Србија уз Брисел, а не уз Москву и Пекинг

Радио Слободна Европа је добила потврду у Влади Србије да је на предлог Министарства спољних послова донета одлука да се Србија придружи Европској унији која је у понедељак увела пооштрене санкције према Сирији. Такву одлуку већ раније је однела и Хрватска.

Ватрослава Векарића, стручњака за спољну политику, питали смо да ли је ово нека врста  заокрета у спољној политици Србије, с обзиром да она чешће у оваквим случајевима следила политику Москве него Брисела и Вашингтона.

“Реч је о једној промени која је позитивна, јер оно што се често у Србији заборавља то је да земље које теже ка томе да постану чланице ЕУ морају да приближавају све своје политике ЕУ, а у то улази и спољна политика. До сада то није био случај. Познато је да је Србија гласала у светским форумима, УН и другде често супротно ЕУ и то је било нешто што је изазивало забринутост и незадовољство у Бриселу. Прример је рецимо када је реч о осуди кршења људских права у Ирану, слично је било и са Азербејџаном, па сетимо се и доделе Нобелове награде кинеском дисиденту”, навео је Векарић.

Србија је први пут у последњих неколико година заузела супротан став у односу на Русију и Кину. Векарић узроке види у мањем утицају Вука Јеремића, актуелног министра спољних послова Србије на то министарство и у чињеници да су странке које су пропагирале еуроскептицизам углавном изгубиле на изборима.

“На парламентарним изборима је 90 посто нових посланика проевропски оријентисано. Нови председник, без обзира на све недоумице се врло ангажовано потврђује да ће следити појачану линију европских интеграција, дакле та једна свеукупна атмосфера је довела до тога да се промене ти ставови. И коначно, још увек формално актуелан министар спољних послова сад ангажован на другим функцијама, јесте да је његов утицај сада мањи, а вероватно да је он био главни узрок свих гласања која су нама у ствари представљали тешкоће у односима са ЕУ”, казао је.

На питање како гледа на коментаре да земља која је била под санкцијама, сада другима уводи санкције, Векарић каже:

“Ви ћете увек наћи такве коментаре из кругова оних који су склони изолационизму. Ако је коначно дошло до неког освешћивања, да је потребно водити реалну спољну политику која ће водити рачуна о приоритетима који су прокламовани овде онда је то добар знак”.

Србија не губи ништа

Европска унија увела је 25. јуна нове санкције Сирији, које се тичу замрзавања имовине и забране путовања за шест група, међу којима су чланови владе, финансијске компаније и један појединац.

Извоз оружја у ту земљу такође је део европских санкција. Уједно је пооштрен ембарго за увоз нафте из те земље, као и из Ирана.

Сијка Пистолова, уредница Енергy Обсервер каже да Србија не увози нафту из Сирије, ембарго, међутим, може да погоди хрватску Ину која има своја налазишта у Сирији.

Што се тиче извоза оружја који је такође под ембаргом, ни ту Србија нема никаквог интереса, каже војни аналитичар Александар Радић. Нема активних послова са Сиријом.

“Бивша Југославија је извозила оружје у Сирију, али давних 60-их година прошлог века. Дакле, Србија прихватањем санкција не губи ништа. Слично је и са Хрватском. Сирија се, кад је у питању снабдевање оружјем, ослањала на Москву”, казао је Радић.

Значајно је, дакле, што се Београд нашао међу земљама које су увеле ове мере због масакра над цивилима од стране трупа лојалних председнику Башару ал Асаду.

Према подацима сиријских активиста, више од 15 хиљада људи, међу којима већина цивила, убијено је у земљи у протеклих 15 месеци, када је избила побуна против Асадовог режима.

Брисел је 25. јуна донео 16. пакет санкција према Сирији.

Радио Слободна Европа