Немачка поставља нове услове Србији за почетак преговора са ЕУ?

Упркос оптимизму у Београду да су, након споразума о енергетици и телекомуникацијама, отклоњене све препреке да приступни преговори Србије са Европском унијом почну најкасније у јануару идуће године, дописник Радија Слободна Европа из Брисела Рикард Јозwиак сазнаје, позивајући се на високе дипломатске кругове у Бриселу да унутар ЕУ циркулише и сценарио који иде у правцу даљег одлагања почетка преговора о чланству са Србијом.

Наиме, од тројице дипломата из ЕУ добио је информацију да, насупрот убедљивој већини земаља-чланица ЕУ, Немачка, уз коју је још неколико земаља, ради на добијању подршке за предлог да приступни преговори са Србијом не почну чак ни у јануару 2014. године. На другој страни, први човек фондације “Конрад Аденауер”, блиске намачкој влади, нема сазнања о таквој немачкој иницијативи и не верује да ће Берлин пред Србију постављати нове препреке.

Немачка је, сазнаје наш дописник од тројице високорангираних дипломата у Бриселу, 2. августа чланицама ЕУ послала чак и незванични радни документ (нон-папер) који садржи девет или десет додатних услова које Србија треба да испуни пре почетка приступних преговора, а сви они иду у правцу много брже динамике потпуне нормализације односа са Косовом. Испуњавање тих услова, уколико би били прихваћени, захтевало би не мало времена, па би тешко било да приступни преговори почну пре јесени идуће године, кажу ти дипломатски извори дописнику нашег радија Рикарду Јозwиаку:

“Кад сам првог високопозиционисаног дипломату упитао да ли би Немачка прихватила да преговори са Србијом почну у децембру, за шта се залаже један број земаља-чланица, он ми је одговорио: ’Да ли се ви то шалите са мном? Па, 2. августа послали су нам тај нон-папер који садржи много нових услова; дакле, у тренутку када смо сви веровали да ствари иду ка успешном завршетку и да ће преговори почети у јануару идуће или чак у децембру ове године, одједном се појавио тај папир’, рекао ми је тај дипломата.

РСЕ: Како објашњава такав немачки став?

Јозwиак: И ја сам то питао и одговор је био врло отворен: ’Немачка не жели даље проширење Европске уније и најбоље би по њој било да се и не отварају приступни преговори са Србијом’. На моје питање да ли би се та позиција променила уколико би после септембарских избора на власт евентуално дошла такозвана велика коалиција (демохришћани и социјалдемократи), он је рекао да вероватно не би. Имао је, додао је, велике наде и у либерале, јер они подржавају политику ЕУ проширења, али они нису много учинили јер главну реч у коалицији воде демохришћани. Оставио је, додуше, извесну могућност за ублажавање овако тврдог става, под условом, наравно, да Немачка добије ту ’велику коалицију’, ако би социјалдемократама припао спољнополитички ресор и њихов човек био шеф дипломатије. Могуће је, дакле, да би тада била нешто попустљивија, али Немачка у овом тренутку, док економска криза у Европи још траје, не жели уопште да разматра питање ширења ЕУ. Објашњавајући и оправдавајући ову своју позицију, Немачка користи и оно што је Србија током лета пропустила да учини. Иако је, коначно, са Приштином постигла споразуме о енергетици и телекомуникацијама, Берлин подсећа да током читава три месеца – од јуна, када је од Брисела добила “зелено светло”за датум почетка приступних преговора, до самог постизања споразума – Србија ништа није урадила. Из тога, став је Немачке, произилази да се Београд константно мора условљавати. Још једна новина, и то веома важна, коју та земља предлаже, како ми откривају тројица дипломата, јесте да се, уместо поглављима 23 и 24, приступни преговори са Србијом отворе ексклузивно поглављем 35, које се односи на Косово пошто  Немачка сматра да је оно много важније него претходна два поглавља.

Да ли је о овоме и сам чуо или није није открио, али премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да је пред Србијом тежак период јер у Европској унији ових дана почиње расправа о преговарачком оквиру, при чему ће неке чланице вероватно тражити да услови за Србију буду оштрији.

Немачку иницијативу, међутим, истиче наш дописник, позивајући се на поменуте дипломатске изворе, још увек је преурањено узимати као нешто заковано. Дипломати са којима је разговарао напомињу да су то само незванични предлози и да ни сама Немачка вероватно не очекује да би сви њени пролози могли бити прихваћени, тако да све то може бити бура у чаши воде. Осим тога, истичу његови саговорници, много тога ће зависити од локаних избора на Косову 3. новембра. Ако они од стране Европске уније буду оцењени као задовољавајући, онда би Немачка могла имати проблем да одбрани, односно, наметне, свој став већини других чланица ЕУ. Ипак, ово би, у најмању руку, могло да указује на то да би се се на децембарском самиту Европског савета и министара спољних послова могле очекивати велике расправе.

Хенри Бонет, директор фондације “Конрад Аденауер“ у Србији, блиске владајућој коалицији у Немачкој, коју предвоји Хришћанско-деморатска унија канцеларкеАнгеле Меркел, за Радио Слободна Европа каже да не верује да ће Немачка Србији наметати нове услове:

“Ја још нисам чуо о том немачком радном папиру који садржи додатне услове за Србију. Полазећи од одлука Бундестага крајем јуна, а они остају на снази, што значи да неће моћи да их промени нов сазив парламента након избора, као и од одлука самита ЕУ 28. јуна, заиста не видим никакав простор за наметања додатних препрека Србији. Оно што је важно јесте да се у преосталом полувремену од постизања споразума са Приштином до предстојећег децембарског ЕУ самита обави доста преосталог посла.

Наравно, од сустинског је значаја да локални избори на Косвоу протекну успешно, посебно тамо где су Срби у већини, а треба спровести и неке друге обавезе које проистичу из споразума, као што су, рецимо, финансирање институција на северу Косова, које ће бити у домену и Београда и Приштине, слободно кретање косовских цариника, интеграција полицијских снага и судија на северу Косова. То су обавезе које су преостале да се имплементирају, али Београд је на добром путу и не видим никакав повод да немачка политика намеће Србији додатне услове или критеријуме. Сматрам да је Немачка до сада увек показивала да се држи оног што каже и зато не верујем да ће се залагати за некаква додатна условљавања”, каже Бонет за Радио Слободна Европа.

Радио Слободна Европа