Дипломате: На Србе смо ударили уз договор с ЕУ и Русима, у Сирији смо сами

Дипломате које су биле укључене у интервенцију Запада на Косову 1999. оцениле су да та ситуација има мало сличности са нападом на Сирију који планира администрација америчког председника Барака Обаме, упркос томе што их пореде.

Амерички председник Барак Обама упоредио је могућу интервенцију у Сирији са интервенцијом Сједињених Америчких Држава и међународне заједнице на Косову, оценивши да је тада, као и сада, таква акција била непопуларна међу грађанима Америке, али се показала као оправдана.

„Интервенција на Косову је била веома непопуларна, али мислим да је на крају било правилно што је до ње дошло и међународна заједница може да буде задовољна што је заједно у томе учествовала“, казао је Обама након Самита Г20 у Санкт Петербургу.

„Њујорк тајмс“ објавио је за викенд да саветници Барака Обаме за питања државне безбедности проучавају ваздушне нападе НАТО на Косову, као могући шематски план за акцију против Сирије, без одобрења Уједињених нација.

Америчке дипломате упознате са ситуацијом, тврде, међутим, да пример Косова не може да послужи као модел за Сирију.

„Сличности су равне нули“, оценио је бивши амбасадор САД у Хрватској Питер Галбрајт, близак сарадник Ричарда Холбрука.

„Ситуација је потпуно другачија. У случају Косова имали смо партнере, за Сирију их немамо. Косово је мало, Сирија је велика“, оценио је Галбрајт.

Да између случаја Косова и Сирије постоје велике разлике сматра и бивши амбасадор у Ираку и специјални изасланик САД за Косово 1998. и 1999. Кристофер Хил.

„За Косово смо имали политичке договоре склопљене кроз план Контакт групе. Радили смо заједно са Европљанима, Русима и осталима, како би пронашли политичко решење. Срби на крају нису прихватили наш предлог и због тога су били изоловани. Пошто се етничко чишћење наставило, ударили смо на њих, и то жестоко“, рекао је Хил.

Хил је додао да су у случају Косова многе земље подржале САД, без резолуције Савета безбедности Уједињених нација, док за Сирију те подршке нема, објављено је на сајту бужфеед.политицс.

Један од првих и најжешћих заговарача напада на Косову, поред генерала Веслија Кларка, изасланик САД у покрајини Роберт Гелбард, који је Слободана Милошевића 1998. године упозорио на могућу интервенцију НАТО-а, такође сматра да је случај Сирије другачији, јер „нико не разматра могућност преговора о мирном решењу, осим Руса“, док је у случају Косова то покушавао Ричар Холбрук.

Гелбард је нагласио да је интервенција на Косову уследила после напора дела међународне заједнице да преговара и постигне договор између две стране, док тај сценарио, како каже, није могућ у Сирији.

„У време интервенције на Косову, САД су већ годинама биле дубоко укључене у развој догађаја на Балкану. Америка се посебно укључула 1995. после масакра у Сребреници. Неки људи очигледно, хватајући се за сламку, пореде Сребреницу с нападом хемијским оружјем у Сирији“, оценио је Гелбард.

По мишљењу Хедер Халбарт, писац говора некадашње америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, „људи морају да схвате да се Косово није догодило преко ноћи“, као и да би у време брзих медија и протока вести, свака кампања дужа од неколико дана била катастрофална.

Некадашњи начелник Генералштаба Војске Сједињених Америчких Држава пензионисани генерал Весли Кларк такође је, пре неколико дана, одбацио поређење косовске интервенције са могућом војном интервенцијом у Сирији, оценивши да је примереније поређење са одмаздом САД према Ираку 1993. године.

Кларк је у ауторском тексту који је објавио „Ју-Ес-Еј тудеј“ навео да би интервенција у Сирији била сличнија нападу на главни обавештајни центар Садама Хусеина у Багдаду, која је изведена због наводног планирања атентата на бившег председника Џорџа Буша старијег.

Када је у питању интервенција против Србије 1999. године, Кларк каже да, иако не види превелику сличност са Сиријом, неке важне лекције које су тада научене, сада би могле да помогну.

****************

ЕУ ПОЗВАЛА ОБАМУ ДА ОДЛОЖИ НАПАД НА СИРИЈУ

Министри спољних послова земаља Европске уније (ЕУ) позвали су у суботу Сједињене америчке Државе (САД) да одложе војну акцију против Сирије док инспектори УН не поднесу коначни извештај о нападу хемијским оружјем за који је оптужен режим председника Башара ал Асада и који је окарактерисан као злочин против човечности, јавља АП.

