Српски студенти: „Шиптарски језик посебан и потребан и у самој Србији“?

Шиптарки језик окупио је у Приштини бројне академике, албанологе, истраживаче и око 100 страних студената који уче овај језик. Они су били учесници 32. издања Међународног семинара за шиптарски језик, књижевност и културу.

На семинару се разговарало о историји и пореклу албанског језика, о познатим шиптарским писцима, те о доприносу страних албанолога у области језика.

Међу присутнима били су и студенти албанологије из Србије. Кажу да је шиптарски језик посебан и неопходан за комуникацију не само са суседима, већ је потребан и у самој Србији.

Марија Поповић из Београда је на четвртој години студија шиптарског језика на Филолошком факултету у Београду. На Косову борави први пут, а овогодишњи семинар јој је, каже, доста помогао да боље савлада језик.

„Први пут сам и на семинару и у Приштини. Унапредила сам језик и мислим да сада боље говорим. Прошле године сам месец дана боравила у Тирани, такође због језика, на семинару који ми је помогао исто као и овај овде. Верујем да сада добро говорим. Овде комуницирам на албанском, српском, енглеском, бугарском и слично“, каже Марија на течном шиптарском.

Поред ње, на Косову по први пут борави и Моника Марић из Сремске Митровице, студент прве године албанологије. Каже да је имала велике користи од курсева које је похађала у склопу овог семинара.

„Овде сам по први пут и јако ми се допада. На курсевима сам много научила. Професорица је говорила само шиптарски и разумела сам све што је рекла. Има доста страних студената и фино је на предавањима“, навела је Моника, такође на шиптарском.

Семинар као амбасадор Косова у свету

За Дамјана Филиповића из Вршца семинар о шиптарском језику, књижевности и култури је погодно место да се језик боље савлада.

„Мислим да је јако добро за студенте који уче шиптарски да дођу овде, зато што је ово добра прилика да се науче језик и унапреде знање. Шиптарски језик је посебан индоевропски језик, али није из велике групе као што су то немачки или француски. Изолиран је и не говори га велики број људи у Европи“, каже Дамјан, студент на другој години албанологије.

И Даница Аврамовић из Јагодине шиптарски језик сматра посебним, те се из тог разлога одлучила да управо овај језик студира.

„Сви студирају енглески, немачки, и остале језике. Шиптарски језик је за мене посебан. Мало је другачији. Ми на факултету учимо књижевни језик, а овде смо чули и геге дијалект. То је добро зато што на факултету немамо прилика да то чујемо“, казала је она.

Студенти шиптарског језика из Србије наводе и да нису имали предрасуде обзиром да управо уче о шиптарској историји и култури. Они су током боравка у Приштини били смештени у студентском дому.

Један од предавача семинара био је руски албанолог, професор Александар Русаков из Санкт Петербурга. На Косову је у више наврата боравио од 1978. године. И поред многих уочених промена у земљи, он наводи да је семинар о шиптарском језику у Приштини институт који се није много променио.

То је добро, наводи он, јер је тиме очувана добра традиција семинара. Слаже се да је овај семинар најбољи амбасадор Косова у свету.

„За људе из целог света ово је добра прилика да упознају шиптарски језик, шиптарски народ и културу овог народа… Важност овог семинара у Приштини за развој албанологије у целом свету је колосална“, казао је Русаков.

Међу предавачима, присутни су били и Гиусепина Туранон, која је недавно објавила генеративну синтаксу шиптарског језика те Гиованни Беллусцио, један од познатих истраживача арбреша.

Све веће интересовање за студије шиптарског

На Катедри за шиптарски језик Филолошког факултета у Београду, студира између 50 и 60 студената, рекла нам је асистентикња Мерима Кријези. Интересовање је, додаје она, последњих година све веће.

“Сваке године упишемо око петнаесторо студената на прву годину. Можемо да кажемо да смо изузетно задовољни интересовањем, зато што је оно све веће и веће. Студенти сматрају да би могли да искористе знање шиптарског језика да касније пронађу посао”, каже Кријези.

Наша саговорница истиче да међу студентима преовлађује осећај да би посао могли пронаћи на Косову, али не само тамо.

“Првенствено због тога што тренутна ситуација омогућава, тојест постоје многе невладине организације, ОЕБС, затим у Влади Републике Србије постоје потребе у разним министарствима… Могућности су многобројне. Такође и када је реч о новинарској професији. С обзиром да свакога дана постоје вести и из Србије, наравно и из Албаније и са Косова. Очигледно је да је потребно да се неко и тиме бави”.

Некада су, додаје Кријези, преовлађивали студенти са југа Србије, донекле и из Приштине.

“Данас, могли би рећи скоро сто одсто студената, су они из Србије. То су млади Београда, Ниша, Крагујевца. Дакле, углавном су у питању Срби који студирају шиптарски језик”.

РСЕ / СРБИ НА ОКУП