Расправно веће прихватило као доказ против Ратка Младића реченицу коју је сам изговорио у паузи

Расправно веће Хашког трибунала је као доказ против Младића прихватило реченицу коју је Младић пре шест месеци у судници током паузе упутио својим браниоцима.

Приговор Младићевог браниоца Миодрага Стојановића да је то била поверљива и привилегована комуникација између клијента и адвоката, веће председавајућег Алфонса Орија (Алпхонс Орие) је одбило.

Судија Ори образложио је, усвајајући аргумент тужилаца, да се Ратко Младић поверљивости комуникације одрекао тиме што се у судници својим адвокатима обраћао веома гласно и тиме омогућио присутнима да то чују.

Младићева одбрана најавила је да ће на ту одлуку уложити жалбу.

О томе шта је Младић у судници изговорио 18. фебруара ове године, за време паузе у заседању, сведочила је асистенткиња за језик у тужилаштву Марија Карал (Мариа Каралл). Ту Младићеву реченицу, Каралова је, међутим, судијама пренела на делу заседања које је било затворено за јавност.

Каралова која, по сопственим речима, потиче из села у Аустрији у којем се говори „архаични хрватски“ каквим се говорио „пре 500 година“, објаснила је да је 18. фебруара била у судници на позив тужиоца Дермота Грума (Грооме) како би пратила да ли ће Младић рећи нешто што би било увреда за сведока.

Тог дана, иза затворених врата, исказ је дала заштићена сведокиња тужилаштва РМ-048.

Каралова је прецизирала да је Младић реченицу, коју тужиоци сматрају доказом против њега, изговорио у паузи, када су судије и сведокиња већ напустили судницу, обраћајући се повишеним гласом својим адвокатима.

После паузе тога дана, како је рекла тужитељка Максин Маркус (Маxине Марцуш), Младић је одлуком судија био удаљен из суднице.

Пошто је Каралова завршила сведочење, Младићева одбрана наставила је унакрсно испитивање војног вештака тужилаштва Ричарда Батлера (Рићард Бутлер) који је, на основу анализе хиљада докумената Војске Републике Српске, сачинио хронологију догађаја пре и после пада Сребренице у јулу 1995.

Батлер је посведочио да је масовно убиство заробљеника из Сребренице, у рукама српске полиције у селу Кравица код Братунца, у јулу 1995. било „наређено“.

Тадашњи командант ВРС, генерал Младић оптужен је за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана у данима пошто је та војска 11. јула 1995. заузела енклаву која је била под заштитом УН.

По оптужници, српске снаге су 13. јула 1995. у магацину земљорадничке задруге у Кравици убили око 1.000 заробљених муслиманских мушкараца.

Током унакрсног испитивања, Младићев бранилац Драган Иветић сугерисао је да је Батлер пристрасан зато што у свом извештају суду о Сребреници није назначио да је убиствима у Кравици претходио инцидент у којем је један од заробљених отео пушку стражару и једног полицајца убио, а другог ранио.

Потврђујући да је чуо за ту верзију догађаја, Батлер је, међутим, нагласио да је најважнији „исход“. Чак и да је, по његовим речима, убиство било последица „покушаја бекства“, остаје чињеница да су се, према исказима преживелих, погубљења одвијала „у таласима“ и трајала „сатима“. Од 1.000 заробљених, прецизирао је Батлер, преживела су само тројица.

„Без обзира како је масакр у Кравици почео, у једном тренутку донета је одлука да се сви заробљеници убију – то је закључак који се не може избећи, на основу исхода“, подвукао је сведок.

Бранилац Иветић сугерисао је да су одлуку о убиству заробљеника донели полицијски официри, после инцидента, а Батлер је одговорио да то „не може рећи“, али да је „могуће“. Упитан од председавајућег судије Орија ко је наредио убиство, сведок је казао да то не зна.

На тврдњу да официри ВРС тог дана нису били присутни код кравичког складишта, вештак тужилаштва рекао је да није наишао на документе који би потврдили да су војне старешине биле на месту злочина када је убијање почело 13. јула око 17.45.

Батлер је прихватио тврдњу браниоца Иветића да је колона у којој су хиљаде муслиманских мушкараца покушале да се из обруча око Сребренице од 11. јула 1995. пробију шумом ка Тузли била „легитимна војна мета“ за ВРС.

Младићев адвокат наставиће сутра унакрсно испитивање војног вештака оптужбе.

Оптужница генерала Младића терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце „плавих шлемова“ УН, 1992-95.

Бета