Азем Власи: Изглед гласачких листића није битан, ЗСО биће у оквиру уставног система „Косова“

Приштина, Београд – Да ли је спор око изгледа гласачких листића на локалним косовским изборима 3. новембра „бацање прашине у очи грађанима“, да не би видели да власт предаје Косово и Метохију Приштини, како тврде у ДСС или „провокација Приштине“, која жели да омете Београд у спровођењу Бриселског споразума, на чему инсистира посланик СНС и председник Одбора за КиМ Скупштине Србије Милован Дрецун?

– Тема „лого“ на листићима за гласање је ефемерна, иако се њом баве преговарачи, а онда и медији. То је бацање прашине у очи јавности у вези с правим циљем најављених локалних косовских избора, а то је предаја КиМ нелегалној Влади Косова, која је настала процесом насилне једностране сецесије. Срби се позивају да изађу на изборе за косовске институције у статусу мањине, како би постали део нежељене државе, али се тврди да је ту најважније да тај гласачки листић буде у реду – на ћирилици. То је као тражити од логораша да се окупа пре него што уђе у пећ за кремацију – каже за Данас Слободан Самарџић, шеф посланичког клуба ДСС у Скупштини Србије и бивши министар за КиМ.

Самарџић процењује да су двојица премијера Ивица Дачић и Хашим Тачи пре два дана у Бриселу „одглумили преговоре о овој бесмисленој теми“, а да су најаве „компромиса“ да се на листићима нађе лого ЦИК Косова „зона сумрака“.

– Сваки гласачки листић има печат ЦИК, али то у овом случају неће бити АП КиМ, него држава Косово. То је потцењивање интелигенције грађана и акт против воље Срба на КиМ који знају шта значи тај печат – улазак у другу државу без промене места боравка – наглашава Самарџић. Милован Дрецун негира да је „лого“ тему наметнуо Београд. Он тврди да је ово питање отворила Приштина са намером да изазове опструкцију првог Бриселског споразума и омете Београд у формирању јединствене српске листе, како би створила простор за Србе који су под контролом Хашима Тачија. Дрецун истиче да је то „удар и на основни принцип Бриселског споразума – статусну неутралност за који је и ЕУ опредељена“.

На питање како објашњава то што већина политичара и правних стручњака тврди да је статусна неутралност избора бесмислица, Дрецун одговара да је реч о специфичној ситуацији која тражи специфично решење.

– КиМ је део територије међународно признате државе Србије на коме је дошло до сецесије коју део међународне заједнице признаје као државу. Зато је решење локални избори у оквиру статусно неутралног Бриселског споразума. Они се морају сповести под окриљем косовским институција, које Београд сматра привременим, а Приштина државним – објашњава Дрецун.

Он тврди да будућа заједница српских општина „јача позиције Србије на КиМ, што боље уочава Хашим Тачи, схватајући коју опасност она представља за косовску сецесију, него поједини представници косовских Срба, посебно на северу“. Дрецун негира да Београд тера Србе на локалне косовске изборе, већ каже да им „указује на значај њиховог учешћа на општинском гласању 3. новембра“.

Из Приштине јуче је стигао и први албански сигнал да би „компромис“ у вези с гласачким листићима могао да се „прогута“. То је најавио Рамуш Харадинај, председник Алијансе за будућност Косова, који сматра да би компромис попут изостављања косовских симбола могао да прође, јер „учешће Срба са севера на изборима има веће политичке импликације“.

Власи: Непотребно натезање

– Не знам зашто се натеже око изгледа гласачких листића, кад су се косовски и српски преговарачи сложили да је важно да Срби изађу на изборе, изаберу своје локалне самоуправе и наставе институционалан живот у складу са Бриселским споразумом. Сада су општине на северу Косова у систему Србије, што ће се превазићи овим изборима. Заједница већински српских општина биће у оквиру уставног система Косова и имаће нека овлашћења предвиђена Бриселским споразумом. Изглед листића уопште није битан, али је неприхватљиво да се Србија у то меша – каже за Данас политички аналитичар из Приштине Азем Власи.

Данас