Мрачне тајне Америке: Децу усвојену у иностранству нуде преко интернета када им гајење досади

Тод и Мелиса Пукала из Америке две године су покушавали да „припитоме“ Квиту,  тинејџерку коју су усвојили у Либерији, али пошто им је девојка упорно задавала главобољу, решили су да јој пронађу нови дом и да бригу о њој препусте другом пару. Да би ово урадили, огласили су се на интернет сајту за ре-удомљавање деце.

Овакве интернет странице препуне су огласа који потресно подсећају на огласе за проналажење новог дома кућним љубимцима.

Од 1990. Американци су усвојили 243.000 малишана из других земаља. Али за разлику од родитеља који децу усвајају у Сједињеним Државама, одрасли који по децу одлазе преко океана немају тренинге и припрему за родитељство, али ни контролу након усвајања детета.

Да бисте дете које сте усвојили дали на старање неком другом, довољно је да оба пара потпишу изјаву о преношењу старатељства у присуству судског нотара, али ни овај законски минимум често се не поштује. Овој деци, родитељи који су их усвојили а више не желе да се брину о њима, нови дом често налазе преко Интернета.

Поменута девојчица Квита имала је лошу судбину. Само два дана након постављања огласа, породица Пукала је решила двогодишњи проблем. Квита је спаковала ствари и са Тодом и Мелисом пошла у нови дом, где су је дочекали љубазни и насмејани Никол и Келвин Исон.

Никол Исон, „Велика Мама“ како себе зове. Одузета су јој њена властита деца, али јој је закон омогућио да више пута реудомљава децу преко Интернета

Мелиса је била убеђена да девојку о којој је бринула две године оставља у сигурним рукама. Ипак, Исонови су били сушта супротност подобним родитељима. Пар је пре Квите неколико пута ре- удомљавао децу са интернета, обоје су били оптужени за сексуално злостављање деце коју су чували, а Никол има и двоје биолошке деце коју јој је социјална служба одузела.

Када је након неколико дана брижна Мелиса покушала да ступи у контакт са породицом Исон и провери како је ћерка које се одрекла, нико јој се није јављао.

Испоставило се и да се тинејџерка никад није појавила у школи коју је требало да похађа, а када је полиција отишла да провери шта се дешава, затекла је празан паркинг на ком је некада била приколица породице Исон.

Породица Исон и Квита нађени су коначно у Њујорку, а девојка је одузета новим старатељима и враћена у дом Пукала, родитељима који су је се  претходно отарасили.

У кући нико није водио рачуна и склањао ствари или прао судове, а ноћу су ме Никол и Келвин звали да спавам са њима у кревету. Мислим да ово није било у реду, јер је Никол у кревету била гола – сведочила је Квита касније о свом животу са породицом Исон.

Иако Никол Исон тврди да ове тврдње нису тачне, још једно од деце која су била смештена код Исонових након што су их се законски старатељи одрекли, испричало је властима исту причу.

Преношење старатељства над децом у Америци је изненађујуће лако, пошто су власти увиделе да ће овако родитељима који имају потешкоћа омогућити да бригу о деци препусте људима од поверења.

Међутим, овакав закон довео је до тога да људи који су родитељство замишљали другачије, препуштају бригу о деци потпуним странцима, који касније неретко злостављају ту децу.

Тако једна девојка која је усвојена из Русије данас сведочи о томе како је младић који је живео у њеном другом дому у Америци, након што је имао секс са њом уринирао по њеном телу, док друга девојчица сведочи о томе како су је нови старатељи након ре- удомљавања терали да копа сама свој гроб. Досијеи су пуни оваквих прича.

Након случаја са седмогодишњим дечаком којег је мајка послала самог назад у русији са поруком да више не жели да се брине о њему, Русија је забранила Американцима да усвајају децу из ове земље, а и Кина и Гватемала пооштриле су критеријуме за усвајање својих малишана које желе да усовје амерички парови.

Ово је резултирало тме да се у поређењу са 2004. када је усвојено око 23.000 малишана из других земаља, број усвајања драстично смањио и сада је мањи од 10 000. Ипак , реудомљавање је идаље нормална појава. А зашто и не би било, кад у случају Квите Пукала ни породица Пукала ни породица Исон, ни за шта нису кривично гоњене?

„ОБРАЗЛОЖЕЊА“ У ОГЛАСИМА

Једна жена из Небраске у свом огласу је написала, да иако ју је срамота да то призна, она и њен муж не могу да смисле 11- годишњег дечака коме траже нови дом, друга госпођа каже да је са мужем након пет дана одлучила да девојчица коју су довели из Кине ипак није за њих, а само на једном сајту пронађено је више од 5.000 сличних огласа.

„Рођен 2.000 године у Индији, овај згодни дечкић врло је послушан и жели да удовољи“,  писало је у једном огласу за удомљавање детета.

Блиц

Фејсбук објава