Шта је Путин написао Американцима

Руски председник Владимир Путин, послао је лични апел америчком народу у вези могућег америчког напада на Сирију. Он је послао чланак Њујорк тајмсу, упозоравајући, између осталог, да би амерички војни напад на Сирију довео до новог таласа тероризма и потражње за куповином хемијског арсенала. “Свет реагује питањем: ако не могу да рачунам на међународно право, онда морамо наћи друге начине да обезбедимо своју сигурност. Тако је све већи број земаља које настоје да стекну оружје за масовно уништење. То је и логично: ако имате бомбу, нико вас неће дирати. ”, упозорава Путин, наговештавајући ширење сукоба и ужасна разарања.

Овим обраћањем, Путин је успорио Обамину страст за ратом. Он је купио време. Он је то учинио дајући шансу миру. Отворио је могућност и шансу да се то и оствари. Током месеци сукоба, Русија је поступала одговорно. То чини и сада. Путин се супротставља Обамином плану. Он то чини са добрим разлогом. По сваку цену, Путин жели мир, а не рат.

Превод: Миленко Вишњић

Из Русије: Позив на опрез

Пише: Владимир Путин

МОСКВА – Недавни догађаји око Сирије натерали су ме да се директно обратим  америчком народу и њиховим политичким лидерима. Важно је да се то уради у време недовољне комуникације између наших држава.

Наши односи су прошли кроз различите фазе. За време Хладног рата, били смо једни против других . Али, ми смо такође некада били савезници и победили смо заједно нацисте. Затим, основана је универзална међународна организација – УН – са циљем спречавања да се икад понови такво разарање.

Оснивачи Уједињених Нација су прихватили, да се одлуке које утичу на рат и мир, могу доносити само консензусом; а уз сагласност Америке, уграђен је и вето у Повељу Уједињених нација, као механизам блокаде од сталних чланица Савета безбедности. Дубока мудрост, која је омогућила деценијама наглашену стабилност међународних односа.

Нико не жели да Уједињене нације прођу судбину Лиге народа, која се распала јер није имала стварну моћ. То је могуће да се деси, ако утицајне земље заобилазе Уједињене нације и предузму војну акцију без одобрења Савета безбедности.

Потенцијали напад САД на Сирију, упркос снажном противљењу многих земаља и великих политичких и верских лидера, укључујући и папу, довешће до више невиних жртва и ескалације, потенцијално ширење сукоба далеко ван граница Сирије. Удар ће повећати насиље и покренути нови талас тероризма. То би могло да угрози мултилатералне напоре за решавање иранског нуклеарног проблема и израелско-палестинског сукоба и даље дестабилизује Блиски исток и северну Африку. То би могло да избаци из равнотеже цео систем међународног права и поретка.

Сирија није узор борбе за демократију, већ оружани сукоб између власти и опозиције у мултиконфесионалној земљи. Постоји мали број узора демократије у Сирији. Али, постоји више него довољно бораца ал Каиде и екстремиста свих боја који се боре против владе. Стејт департмент – САД је осмислио Ал Нусра Фронт и Исламску државу Ирак и Левант, који се боре уз опозицију, као и терористичке организације. Овај унутрашњи конфликт, подстакнут страном испоруком оружја опозицији, један је од најкрвавијих у свету.

Плаћеници из арапских земаља који се боре тамо, и стотине милитаната из западних земаља, па чак и Русије, су предмет наше дубоке забринутости. Зар се они не могу вратити у наше земље са искуством стеченим у Сирији? Коначно, после борби у Либији, екстремисти су прешли у Мали. Ово прети свима нама.

Од самог почетка, Русија је заговарала мирни дијалог у Сирији омогућавајући да се развије план компромиса за сопствену будућност. Ми не штитимо сиријску владу, већ међународно право. Морамо да користимо Савет безбедности Уједињених нација и верујем да је очување реда и мира у данашњем сложеном и турбулентном свету један од ретких начина да се очувају међународни односи од клизања у хаос.Закон је и даље закон, и морамо да га следимо, да ли нам се то свиђало или не. Према постојећем међународном праву, сила је дозвољена само у самоодбрани, или по одлуци Савета безбедности. Све друго је неприхватљиво у Повељи Уједињених нација и представљало би чин агресије.

