Венеција забрањује термине „мајка“ и „отац“ на званичним документима

Има ли вече дискриминације, него, као у Шпанији, Француској, Британији и Венецији, забранити родитељима да се називају мајком и оцем?

Општинске власти Венеције су усвојиле закон којим се забрањују термини „мајка“ и „отац“ на свим званичним документима које родитељи морају да попуне како би уписали децу у вртиће и обданишта које финансира општина. У Венету је иначе законом дозвољена истополна заједница у одређеној мери, док у Италији није дозвољено склапати истополне бракове, нити је дозвољен неги други облик хомосексуалне заједнице.

Венеције се тако придружила Француској и Шпанији које су измениле своје законе у одређеној мери у корист истополних заједница, а против природне породице. Од сада ће се у овом предивном историјском граду мајка и отац називати „родитељ 1“ и „родитељ 2“. Предлог је на гласање изнела посланица Камила Сеибези, која води посебно одељење за увођење анти-дискриминационих смерница за припаднике ЛГБТ заједнице.

Како прокоментарисати ову вест? Можда је довољно рећи – тужно. Ипак, занимљиво је да се увођење анти-дискриминационих смерница односи само на ЛГБТ популацију. Па, има ли веће дискриминације него забранити родитељима да се називају мајком и оцем!? Зарад увођења непостојећих сексуалних права, укидају се урођена људска права, што је апсурдно.

Када говоримо о тоталитаризму идеологије хомосексуализма, често нас питају зашто сматрамо да је у питању идеологије, и још тоталитарна. Венецијански пример може одлично да послужи. Да још једном објаснимо, хомосексуалност није исто што и хомосексуализам. Хомосексуалност је сексуална оријентација. Хомосексуализам је идеологија, јер намеће вредности неподударне са традиционалним вредностима како Истока,тако и Запада. Идеологија је, јер тражи промену вековних моралних образаца сексуалних односа и сексуалне одговорности, јер тражи измену хетеросексуалне друштвене норме, јер тражи промену дефиниције породице и брака, јер тражи анти-дискриминацију, а нуди дискриминацију. Та је идеологија истовремено и тоталитарна јер не бира средства да оствари своје циљеве, јер не признаје међународне договоре и декларације (укључујући и Универзалну декларацију о људским правима УН, члан 16), не признаје већинску народну вољу, не признаје демократске методе борбе. Признаје само сексуалну девијацију као нормалност, захтевајући да девијација постане норма. То не можемо дозволити. Као озбиљни породични људи морамо да изнова реафирмишемо природну породицу као једину здраву средину за одгајање деце, што небројене студије и доказују.

Центар за заштиту породице,
Немања Зарић / Двери