Убиство 47 Срба у Гњилану – ратни или „обичан” злочин

Да ли ће убиства 47 цивила у Гњилану, силовања и злостављања у тамошњем интернату, у историји остати забележени као наређени ратни злочин или као појединачан случај убиства, зависиће од одлуке Апелационог суда у Београду, који у понедељак отвара претрес у том предмету.

Наиме, у другостепеном поступку правна копља ломе се око тога да ли су радње које су оптужени починили после 20. јуна 1999. године могле или не да се квалификују као ратни злочин, због тога што су оружане снаге СРЈ тога датума напустиле територију АП КиМ. Тужилаштво за ратне злочине покренуло је иницијативу пред Врховним касационим судом да се ово спорно правно питање реши, тврдећи да се оружани сукоб наставио и после 20. јуна 1999. године. Кривично одељење Врховног касационог суда, у мају ове године донело је правни закључак који гласи: „Немеђународни оружани сукоб између оружаних снага СРЈ и организоване наоружане групе косовских Албанаца такозване ОВК, вођен од фебруара 1998. године, окончан је тек разоружањем припадника ОВК крајем 1999.године.”

Став тужилаштва је да је ОВК, са којом није склопљен никакав мировни споразум, наставила са нападима на цивилно становништво пре свега српске националности на територији Косова све до краја 1999. године, док ОВК није расформирана. То потврђују извештаји Службе за откривање ратних злочина МУП-а Србије према којима је на подручју КиМ од 1. јануара 1998. до 20. јуна 1999. године убијено 465 цивила, а после тог датума далеко више, јер је тада смртно страдало 600 цивила, чији су посмртни остаци идентификовани и 401 особа чији остаци до данас нису нађени.

Питање оружаног сукоба кључна је ствар за квалификацију радњи окривљених. У првој првостепеној пресуди, припадницима гњиланске групе изречене су казне од укупно 101 године затвора за ратне злочине. У оптужници су описани случајеви да су жртве растргнуте везивањем за аутомобиле, да су им оптужени укуцавали упаљаче у главу и да је две жене седам дана силовало 100 људи. Апелациони суд ту пресуду је укинуо тражећи, поред осталог, да се утврди да ли се злочин догодио у време оружаног сукоба или не. Првостепени суд тада заузима став да се догађаји нису одиграли за време оружаног сукоба и групу ослобађа за 47 убиства, и осуђује их само за силовања, за која је утврђено да су се догодила од 17. до 23. јуна. Другостепени суд у понедељак отвара нови претрес, али само у делу који се односи на осуђујући део.

Тужилаштво сматра да континуитет оружаног сукоба између ОВК и СРЈ није прекинут потписивањем Кумановског споразума и да су ови злочини почињени по наређењу команде ОВК, са циљем стварања независне државе Косово. Припадницима ОВК који су починили злочине над Србима и Ромима из Гњилана, према оптужници издате су наредбе с циљем застрашивања и протеривања неалбанског становништва из тог града. Да су у томе успели, сведочи и податак да је до 1999. године у Гњилану живело 25.000 Срба, а сада их живи осморо.

Према новим одредбама ЗКП, Апелациони суд, после заседања које почиње у понедељак, треба да донесе коначну пресуду у случају „гњиланске групе”, с обзиром на то да је пресуда већ једном била укинута. Став да ли су убиства приписана седамнаесторици припадника ОВК били ратни злочин или не, овога пута биће коначан.

„Негирање да је од јуна до децембра 1999. године постојао оружани сукоб, истовремено је и негирање примене међународног хуманитарног права и потпуно остављање људи без икакве правне заштите. Ако није оружани сукоб, а јасно је да није ни мир – онда је то анархија у којој је дозвољено злостављати без казне”, наводи се у жалби на првостепену пресуду.

Уколико Апелациони суд не прихвати закључак Врховног суда и не закључи да је реч о системском и планираном злочину, убиства у Гњилану остаће некажњена. Таква одлука оставиће за сва времена гњиланске жртве без правде.

Зашто браћа Битићи нису ратни заробљеници

Став да после потписивања Кумановског мировног споразума, од 10. јуна 1999. године није постојао оружани сукоб, Апелациони суд у Београду већ је заузео у предмету „браћа Битићи”. Према правноснажној пресуди Апелационог суда, тројици браће Битићи, који су из затвора у Прокупљу пребачени у Петрово Село где су убијени, одузет је третман ратних заробљеника. Браћа су убијена 8. јула 1999. године, а суд је сматрао да тада није постојао оружани сукоб, с обзиром на то да је мировни споразум потписан месец дана раније.

У међувремену, Врховни касациони суд донео је закључак да је оружани сукоб трајао до краја 1999. године. Закључак тог суда сада је основ да Тужилаштво за ратне злочине поднесе захтев за заштиту законитости, после правноснажне пресуде.

Доротеа Чарнић

Политика