Агенција напомиње да је високи званичник Стејт департмента, који је присуствовао самиту министара ЕУ и захтевао анонимност, нагласио да САД још нису донеле одлуку да чекају.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон је нагласила да хемијски напад у Сирији представља „флагрантно кршење међународног права, ратни злочин и злочин против човечности.“

У саопштењу које је Ештон прочитала, наводе се информације из више извора које потврђују хемијски напад и указују на „јаке доказе“ да је за то одговоран режим Асада.

„Сиријски режим је одговоран јер је то једина страна која поседује хемијско оружје и средства за лансирање у довољној количини“, стоји у саопштењу са самита.

Министри ЕУ истичу да су овакви злочини неприхватљиви и да не смеју да прођу некажњено, али истовремено поручују да се криза може решити само кроз УН.

По повратку из Русије, где су само потврђене разлике на линији Вашингтон-Москва по питању Сирије, пред председником САД Бараком Обамом је тешка седмица током које ће покушати да убеди Конгрес да одобри војни удар на сиријски режим.

Обама ће обраћањем из Беле куће у уторак покушати да придобије и подршку америчке јавности за своју иницијативу да војним ударом казни званични Дамаск због наводне употребе хемијског оружја.

Амерички председник се управо вратио са самита Г20 у Санкт Петербургу, где јуче није постигнут међународни консезнус о војној акцији у Сирији, за коју ће се данас заложити и амерички државни секретар Џон Кери у Вилњусу, где се одржава самит министара спољних послова ЕУ, која је, такође, подељена по овом питању.

За војну акцију, уз САД, стала је само Француска, док Русија и Кина, које су спречиле усвајање неколико резолуција против Сирије у Савету безбедности УН, инсистирају да би војна интервенција била противзаконита.

Недостатак ентузијазма за употребу силе без одобрења УН, које су показали поједини лидери на самиту Г20, могао би негативно да се одрази на већ колебљиво расположење америчке јавности, као и на расположење у Конгресу, наводи Би-Би-Си (ББЦ).

Обама на располагању има само неколико дана да убеди Конгрес, који се враћа са летње паузе у заседању у понедељак, а очекује се да би и Сенат и Представнички дом о употреби војне силе у Сирији могли да гласају већ током недеље.

Анкете показују да је трећина конгресмена неодлучна, док већина осталих каже да ће гласати против војне интервенције, будући да многи страхују да би она увукла САД у још један дуг рат и изазвала шира непријатељства у региону.

САД оптужују сиријски режим за употребу хемијског оружја 21. августа у предграђима Дамаска и убиство 1.429 људи, док Дамаск и Москва тврде да су то оружје употребили побуњеници.

ПАУЕР: УН НЕМОЋНЕ ЗБОГ СТАВА РУСИЈЕ И КИНЕ

Америчка амбасадорка у Уједињеним нацијама Саманта Пауер изјавила је да су САД натеране да самостално делују, пошто је светска организација била немоћа да уради било шта због става Русије и Кине.

„Савет безбедности какав треба свету није Савет безбедности који данас постоји“, рекла је синоћ амбасадорка САД, оптужујући Русију да није дозволила да УН осуде употребу хемијског оружја у Сирији.

Она је рекла да Америка верује да је 1.400 људи убијено у околини Дамаска, а да Савет безбедности није успео да се договори чак ни да изда саопштење.

„У овом тренутку дипломатија је у застоју зато што једна страна мисли да може да прође некажњено иако је употребила хемијско оружје“, рекла је она.

БРАХИМИ: НИЈЕДНА ЗЕМЉА НЕМА ПРАВО ДА ДЕЛИ ПРАВДУ У СИРИЈИ

Специјални изласланик Уједињених нација за Сирију Лахдар Брахими изјавио је да ниједна земља на свету нема право да дели правду у Сирији и да медународна заједница мора бити усмерена на политичко решење сиријског конфликта, јавила је руска новинска агенција Итар Тасс.

Брахими је синоћ нагласио да међународно право прописује ограничења према којима „ниједна земља не може да дели правду (у Сирији) мимо Савет безбедности УН“, и заложио се за политичко решење. Током сусрета са групом од двадесетак лидера Групе 20, Брахими је саопштио да су службеници светске организације блиско радили са америчком и руском страном на припреми међународне конференције о Сирији.

Истовремено, Брахими је упозорио да планови за организовање таквог форума „могу бити фрустрирајући“ због онога што се догодило 21. августа, када је, према тврдњама сиријске опозиције, хемијско оружје употребљено против њих и могућих последица, наводи Итар Тасс.

Руска агенција наводи да је специјални изасланик УН очигледно мислио на САД и њене савезнике, који планирају да им употреба хемијског оружја буде повод за спровођење у дело свог војног решења кризе у Сирији.

НОВОСТИ