономе што је до сада познато, ради се о дугорочном кредиту од 2 до 3 милијарде долара који ћемо враћати 20 до 30 година. Економисти кажу да је каматна стопа за овај кредит веома повољна, и да би најбоље било тај новац искористити за рефинансирање старијих задужења, али и да су потребна и улагања.

„Ми смо принуђени, практично изнуђено да купујемо време, и да одлажемо тај терет финансирања постојећих обавеза, високог нивоа јавног дуга и буџетског дефицита, али то све је не одрживо на дуги рок. На дуги рок свакако да ми морамо да повећамо ниво привредне активности, тј да постигнемо дугорочно одрживи привредни раст, и једино онда све то има смисла.“

Србија је узимала велике кредите у последњих 10 година. Поставља се питање да ли ће се тај новац заиста искористити на прави начин.

„Ја сам заиста убеђен да ће сваки долар позајмљени бити утрошен рационално, да ћемо се понети крајње одговорно према генерацијама које долазе „

Србија је од Руске Федерације пре тачно годину дана узела кредит за попуњавање буџетског минуса чији је рок отплате десет година. Према наводима Народне банке Србије, Србија је смањила спољни дуг, али обим средстава потребних за финансирање буџетског дефицита и доспелих кредитних обавеза и даље је висок.

Спољни дуг Србије у другом тромесечју, државе и привреде, смањен је за 650,9 милиона евра и на крају јуна износио је 26,1 милијарду евра, објавила је Народна банка Србије.

Иако је том смањењу највише допринела држава превременом отплатом дуга Лондонском клубу поверилаца од 485 милиона евра, јавни (државни) дуг Србије повећан је у августу за 73,2 милиона евра, тако да је износио 19,15 милијарди евра, што је 58,3 одсто бруто домаћег производа, саопштила је Управа за јавни дуг.

Тим поводом први потпредседник владе Александар Вучић изјављује да нам предстоје реформе са „много зноја, суза и проблема”.

Оно што се више никако не може одлагати је фискална консолидација, односно промена досадашњег начина прикупљања пара у државну касу и њиховог трошења, пише Политика.

„Колико код били болни резови које захтева фискална консолидација она је основна претпоставка успешности свих реформи које воде оживљавању наше економије и будућем привредном расту“, изричит је Стојан Стаменковић, један од аутора „Макроекономских анализа и трендова” Економског института.

Стаменковић сматра да је сада Србији потребан и нови аранжман са Међународним монетарним фондом за рефинансирање доспелих отплата девизног дела државног дуга. Зато што је „одлагање отплате доспелих кредита, или отплата неких скупих кредита, услов успешног развоја у наредним годинама”. Другим речима, морамо се научити да трошимо мање него што стварамо, јер ћемо запасти у опасно дужничко коло које нас води у грчки сценарио у коме нема развоја.

Према последњем рапорту Министарства финансија, за отплату дуга до краја ове године држава треба да издвоји 1,83 милијарде евра. Али, по процени Фискалног савета, отплата главнице у 2014. години „тешка је” 3,5 милијарди евра, а за камате мораће да се издвоји још 1,2 милијарде евра. Аутори МАТ-а указују да трошкови отплате кредита достижу врхунац у 2017. и 2019. години.

Без аранжмана са ММФ-ом за рефинансирање спољног дуга Србија би лако могла да склизне у банкрот, сматра сарадник Економског института Бошко Живковић.

„Али, ако рефинансирање доспелог дуга 2017. године буде по већим каматама него данас, то би значило ново оптерећење буџета, даљи раст дефицита и смањење способности да се дуг враћа“, указује Живковић.

И Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета, сматра да је приоритетни задатак економских власти да у 2014. значајно смање мањак у државној каси и да обезбеде паре за његово финансирање. Али, то неће бити лако.

„У кратком року није могуће тржишно рефинансирање скупих кредита јефтиним, а повољни билатерални међудржавни аранжмани нису много вероватни. Али ако се таква шанса појави, треба је искористити, као што је то рађено током ове године“, сматра Арсић.

Први потпредседник владе ипак сматра да је то могуће. За покривање редовних обавеза и превремено враћање „тешких кредита”, Вучић је најавио могућност да од Уједињених Арапских Емирата Србија добије веома повољан зајам између две и три милијарде долара. Он рачуна да би рок отплате могао да буде 20 до 30 година. Према његовим речима, ова позајмица нашој земљи треба да омогући да преброди тежак период, да створи услове за успешно спровођење реформи, бољи пословни амбијент и веће запошљавање људи.

Милојко Арсић сматра да би за спречавање банкрота и држава морала нешто да учини.

„Најважније је да се усвоји буџет за наредну годину у коме ће се фискални дефицит смањити са овогодишњих 5,5 одсто БДП на око три до 3,5 одсто, као и да се усвоје средњорочне мере које ће обезбедити да се буџетски дефицит елиминише у наредне три или четири године“, убеђен је он.

Неопходно је и да се уведу чврста ограничења којима би се спречио раст јавног дуга због одобравања државних гаранција или преузимања обавеза због могућих проблема у банкарском сектору. У супротном, погоршање стања у државним финансијама угрозило би од почетка године скроман опоравак привреде Србије.

ЛДП: Кредит из Емирата неће решити проблеме Србије
Либерално-демократска партија сматра да најављени кредит из Уједињених Арапских Емирата неће сам по себи решити проблеме Србије већ да је потребан друштвени договор о изласку из кризе.

„Кредит је једнократни пеницилин, безвредан ако се не придржавамо терапије и у 2014. уђемо са илузијом да ћемо уопште преживети с буџетом и привредом за које нам је годишње потребно бар пет милијарди евра задужења само да бисмо таворили на садашњем нивоу. То није могуће, а власт је одговорна за то што избегава рационалан и миран дијалог с друштвом, јавношћу, опозицијом, онима чији животи зависе од тога каква је економска и социјална ситуација у земљи“, рекао је потпредседник те странке Бојан Ђурић.

Функционер ЛДП-а је оценио да је два дана после најаве повољног кредита из Емирата, у Србији створена атмосфера у којој је већ унапред тај новац вишеструко потрошен, а исцрпљено друштво, привреда, аналитичари и политичари обећавају или сањаре како ће се новцем, иначе мањим од годишње дотације ПИО Фонду, решити сви проблеми.

„За само један дан смо већ ‘потрошили’ бар десет милијарди долара распоређујући на све и свашта тих две или три милијарде колико ће кредит вероватно износити. Нигде нећемо стићи ако је идеја да закрпимо хиљаду рупа једним кредитом. Ако је то намера, онда ниједан проблем неће заиста бити решен“, упозорио је Ђурић.

Према његовим речима, зато је важно да се у Србији разговара о будућој економској политици и да то не буде искључиво право владајуће коалиције или политичких странака.

О најављеном кредиту из Емирата јавност је пре два дана обавестио потпредседник Владе Србије Александар Вучић. Како је рекао, реч је о кредиту по најнижијим каматним стопама на период од 20 до 30 година.

Б92, Политика, Србијаданас