ГМО мутације деце у Аргентини

gmo deformacije

gmo deformacije 1

Једна беба има хидроцефалус, воду у мозгу, о чему детаљне информације можете наћи ОВДЕ, а научни извештај погледајте ОВДЕ. Слику другог детета, са деформацијом леђа нам је послала др Грациела Гомез.

Аргентина је постала гигантски експеримент у пољопривреди генетски модификоване (ГМ) Роундaп Реди (РР) сојe, пројектованe да будe толерантнa, да Роундуп Монсантов формулација хербицида глифосат. Аргентинска влада, жељнa да повуче земљу из дубоке економске рецесије у 1990, реструктурала је привреду око ГМ соје да би порасла за извоз, од који углавном иде за исхрану стоке у Европи. У 2009, ГМ соја је засејана на 19 милиона хектара – више од половине обрадивог земљишта у Аргентини – и прскају 200 милиона литара хербицида глифосат. Прскање се често врши из ваздуха.

Године 2002, две године након првих великих берби од РР соје у земљи, становници и лекари у областима производње соје почели су да пријављују озбиљне здравствене последице од глипхосате прскања, укључујући и високе стопе урођених дефеката, као и неплодност, побачаје, мртворођене деце, и рака . Еколошки ефекти су убијени усеви и стока и потоци посути угинулом рибом.

Један од првих лекара који је пријавио проблеме због глипхосате прскања ГМ соје био је др Дарио Ђанфелићи, из Ћерита, Ентре Риос, Аргентина. Према Ђанфелићију, постоје два нивоа токсичних ефеката из глифосата: акутни ефекти, као што су повраћање, дијареја, респираторни проблеми, и осип на кожи, и хронични ефекти, којима треба 10-20 година да се појаве. Ово укључује неплодност и рак.

Ђанфелићи је рекао: „Наш град је доживео драстичне промене пре и после соје. Видео сам људе који умиру од рака у 30. години. Био сам сведок проблема у трудноћи и значајно повећање проблема у плодности. Видео сам пораст респираторних обољења, као што никада раније нисам видео. ГМ соја је била смртна пресуда за људе и за животну средину. Нема новца који може да надокнади штету која је проузрокована -. Контаминације, смрти, случајеви рака и малформација „

Извештаји урођених дефеката у глифосат-исписане областима Аргентине стекао научни кредибилитет у 2009, када је научник аргентинске владе проф Андрес Караско изашао у јавност са својим налазима истраживања, у потпуности објављен годину дана касније, да глифосат изазива деформације жабе и пилећих ембриона у дозама далеко ниже од оних које се користе у пољопривредној прскања. „Налази у лабораторији су компатибилни са малформацијама уочене код људи изложених глифосату током трудноће“, рекао је КарасКо „Сумњам да је класификација токсичности глифосата сувише ниска … у неким случајевима то може бити моћан отров.“

На недавној конференцији, КарасКо, професор и директор Лабораторије за молекуларну ембриологију, Универзитету у Буенос Аиресу Медицинског факултета и главни истраживач Националног савета за научна и техничка истраживања „CONICET“, рекао је да је честа последица аномалија људских ембриона – побачај . Он је рекао да сада није неуобичајено за жене запослене производњи ГМ соје у региону Аргентине да имају до пет побачаја заредом.

Резултате истраживања Караска и његових колега нису поздравили неким секторима власти и привреде. Након што их је објавио, четворо људи из Аргентинске трговинске асоцијације за заштиту биља „CASAFE“ је послато да покуша да пронађу његову лабораторију и он је био „озбиљно искључен“ од стране Лина Барања, аргентинског министра науке и технологије.

Ствари су добиле жестоки преокрет у 2010, када је организована банда разбојника напала људе који су се окупили да чују Карасков говор у ЛЕОНЕСИ, пољопривредном граду који је постао центар активизма против Агрохемијског прскања усева соје и пиринча. Троје људи је тешко рањено. Караско и колега су се затворили у аутомобилу у којем су били окружени људима који претили насиљем и ударали по аутомобилу два сата. Очевици кажу да је напад организован од стране локалних званичника и локалних произвођача пиринча који штите економске интересе локалне агроиндустрије и „Амнести Интернешенел“ је позвао на истрагу о догађају.

извор: www.getholistichealth.com / www.vozd.in.rs