Беседа о милостивом Цару и немилосрдном дужнику

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа у Недељу 11. по Педесетници

1966. године у манастиру Ћелије

„Зли слуго“ – тако данашње Свето Еванђеље вели мени и теби, и свакоме људском бићу, свакоме човеку, јер данашње Свето Еванђеље важи и за мене, и за тебе, и за свако људско биће у овоме свету. „Зли слуго“, тако се Бог обраћа – коме? Ономе немилосном слузи коме је Он опростио толики дуг, а Он није хтео да опрости брату своме ситнице неке. Дуг, то су били силни и страшни греси пред Богом. Десет хиљада таланата, неизбројни греси… То је био дуг овог слуге пред Богом: а његов другар му је био дужан сто гроша. Ситница, али шта се десило?

Зашто је Свемилосрдни Господ морао упутити тако страшну реч томе слузи: „Зли слуго!“ шта си урадио? Ја сам ти дао сва.добра, опростио ти грехе, дао ти Царство Небеско, јер си ме молио, јер си се покајао, а покајањем се задобија Царство Небеско у овоме свету. Највећи грешник добија покајањем опроштај грехова и тиме Царство Небеско. Ја ти опростих толике грехе, а ти, шта си урадио са другаром својим? Ти си га предао у тамницу док не плати сав дуг, а „требало је да се смилујеш на другара свога, као што сам сеја смиловао на тебе“.

Гле, ја – Бог – чиним у овом свету све што чиним, да би сте ви људи чинили то. Ја сам опростио толике грехе теби да би се ти научио – чему? Томе сажаљењу, томе свеопраштању, које ја показујем према теби, да брату своме опростиш ако имаш шта на њега. А ти, шта си ти урадио? „И разгневи се господар и преда га мучитељима“. Коме? Преда га ђаволима да га баце у пакао, „док не плати сав дуг“. Ето, зли слуга, одбацивши искрено покајање, сам је себе бацио у пакао. Тако радимо и ја и ти, тако ради сваки човек, који лакомислено живи у овоме свету, који се не каје за грехе своје.

Шта је овај свет и овај живот? Суд Божији, и кад – тад Бог ће тражити обрачун између Себе и тебе, тражити обрачун од свакога од нас, нарочито у часу смрти. Када душа изађе из тела онда, онда пази, мораш дати одговор пред Господом шта си радио са душом и телом у овоме свету? Како си се понашао према људима, према стварима, према животињама, према биљкама, како си живео у овоме свету? „Није ли требало да се ти смилујеш према другару свом, као што сам се ја смиловао према теби“, да му опростиш грехе кад те он молио, као што си ти мене молио. Он те молио да му опростиш, а ти ниси хтео. А речено је у Светом Еванђељу: Ако ти брат твој данас сагреши седамдесет пута седам, и дође к теби и рекне: кајем се, опрости ми – опрости му. И још даље Спаситељ наређује свима нама: Да будемо милостиви као што је Отац наш Небески милостив.

О, шта Господ тражи од мене и од тебе? Да будемо милостиви као Он, као Бог Небески! А како је то Бог милостив? Гле, Он лије милост Своју на све нас, на сав свет непрекидно; лије милост преко сунца, преко звезда, преко небеса, преко свих биљака и свега што постоји у овоме свету, преко свега видљивог и невидљивога. Он је показао неизмерну милост Своју, према нама, тиме што је Сина Свог Јединородног, Господа Христа, послао у овај свет, да нас Он смрћу и васкрсењем спасе од греха, од смрти, од ђавола и осигура нам Живот Вечни. Све је то милост Божија, сви ми живимо од те милости.

Ради чега је Господ говорио о милости, ради чега? Он казује да би смо се и ми тој милости научили од Њега. Зато Он с правом тражи од нас да будемо милостиви као што је Отац наш Небески милостив. И као што Он сија сунцем на сав свет, на зле и добре, тако и ми. Од тога зависи сва наша судбина у овом и оном свету. Не варај себе, и ја и ти имамо грехе, и ја и ти морамо казати Господу све шта смо чинили у овоме свету. И не кажемо ли, свеједно, Он ће све видети у нашој души. Тада, тада ће рећи: Зли слуго, ја сам ради тебе дошао у земаљски свет, да би се ви од мене научили како треба живети у том свету. А ви, шта сте урадили од мог Еванђеља? Шта сте урадили од мојих Страдања, од мога Васкрсења, од мога Вазнесења, од мога Преображења? Јесте ли се чему поучили?

