У уторак је свет био на прагу великог рата на Блиском Истоку

ИЗРАЕЛ ИМА ВИШЕ АТОМСКИХ БОМБИ ОД ФРАНЦУСКЕ, А ЗАМАЛО ИСПРОВОЦИРАО И СИРИЈУ И ИРАН

• Генерал Леонид ИВАШОВ: Неочекивано лансирање балистичких ракета у Медитерану требало је да натера све системе Сирије и Ирана за осматрање да раде у принудном борбеном режиму – да почну да на лансирање реагују и системи за активирање противваздушне одбране
• У том случају би војни бродови, авиони и копнена средства САД одмах компјутерски фиксирали све везе за управљање војним дејствима у Сирији и Ирану: на којој фреквенцији раде, откривају се места лоцирања радара и њихове координате, параметре…
• Од тог момента помоћу радио-електронских уређаја гуше се везе противника за управљање војним дејствима. Затим се на њих изводе удари ракетама, у којима су већ инсталирани потребни подаци о локацији система за управљање

Пише: Тамара ЗАМЈАТИНА, руска државна агенција ИТАР-ТАСС

„ЛАНСИРАЊЕ две балистичке ракете у акваторији Средоземног мора доказ је да се САД припремају за наношење ваздушних удара по Сирији“ – изјавио је у ексклузивном интервјуу за ИТАР-ТАСС генерал-пуковник у резерви, председник Академије за геополитичке проблеме, Леонид Ивашов, који је од 1996. до 2001. био је начелник Главне управе за међународну војну сарадњу у Министарству одбране Русије.

По мишљењу Ивашова, лансирањем балистичких ракета у уторак, Сједињене Државе и Израел намеравали су да „сниме“ како ће на то реаговати Русија, Кина и Иран.

По његовом мишљењу, лансирање балистичких ракета изведено је у обавештајне сврхе: „Ради се о томе да се у случају интервенције САД и њихових савезника против Сирије неће примењивати балистичке ракете, будући да крстареће ракете прецизно погађају не само одређени циљ него, чак и конкретни елемент тог циља, док балистичка ракета због расипања удара не доспева прецизно у циљ, односно, она је неефикасна“.

„Лансирањем две балистичке ракете у правцу Сирије извршиоци те операције рачунали су на то да ће Иран то доживети као напад пројектила против њиховог савезника – Дамаска, наставио је војни стратег. – Пентагон је имао за циљ да сазна да ли ће на лансирање ракета Иран одговорити ударом на Израел. Самим тим САД би дале могућност премијеру Бењамину Нетањаху да уз помоћ организоване провокације убеди становништво да је неопходно да Израел учествује у ваздушно-космичкој операцији против Сирије заједно са САД, Турском и Саудијском Арабијом.

Да је Иран одговорио на организовани изазов – САД би добиле убедљив разлог да нанесу удар по Сирији да би подржале Израел као свог савезника. До сада Барак Обама нема подршку за почетак операције против Сирије ни од стране становништва, нити у Конгресу САД. Потреба да заштити Израел била би значајан аргумент за формирање јавног мнења у корист свргавања режима Башара Асада“.

Леонид Ивашов

      „Са војно-стратешког становишта неочекивано лансирање балистичких ракета требало је да натера све системе за осматрање Сирије и Ирана да раде у принудном борбеном режиму – указује Ивашов. Да на лансирање ракета почну да реагују и системи за активирање противваздушне одбране“.

        „У том случају војни бродови, авиони и копнена средства за праћење САД одмах компјутерски фиксирају све везе за управљање војним дејствима у Сирији и Ирану: на којој фреквенцији раде, откривају се места лоцирања радара и њихове координате, параметри и т. д. Од тог момента помоћу радио-електронских уређаја гуше се везе противника за управљање војним дејствима. Затим се на њих изводе удари по тачкастим циљевима ракетама, у којима су већ инсталирани потребни подаци о локацији система за управљање“ – објаснио је војни експерт. Као последица тога, армије Сирије и Ирана остају без управљања и доживљавају пораз.

По речима Ивашова, то је техничка страна провокације. Међутим, лансирање балистичких ракета има и политичку страну: „Израел отворено демонстрира непокорност нормама међународног права. Министарство одбране Израела није упозорило земље чији се бродови налазе у акаваторији Средоземног мора о намераваном лансирању балистичких ракета. Сем тога, Израел има више нуклеарног наоружања него Француска, иако Израел није члан светског нуклеарног клуба. Па ипак, Тел-Авив  је уз подршку Пентагона у уторак био спреман да покрене замајац великог рата на Блиском Истоку“.

У пролеће ове године, за време кризе на Корејском полуострву, заменик директора Института за САД и Канаду Руске академије наука, генерал мајор у резерви Павел Золотарев, рекао је у интервјуу за ИТАР-ТАСС да „опасност нова корејска криза буде последица и случајног развоја догађаја“. Он је конкретно рекао да „када две стране – Корејска народна демократска република и Јужна Кореја држе оружане снаге под огромним притиском, онда фактор случајности може да одигра своју негативну улогу: неко запуца, нечији нерви не издрже и догађаји почну да се развијају по непредвиђеном сценарију“.

Опасност од непредвиђеног сценарија постоји и у ситуацији у вези са Сиријом.

Превела Ксенија Трајковић / Факти.орг