Нико не сумња да се користи отровни гас  у Сирији. Али, постоје сви разлози да се верује да га не користи сиријска војске, већ опозиционе снаге, да би испровоцирали интервенцију од њихових моћних страних покровитеља који би стали на страну фундаменталиста. Извештај, да екстремисти припремају још један напад – овог пута против Израела – не може бити игнорисан.

Алармантно је да је војна интервенција у унутрашње сукобе у страним земљама постала уобичајена за САД. Да ли је то у дугорочном интересу Америке? Сумњам. Милиони широм света све више виде Америку, не као модел демократије, већ некога ко се ослањања искључиво на бруталну силу, састављање коалиције под слоганом „или сте са нама или против нас.“

Али сила се показала неефикасном и бесмисленом. Авганистан се тетура, и нико не може да каже шта ће се десити након што се међународне снаге повуку. Либија је подељена на племена и кланове. У Ираку се грађански рат наставља, са десетинама убијених сваки дан. У Сједињеним Америчким Државама, многи траже аналогију између Ирака и Сирије и питају: зашто би њихова влада поновила недавне грешке.

Без обзира колико прецизно циљате мете или како је оружје софистицирано, цивилне жртве су неизбежне, укључујући старије особе и децу, које би напади требало да штите. Свет реагује питањем: ако не могу да рачунам на међународно право, онда морамо наћи друге начине да обезбедимо своју сигурност. Тако је све већи број земаља које настоје да стекну оружје за масовно уништење. То је и логично: ако имате бомбу, нико вас неће дирати. Стално смо са причом о потреби јачања неширења, када се у стварности то урушава. Морамо престати користити језик силе и да се вратимо на пут цивилизованог дипломатског и политичког решења.

Нова могућност да се избегне војна акција је настала у последњих неколико дана. Сједињене Америчке Државе, Русија и све чланице међународне заједнице морају искористити спремност сиријске владе да ставе свој хемијски арсенал под међународну контролу за накнадно уништење. Судећи по изјавама председника Обаме, САД ово виде као алтернативу војној акцији.

Поздрављам председниково интересовање за наставк дијалога са Русијом о Сирији. Морамо радити заједно да би ову наду одржали у животу, као што смо се договорили у јуну, у Групи 8, састанка у Лох Ернеа, Северна Ирска, и усмерили дискусију назад према преговорима. Ако можемо да избегнемо силу против Сирије, то ће побољшати атмосферу у међународним пословима и јачању међусобног поверења. То ће бити наш заједнички успех и отворити врата за сарадњу у другим критичним питањима.

Мој рад и лични однос са председником Обамом означен је растућим поверењем. Ценим то. Пажљиво сам проучавао његово обраћању нацији у уторак. И не бих се сложио око дела где је говорио о америчкој изузетности, наводећи да су Сједињене Државе „политика је оно што чини Америку другачијом. То је оно што нас чини изузетним”. Ово је изузетно опасно, јер охрабрује људе да себе виде као изузетне, без обзира на мотив. Постоје велике и мале земље, богате и сиромашне, оне са дужом демократском традицијом и оне које још увек проналазе свој пут ка демократији. Њихова политика се разликују, такође. Сви смо различити, али када тражимо Божји благослов, не смемо заборавити да је Бог створио све нас једнаке.

Владимир Путин, председник Русије

Међутим, САД годинама планирају свргавање Асада. САД желе да замене сиријски суверенитет са про-западним полтронима и то је њихов приоритет. Америчка опција је да то ратом постигне. Путинова иницијатива не мења ништа. Америчка војна машинерија не одустаје да учини оно што најбоље зна и ради – нападати слободне земље. Она жели Сирију потпуно опустошену и уништену.

Запад жели да изолује Иран. САД желе да се обнови грубо доба Шаха. Запад угрожава мир у свету. Он понавља зло. Он води рат против целог човечанства. Запад хоће Трећи светски рат.

http://milenkovisnjic.blogspot.com/2013/09/blog-post.html