Ја сам све то учинио ради вас: Преобразио сам се да би сте се ви преобразили, из свезлих у добре, из смртних у бесмртне, из пролазних у непролазне, вечне. Ја сам победио смрт, васкрсао телом ради тебе, ради свакога од вас, ради сваког човека, да би ти идући за мном и сам победио смрт, твог највећег непријатеља; а победиш ли смрт, ти побеђујеш грех, ти побеђујеш ђавола, ти спасаваш себе од пакла. Ради тога сам ја био у свету. „Није ли требало да се ти смилујеш на другара свог, као што сам сеја смиловао на тебе?“

А у Светом Еванђељу Господ још јасније наређује преко Свог Апостола: да ходимо у овоме свету као што је Он ходио. То јест, да живимо у овоме свету као што је Он живео. Он је сишао у овај свет да би смо ми живели Њиме. Као што је Господ Христос живео у овоме свету, тако ми да живимо Њиме у овоме свету, Његовим Светим Еванђељем. Јер једино тако ми сви, и ја и ти и сваки човек, свако људско биће може осигурати себи бесмртност и живот вечни, осигурати Царство Небеско. Без тога, ето, и ја и ти, можемо сваког дана, ако нас Господ данас позове из овога света у онај свет, чути страшне речи: Зли слуго!

А шта се од мене и од тебе тражи? Да ли Бог тражи богатство од тебе и од мене? Да ли неку ученост? Ништа од тебе и мене не тражи, до покајања, покајања мог и твог. А то значи шта? Покајање је, да се одрекнеш грехова својих! Ништа друго Бог не тражи од мене. Ево, данашњег дана ти си у срцу мржњу према некоме понео, а Он дошао у овај свет да љубав посеје међу људима; дошао из љубави према грешнику, теби и мени, показао бескрајну љубав, већу него ли што човек човеку показује речима. Јер ето, Он је пострадао за нас и васкрсао и победио наше највеће непријатеље, смрт и ђаволе, и дао нам Живот Вечни. Он је то учинио ради тебе и ради мене, ради нас, да би смо ми живели Њиме, да би смо ми исто тако, вером у Њега, храбро и смело побеђивали у себи сваки грех, све оно што нас одваја од Њега.

Како? – Покајањем. Ето силе, ето свесиле. Не реци: не могу! Можеш – само ако хоћеш. Јер ето, Господ је ту, донео је сва средства и теби и мени да можемо победити сваку своју немоћ, сваки свој грех. Мржња се зацарила у теби – ево Његове Божанске Љубави, засади је у срцу свом, моли се за дар Његове Божанске Љубави и даће ти. Ти крадеш, или оговараш, или псујеш – страшни греси… страшни греси, сам себе бацаш у пакао. Тргни се, Господ је ради тебе дошао у овај свет да ти укаже на главног непријатеља и главног пријатеља.

Главни непријатељ је грех, и највећи непријатељ, и једини непријатељ у овоме свету! Немој ти људе проглашавати за непријатеље своје; немој говорити те овај је крив, те онај је крив, те он је крив, те она је крива, а нисам ја. Ти си крив за све што се с тобом дешава. Знај, у теби, самоме теби, живи твој највећи непријатељ, ако се не бориш против њега. То је грех, сваки грех: нека је то гнев, нека је то завист, нека је то пакост, нека је то мржња, нека је то среброљубље, нека је то похота, свеједно. Сваки грех је страшан ако га не покајеш; сваки грех отвара пакао, сваки грех одузима теби светлост ума и душе, сваки грех помрачује светлост у теби; и ти, ако останеш у греху и не кајеш се и не поправљаш себе, постепено ћеш заволети свој мрак, тај мрак греха, и тај смрад греха, да ћеш се навикнути на њега, и нећеш да разликовати добро од зла, ни Бога од ђавола!

