У чијем је интересу излазак Срба на Јахјагине изборе?
Довијање Србијиних функционера – одбрана неодбрањивог
Како се приближава 4. септембар, дан када истиче рок за предају изборних листа за учешће на локалним изборима које је расписала тзв. председница натовско-албанске косовске државолике творевине – Атифете Јахјага, до гротескних размера се повећава довитљивост Србијиних властодржаца у извртању истине, са циљем да косовско-метохијске Србе тихо и масовно изруче криминалној сепаратистичкој власти у Приштини. Као и раније, чувајући од трошења крхку образину државно одговорног и озбиљног политичког вође, натовског Елиот Неса – А. Вучића, у политичко-правној маштовитости се утркују председник Николић, његов млађани саветник М. Ђурић и премијер Дачић. Овакав избор извођача и њихових улога још једном потврђује традиционалан расистички однос западних планера према српском народу, јер режисери сматрају довољним да очигледном правном и егзистенцијалном интересу косовско-метохијских Срба и државе Србије супроставе неисцрпна минхаузеновска умећа популистичко-фолклорног дубла Николић-Дачић.
Тако је за председника Николића излазак на локалне изборе у тзв. Републици Косово „у интересу Срба”; по њему се изласком не само не признаје независност тзв. Косова, већ се применом тзв. бриселских споразума „било какав покушај који води ка независности сече у корену”.1)С обзиром на регуларно високошколско правничко образовање, још бескрупулознији у извртању истине од председника Републике Србије је његов саветник Ђурић. На основу само њему познатог уставноправног тумачења, он износи став како су садашње сепаратистичке структуре власти на КиМ формиране у складу са важећим Уставом Србије. Следствено, и општине формиране после Јахјагиних избора неће, по Ђурићу, бити општине у тзв. Републици Косово, већ у Републици Србији: „Ми имамо правно стање које је једнако на читавој нашој територији и ми смо то нашим уставом и препознали предвиђајући за Косово посебан статус. Наша порука је да сасвим сигурно општине које ће бити формиране након локалних избора неће бити општине у `Републици Косово`”.2)Ако до краја изведемо „правничко” резоновање председниковог саветника, испада да су Тачи, Јахјага и слични изабрани по Уставном закону Републике Србије, из чл. 182. ст. 2. Устава, чије је постојање, додуше, познато једино председниковом саветнику. Ђурићева трагикомична домишљања могућа су једино у амбијенту општег слома уставности и законитости у коме се данас налази Србија, после одлуке чувара уставности – судија Уставног суда Републике Србије – да себе самопонизе и самоукину. И док председник и његов саветник натежу до бесмисла унутрашњи правни поредак државе Србије не би ли у њега некако сместили противправног мртворођеног монструма – тзв. Републику Косово, премијер Дачић експериментише у домену међународног права. По њему ће уколико изађу на Јахјагине изборе, Срби на Косову „имати своје легитимне и легално изабране представнике који ће”, ни мање ни више – бити међународно признати”.3)Остали смо ускраћени за објашњење како то изгледа међународно признање општинских власти, као и шта ће Србима таква врста гаранције, ако је реч о општинама које нису у тзв. Републици Косово, већ у Републици Србији, како тврди саветник Ђурић.
За разлику од Србијиних властодржаца који своје позиве Србима да изађу на изборе одевају у псеудоправне измишљотине, не би ли прикрили сопствену политичку и кривичну одговорност за покушај ампутирања дела државне територије и грађана који на њој живе, функционери албанске сепаратистичке власти немају разлога да прикривају суштину Јахјагиних локалних избора. Тако Хајредин Кучи јасно указује да ће локални „избори бити одржани по уставу и законима Косова”.4)То се ни на који начин не може ускладити са важећим Уставом Републике Србије, по коме је она организована као унитарна децентрализована држава – са једним јединственим уставотворцем и законодавцем. С тим у вези медијски исфорсирана расправа о постојању или непостојању лого знака тзв. Косова на бирачким листићима служи замагљивању суштинe, јер Јахјагини избори не губе статусну неутралност због постојања лого знака, већ због тога што ће се одвијати по законима једне побуњеничке сепаратистичке власти.
Обезбеђивање легитимитета сепаратистичкој власти
Када се оставе по страни овакве изјаве Србијиних највиших функционера, само феноменолошки занимљиве као слика стања државе чијом кадровском политиком већ више од деценију до бестидности отворено руководе западне амбасаде, остаје питање шта то Срби на КиМ губе изласком на Јахјагине изборе, од оног што до сада већ нису изгубили.
