Ранђел Нојкић: Представници Срба са севера КиМ су обични екстремисти
Ранђел Нојкић , председник Покрајинског одбора СПО за Косово и Метохију бивши посланик у косовској скупштини у два мандата, говори о локалним изборима на Косову. Нојкић говори о томе коме је одзвонило на северу Косова, коме верују Срби северно а коме Срби јужно од Ибра, да ли је коначно окончана употреба бесмисленог назива „Покрајина Косово“, каква су очекивања од будуће Заједнице српских општина.
РСЕ: Шта је пресудило да Срби ипак изађу на изборе? Свакако није кључан изглед изборног листића, ма како то било представљено јавности. Колику улогу је одиграла претња да ће Срби, који не изађу на изборе, остати без подршке, пре свега материјалне, Београда?
Нојкић: Што се тиче Срба јужно од реке Ибар, мислим да ту нису биле велике дилеме ни раније. Наравно да су Срби знали да немају алтернативу и друге могућности, осим да се за своја права боре унутар институција Косова, што су и до сада чинили, на овај или онај начин, уз мању или већу подршку. Свеједно, Срби су учествовали у скоро свим изборним процесима од 2000. године па до данашњег дана.
РСЕ: Третман Срба, који су до сада учествовали у косовским институцијама, био је третман неке врсте издајника.
Нојкић: Тај третман није био од самог почетка. Срби, и северно и јужно од Ибра, учествовали су на косовским и на локалним изборима после 2000. године. Тада је Београд стао иза Срба и нису имали тај третман издајника, већ су имали подршку. Касније је настао тај третман. Оног тренутка када су Срби са севера Косова, незадовољни својом позицијом и разноразним другим разлозима, који су били пре свега лични, покушавали да освоје што више политичких поена, тада су заправо злоупотребљавали и институције Косова и институције Београда.
Када је био председник СРЈ Коштуница, а касније и председник Владе Србије, покренута је иницијатива, управо од Срба који су имали безрезервну подршку ДСС-а. Они су почели да причају како не треба да се учествује у институцијама, како треба да се прекине сваки вид сарадње, а на тај начин су заправо штитили своје интересе.
При томе, ни у то време, када су то говорили, нису себи ускраћивали право да примају новац и да злоупотребљавају те институције. Ту су они осетили ветар у леђа да манипулишу са свим Србима на простору Косова и Метохије.
РСЕ: Претпостављам да није било лако бити тако етикетиран годинама. Да ли сада имате другачији третман? Да ли је „издајник“ избрисано из политичке употребе?
Нојкић: Постоји још увек за оне Србе који су у раније освојили одређене мандате и налазе се у институцијама Косова.
РСЕ: Значи, они који су сада у институцијама и даље су издајници?
Нојкић: И даље су неприхватљиви за Београд. То је била огромна грешка, што су имали такав став, због тога што је тада ситуација тих Срба била лагоднија, у смислу да нису имали никакву одговорност да доносе било какве одлуке. Београд то није прихватио и они су били слободни стрелци.
РСЕ: Како су косовски Срби сада схватили подршку Београда?
Нојкић: Косовски Срби на овим просторима су врло јасно и недвосмислено схватили ту поруку, самом чињеницом да је велики број листа пријављен и да су се Срби масовно пријављивали. Међутим није таква ситуација на северу Косова. Иако и тамо Срби, обични грађани, сматрају да треба да учествују на тим изборима. Међутим, тамо се још увек ствара једна таква атмосфера, појављују се неки људи који покушавају на овај или онај начин да застрашују људе.
РСЕ: Колико су утицајни ти који позивају на бојкот избора и ко су они?
Нојкић: Нису они много утицајни и немојте да мислите да они имају подршку народа, али они имају моћ. Та моћ је у томе што они имају људе који су спремни да, ради остваривања неких циљева, учине све, па и да вам дигну кола у ваздух, да вам запале кућу, да вам баце бомбу, а и да пуцају у вас.
РСЕ: Да ли се на листама налазе проблематични ликови који су заправо ову целу причу око севера Косова користили за лично богаћење? Да ли ће локални избори означити крај тог „пљачкашког патриотизма“ или ће означити потпуну аболицију тих особа? Где су они?
Нојкић: Они се нису појавили на листама или бар до сада ми то нисмо могли да видимо, али зато они покушавају да на тим листама кандидују своје изасланике, људе који ће да бране њихове интересе и њихова досадашња дела. Мислим да избори могу делимично да стану на пут криминалу, али и да треба још мало да сачекамо, да видимо против кога ћемо све покренути поступак и да ли има било каквих особа које су учествовале у овим делима. Мислим да је порука, која је послата задњих дана, да су сви Срби на Косову људи који највише воле своју земљу и своју Владу, мало исхитрена или је пре свега удварачка јер видимо да постоје људи који воле своју Владу само онолико колико имају од ње користи и колико им она омогућава да на лагодан начин дођу до значајних финансијских средстава.
РСЕ: Да ли се променио однос према косовским институцијама?
