Прајда ће бити ако одлучује Вучић

Београд – Верујем да ће се Парада поноса пре одржати ако одлуку о томе буде доносио потпредседник Владе Александар Вучић, него министар полиције Ивица Дачић – каже за Данас Бобан Стојановић, директор Квирија центра и један од организатора београдског Прајда. Он додаје да Вучића одликује одлучност, док Дачић „вага“ да ли би му таква одлука донела или одузела политичке поене.

Министар полиције доноси одлуку о евентуалној забрани Параде поноса, заказаној за 28. септембар. Да ли сте успели да ступите у контакт са њим и добијете одговор на питање да ли ће скуп бити одржан?

– Покушавали смо да ступимо у контакт са њим, али нисмо успели. Он делегира људе који разговарају са нама. То су припадници полиције који би требало да одржавају безбедност скупа. Са њима имамо одличну комуникацију и сарадњу, али они не доносе одлуку да ли ће Парада поноса бити одржана или не. Прошле године је по питању одржавања Прајда заседао скупштински Одбор за безбедност, који је и донео одлуку да се забрани Парада поноса. То је био преседан, јер тај одбор заседа једино у случају рата и елементарних непогода. Питам се у коју категорију спада ЛГБТ заједница? Могућност да се наш скуп забрани постоји, али сматрам да је однос према Прајду питање политичке манипулације, односно одлуке која се доноси у једном тренутку, од стране појединца који „вага“ како би се та одлука одразила на његову каријеру.

Александар Вучић је рекао да претпоставља да ће му, кад се све исцрпи, донети на сто Бироа за координацију служби безбедности питање одржавања Параде поноса, да он то решава. Да ли је већа вероватноћа да се Прајд одржати уколико одлуку о томе буде доносио Вучић?

– У Србији не постоји довољно јака политичка струја која може да уради шта хоће, односно треба, а да се не плаши реакције својих бирача. Премијер и министар полиције Ивица Дачић је у прилично „климавој“ позицији. Њему је сваки глас важан за опстанак на политичком „небу“. Без обзира на моје мишљење о политичкој прошлости Александра Вучића, он је донео неке добре и храбре одлуке. Чини ми се да код њега постоји одлучност да направи неке промене у држави и друштву, а то је оно што нам је потребно. Не да се вага о свакој речи, нити враћа у прошлост, већ да се направи капитални рез и крене у будућност, у правом смеру.

Одлуком о одржавању Прајда послали бисмо друштву поруку да смо кренули напред. Не само ка ЕУ, већ толерантнијем и отворенијем друштву.

Парада поноса је у претходне две године била забрањена из безбедносних разлога. Да ли је то пораз државе која није у стању да заштити грађане од насилника?

– Склањање држава пред претњама насиљем јесте њен пораз, али не у смислу да она нема снаге или могућности да се са њим избори, већ се огледа у томе да државни врх нема вољу да донесе одлуку за коју у одређеном моменту процени да неће бити популарна међу већином грађана, односно потенцијалним гласачима. Зато геј популација и нема поверења у државне институције, јер нема довољно политичке воље да се наша елементарна права заштите. Забраном Прајда неће нестати геј популација. Ми смо ту, прве комшије, живимо и радимо у Србији, свакодневно. Током целе године изложени смо претњама и насиљу, које државни органи третирају као инциденте. У смислу, „то је само једна жртва насиља, могла је да буде и нека старица или дете“. Нетачно је да је насиље повећано у време Прајда, само је тада видљивије и концентрисаније. Зато држава мора да скупи снаге и донесе праву одлуку, што је уосталом и у складу са законом. Парада поноса није ништа друго него загарантована слобода окупљања грађана.

Да ли сте оптимиста по питању одржавања овогодишње Параде поноса?

– Ми смо спремни као да ће Прајд да се одржи. Набавили смо све неопходне дозволе, око 20, у претходних неколико месеци. Тако да је Парада поноса практично одобрена. Сада само постоји могућност да се она забрани. Прве званичне процене безбедности одржавања Прајда биће донете 15. септембра. То је стандардна процедура. А политичка одлука о евентуалној забрани биће донета 27. септембра, 12 сати пре заказане шетње. Иако постоји дискриминација према ЛГБТ популацији, ситуација се од 2001, када је одржана прва Парада, до данас, знатно поправила. Изборили смо се за јавни простор, постали смо друштвена и политичка тема, а и друштво је у већој мери толерантније према нама. Дакле, оптимиста сам по питању одржавања овогодишње Параде поноса.

Негативно извештавање

Близу 60 одсто ЛГБТ популације извештавање медија о питањима која се тичу њих оцењује као негативно. Бобан Стојановић каже да медији извештавају углавном сензационалистички и на нивоу инцидената, а да се мишљење јавности најбоље може видети по коментарима испод новинских текстова. „У јавности преовладава свест да је ЛГБТ популација заједница доконих и богатих, која нема паметнија посла него да парадира. То се види по коментарима. Када на улици претуку геј особу, увек ће се јавити неко ко ће рећи „Па да, кад је провоцирао својим облачењем. Одакле му паре?“, и слично.

Данас