Спровођењем тзв. бриселских споразума косовско-метохијски Срби ће бити насилно и противправно, од власти сопствене државе, изопштени из правног поретка Републике Србије и изручени сепаратистичко-терористичком режиму у Приштини, што предаја бирачких спискова грађана са севера КиМ више него символички показује. Ма како одлуке Србијиних властодржаца биле противуставне, у садашњим условима стручне и моралне хипокризије правничке струке, као и окупације српске политичке сцене, тешко је очекивати њихово брзо укидање. Оно што се Србима са КиМ нико не може одузети јесте њихово право да остану у сопственој држави и да истовремено не дају своју сагласност да њима влада злочиначко-сепаратистички албански приштински режим. Масован политички пристанак косовско-метохијских Срба да прихвате сепаратистичку власт, посебно територијално компактне српске заједнице северно од Ибра, јесте, с друге стране, кључни елемент који и после свих међународних признања и тзв. споразума са Србијиним властодржцима недостаје сепаратистичком режиму да би његова владавина стекла легитимитет на целом подручју КиМ.
Данас је приштински сепаратистички режим нелегитиман, тирански, у западном просветитељском смислу те речи, у свим срединама где живе грађани Србије који га не прихватају. И док је по налогу западне псеудоимперије Србијина политичка врхушка у стању да противправним одлукама неовлашћено подари привид легалитета сепаратистичкој власти у Приштини, када је у питању легитимитет она може само да користи средства уцене како би га избила из руку косовско-метохијских Срба.
Изласком на Јахјагине локалне изборе, а на пролеће 2014. године, како је истакао саветник Ђурић, и на парламентарне,5)косовско-метохијски Срби би признали легитимитет сепаратистичке државолике творевине тзв. Републике Косово. Тако би уз свесрдну помоћ Београда, Срби са КиМ остали без последњег и врло моћног политичког средства за одбрану свог правног и политичког субјективитета. Изласком на албанске изборе Срби би прихватили ауторитет тзв. косоварског уставотворца и законодавца, чиме би се убудуће обавезали да извршавају његове заповести. Зато би после изласка на изборе употреба средстава принуде тзв. Републике Косово и војних снага НАТО против Срба који би се супроставили примени било ког сепаратистичког закона – изгубила својство нелегитимности, какав карактер данас, у условима масовног не прихватања албанске власти од стране Срба са севера, има свака војно-полицијска акција усмерена против њих. Наравно, да мањинска заштита Срба, ма каквог обима и гарантија била, не претпоставља њихово неповиновање заповестима законодавне већине у Приштини. Какве правне везе у таквим условима могу да остану између државе Србије и косовско-метохијских Срба лако је закључити. С друге стране, какву дугорочност има садашња Тачијева једнократна „великодушност” да Срби на будуће локалне изборе могу да изађу и са документима државе Србије, такође је лако проценити.
Амерички узор за одбрану права на супростављање нелегитимној власти
Неизласком на Јахјагине изборе Срби са КиМ задржавају неотуђиво право да пред очима светске јавности одбаце било који акт власти сепаратистичког албанског режима, исто онако како су то још 1765. године урадили становници британских колонија у Северној Америци одбацујући Закон о таксама. Наиме, Американци су се супроставили примени овог закона позивајући се на то да нису имали представнике у Доњем дому британског парламента, а опорезивање без представника, сагласно у западној просветитељској традицији широко прихваћеном начелу да нема опорезивања без представљања („No taxation withoutrepresentation„) – сматрано је тиранијом. Сходно томе, сваки акт сепаратистичке албанске власти, било ког нивоа, у којој Срби у условима масовног неизласка на изборе не би имали легитимне представнике, био би акт отворене тираније. Тако се ствара политички слободан простор за ефективно деловање органа АП КиМ, као једино легитимних у српским срединама, чиме би се на терену постепено ограничавала и сузбијала сувереност (највиша власт) сепаратистичких структура на КиМ.
Ако Срби са КиМ изласком на изборе губе своје право да одбаце власт коју не прихватају, трајно се укључујући као мањина у правни поредак тзв. независног Косова, ко је добитник у таквој ситуацији? Поред албанских сепаратиста и њихових западних налогодаваца, који не скривају своје жеље, масовни излазак на Јахјагине изборе косовско-метохијских Срба, посебно на северу, донео би значајну добит тријумвирату Вучић-Дачић-Николић. Ова добит је неопходна за измиривање потраживања према нервозним западним менторима, које ситуација у све нестабилнијем мултиполарном свету тера да пре времена доспелости испостављају старе рачуне балканским колонијалним структурама.
У коначном збиру испада да Срби са КиМ треба да жртвују свој и своје деце најдубљи животни интерес – да остану грађани државе Србије, како би омогућили политичку и сваку другу будућност Вучића, Дачића и Николића. Добар европски пословни ред налаже да сами почну да враћају своје дугове, те да за њих лично одговарају.
Зоран Чворовић / Фонд Стратешке Културе
_____________________________________________________________________________
1) http://www.glassrpske.com/novosti/srbija/Nikolic-Srbi-izadjite-na-izbore/131203.html
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