Нојкић: Променио се, али и уколико се није променио, врло брзо ће да се промени, самом чињеницом да ће значајан број, или апсолутну већину, та јединствена српска листа да освоји, да ће сигурно да буде на власти и да ће се оног тренутка, када уђу у власт, уклонити све баријере и видеће се да је то учешће неопходно. Мислим да су Срби схватили да у доношењу следећих решења морају директно да учествују и да утичу на доношење одлука. Срби са Косова су много способнији да донесу оптималне одлуке од било ког експерта из Београда јер ти људи из Београда немају осећај за живот на овим просторима. То што они дођу на дан два и што дају изјаве, само је политички маркетинг. Они то никада неће моћи да носе у души и срцу, као што то носе људи који живе на овим просторима и који се заправо сусрећу са свим потешкоћама које су присутне на овим просторима.
Београд мора да направи јасну стратегију
РСЕ: Говорили сте о људима који су користили тај интерргнум на северу Косова и потпуно одсуство свих закона и било које државе. Да ли је јасније Србима ко губи, а ко добија сређивањем стања и успостављањем реда на северу Косова?
Нојкић: Не само да схватају, него Срби све више прижељкују да се уведе било какав ред. Многи кажу да је боље увести било какав ред, него ово безвлашће које сада влада. Обични људи сигурно то желе и сигурно ће изаћи у значајном броју. То ће указати на то колику подршку дају томе. Незадовољни и противници свега овога су они који су имали личне интересе. Они сада покушавају на разне начине да унесу додатну конфузију, али овога пута неће моћи у оној мери, у којој су то чинили у ранијем периоду.
РСЕ: Ви имате искуство јер сте били у косовском парламенту и другим функцијама. Шта треба да ураде косовски политичари како би придобили поверење Срба? Да ли је било тешко бити посланик у Приштини?
Нојкић: Да, било је врло тешко, међутим људи препознају колико се ви борите за одређене циљеве или сте тамо потпуно пасивни. Мислим да је овог пута Београд преузео на себе одговорност стварања ове листе и да мора да направи јасну стратегију, да политички трасира пут како ће Срби политички да бране своје интересе. Мислим да је то најважније у овом тренутку. Није то толико тешко јер постоје одређене законске регулативе које вам то омогућавају. Зависи од ваше умешности колико ћете то да примените у животу. Оно што се у претходном периоду, док сам ја био у Парламенту, два мандата и касније показало јесте то да је највећи број људи био апсолутно пасиван и није примењивао те механизме. Често су управо ти исти говорили да су ти механизми неефикасни, што апсолутно није тачно. Нормално да је тешка имплементација и то није спорно, али није немогуће, поготово ако сте упорни. Мислим да је шанса за ове изборе утолико већа јер постоји широка подршка међународне заједнице. Ако би Срби направили врло јасну концепцију, имају двоструки механизам одбране и подршке од стране међународне заједнице, како амбасада на простору Косова и Метохије, тако и амбасада из Београда. И амбасаде из Београда су такође вршиле притисак на руководство Србије и позивали Србе да учествују. Срби то треба и да искористе. Да ли ће искористити или не, зависи од њихове умешности и способности.
РСЕ: Да ли је јасно где је место Заједнице српских општина у систему власти на Косову?
Нојкић: Београд, чини ми се, ту на неадекватан начин покушава да представи Заједницу српских општина. Покушава ту заједницу да представи као тело које ће располагати одређеним материјалним добрима, што мислим да није баш тако. Заједница српских општина, уколико би требало да функционише на тај начин, то значи да мора да се створи законска регулатива. Садашња законска регулатива у институцијама Косова нема те механизме, али законска регулатива која постоји и која може и те како да се користи, је заправо оно што је у Ахтисаријевом плану писало и на шта се Приштина обавезала. То је да Срби могу да се организују и да на тај начин јединствено делују, како на локалном, тако и на нивоу Косова. То је оно што заправо може итекако да забрине Приштину, ако се на прави начин употреби та институција.
РСЕ: Да ли се са овим изборима завршава прича о „покрајини Косово“?
Нојкић: Врло је јасно да се нешто тако напушта.
РСЕ: Значи, напушта се тврдња да је Косово покрајина?
Нојкић: Постоје изјаве премијера и других званичника, па и министра без портфеља задуженог за Косово и Метохију, који је рекао да Срби треба да седе у тимовима који ће доносити важне одлуке. Да Срби треба да одлучују о себи. Према томе, они полако ту одговорност, коју су прихватили у Бриселу, преносе на Србе. Чим је једна таква ситуација, онда је врло јасно да је Београд прихватио реалност која је на терену.
РСЕ: Београд је то прихватио, да ли су то прихватили и косовски Срби?
Нојкић: Него шта, него су прихватили. Прихватили су то и они најекстремнији, само то не желе да признају. Они данас жале за позицијама и мислим да је њихов основни револт, неслагање и покушаји да се бојкотују избори управо губљење одређених позиција.
РСЕ: И да је њима одзвонило, јел тако мислите?
Нојкић: Нормално да им је одзвонило. Они су формирали наводну Скупштину за Косово и Метохију да би задржали одређене позиције и да би могли да функционишу са позиција те Скупштине и да не буду заборављени. Али мислим, како време буде одмицало, да ће они полако отићи у заборав.
РСЕ: Ви заједно са породицом живите у Грачаници?
Нојкић: Није ми комплетна породица ту. Деца су ван Косова. Имам троје деце и четири унука. Они живе у Београду и Новом Саду.
(Слободна Европа)
Фејсбук објава