Гле, данас колико људи који не разликују Бога од ђавола?! Данас колико људи зло називају добром, а добро злом?! Данас, данас Христа називају слабићем несавршеним! Ко? Ко? Хришћани! Пођаволили се… Уздигао се сатана из човека. Христос им смета. Христос! А кога ви хоћете место Христа, кога?! Себе! Гледајте какав смрад носите, какве грехе, какве злочине! Човек си, у теби се гнезде греси разни, не варај себе, не лажи себе, не реци себи: ја немам греха, к’о што јадни, многи Срби говоре кад кажу: па ја немам греха, нисам ништа учинио. Како ниси учинио?! Рђав поглед – то је грех; рђава реч – то је грех, псовка – то је страшан грех; а похота? а крађа? – какви греси! И ти сматраш да немаш греха, а све то што чиниш сваки дан је грех. Ето, он је омча око твог врата, он врши над тобом убиство, и ти си уствари убица када се не кајеш због грехова својих. Самоубица си! Убијаш сам себе, убијаш своју вечност, убијаш свој рај, отимаш од себе Царство Небеско, и бацаш сам себе у пакао. Зар ниси самоубица?!

Господ је дошао у овај свет само ради тога: да нам осигура Живот Вечни; да нам осигура Пут живота бесмртнога; да нам покаже пут правде, пут истине, пут љубави; да идући тим путем, сваким од тих путева, ти несумњиво стигнеш у Царство Небеско, несумњиво стигнеш у Вечни Живот. Без Господа Христа – шта си ти? Плен, плен разних страсти, разних немоћи, разних слабости, разних грешних склоности у теби и свету око тебе.

Господ једно хоће од човека: да човек не изврши духовно самоубиство, да не убије душу своју. А чиме човек убија душу? Грехом. Душа која греши, вечито умире, вели се у Светоме Писму. Душа која вечно умире… Грех и јесте мала смрт у теби, а многи греси – ето безброј смрти у теби. И ти, не бориш се против својих греха, не бориш се против својих убица, не бориш се против својих најстрашнијих непријатеља! Господ дао свемоћна средства да можеш победити не само сваки мали или велики грех у теби, него и сваког малог и великог ђавола; не једног, него све ђаволе да победиш – све ђаволе! Пред правим хришћанином, а хришћанин је увек христоносац, сваки је ђаво збиља као слабић, као згрчена нула; нема моћи над хришћанином ђаво. Велики и свети васпитачи рода људског, Свети Оци, веле да ђаво не може да примора човека на грех; он му само предлаже, а никад га не може навести на грех, не може га натерати на грех. Зато човек и нема изговора за свој грех, ни један човек, јер смо ја и ти у овоме свету ради тога да себи осигурамо живот вечни, и да победимо сваки грех. Ето, Еванђеља Христовог, Цркве Христове и свих средстава да ми победимо свако зло у себи, сваки грех, сваког ђавола и самог кнеза ђаволског – сатану. Наш рат, вели се у Светом Писму, рат нас хришћана, није са људима, са телом, него са духовима зла испод неба, са демонима, са нечистим силама, еда би смо осигурали себи победу над њима и тако добили Царство Небеско и Живот Вечни.

Тако је данашње Свето Еванђеље, браћо моја и сестре, Еванђеље свакога од нас. Нека се наш живот не заврши тиме што ће нам Господ после смрти рећи: Зли слуго! Него да чујемо ону Његову дивну и чудну реч коју је рекао добром и верном слузи своме: ,Добри и верни слуго, у маломе био си ми веран, уђи у радост Господара свога“. „Уђи у радост Господа свога.“ Човек улази у радост, у Небеску радост, у Вечну радост – када? Када служи у овоме свету Господу свим животом својим, свом душом својом, свим срцем својим, када живи по Еванђељу.

Нека би Благи Господ, молитвама Богомајке и свих Светих, дао свакоме од нас силе и моћи да и ми живимо по Светоме Еванђељу, да и ми вршимо Његову свету вољу у овоме свету, еда би смо очистили себе од греха, од страсти, од смрти, од ђавола, и осигурали себи Живот Вечни. И ми чули благи глас Његов, при изласку из тела, из овога у онај свет: ,Добри и верни слуго, у маломе био си ми веран, уђи у радост Господа свог“. Амин.