Зашто Дачић прети свом народу?

На прослави 99. годишњице Церске битке, прве важне победе Срба и савезника у Првом светском рату, на рачун премијера Ивице Дачића чула се реплика „издајник“. Аутора реплике, члана српског партиотског покрета Двери задржала је полиција, мада је раније премијер био познато по томе што се „спуштао“ до дискусија са људима из гомиле, незадовољним појединим његовим дејствима.

Као да није обратио пажњу на то да је таква нимало ласкава карактеристика очгиледно резултат незадовољства косовском стратегијом власти, тамо је Ивица Дачић дао изјаву која је навела косовске Србе на негодовање. Из речи лидера СПС следи да ће српски чиновници на Косову који воде „антидржавну“ политику бити отпуштени. Антидржавна по Дачићу је она која омета формирање српских структура у правном систему Републике Косова. Сам премијер, наравно, не говори тако: он користи формулацију „легално изабрани представнци, који ће бити признати на међународном нивоу“. Српску самоуправу на северу покрајине која је 14 година осигуравала нормално функционисање општина, Дачић је назвао неким паралелним структурама које нико не признаје. Тачније, очигледно је време да буду отписани, мада су на власт дошли, како је исправно истакао посланик ДСС Марко Јакшић, у току избора које је заказала Дачићева колегиница из социјалистичке партије, госпођа Ђукић-Дејановић, тада још председник Скупштине.

Ради се о томе што спрски лидери са севера Косова позивају на бојкот локалних избора, који треба да буду одржани у новембру 2013. године као  избори унутар „Републике Косово“, макар и (могуће) без разних симбола државности Косова на листићима.

А у преосталом делу Косова све чешће говоре да ако српске странке покрајине изађу на локалне, затим и на парламентарне изборе као јединствени списак, убудуће могу да добију у скупштини до 30% места, што, наравно, није контролни пакет, али је већ довољно да се озбиљно утиче на одлуке власти у Приштини. По свему судећи, таква могућност је уплашила шефа дипломатије самопроглашене државе Енвера Хоџаја, који је на свом твитеру написао да јединствени спрски списак убија плурализам и наноси штету принципу вишенационалности. Остаје нејасно зашто чиновник види деструктивност у јединству и зашто се унутрашњим пословима своје, како он сматра, државе одједном позабавио министар иностраних послова – то је као када би госпођа Алиса Марић одједном кренула да разматра Јужни ток.

Косовско-албански и косовско-спрски политиколози и политички посленици традиционално се разилазе у тумачењу предстојећих избора. Тако по мишљењу професора Неџмедина Спахијуа, бриселски споразуми премијера Србије и Косова су дали Београду чак више него што је могао да очекује, било би глупо не искористити ту могућност и не учествовати на изборима. А отпор севера Косова он за Глас Русије објашњава овако.

Колико год је Бриселски договор повољан за Србе и за Београд, ипак одређене структуре ће изгубити неку предност коју су имали до сада, а доћиће неки нови на сцену. Онај ко је на власти, ко је до сада пр идобијао од одређених ситуација је увек склон да сачува то стање а не да промени, не водећи рачуна о томе да ли је то интерес већине или није. У овом случају је интерес већине Срба и Београда да се уради промена.

Какав ће бити одазив на северу, више или мање је јасно бар из резултата претходног референдума на зиму 2012. године, у току којег је 99,5% гласача изразило неповерење органима власти „такозване Републике Косово“. У разговору за Глас Русије Милан Ивановић, председник Српског националног већа северног Косова и Метохије подвлачи да косовски избори противрече међународном праву.

Не важи на Косову ни амерички устав, ни немачки, ни руски. Важи само резолуција 1244, а по њој изборе на Косову мора да распише УНМИК, односно УН. У техничком смислу може да их спроведе организација која буде одређена од стране УНМИК – а, али мислим да су овакви избори, које расписује албанска страна, нелигитмни и наравно статусно сасвим одређени. Њима ми губимо шансу да сачувамо овај простор. Срби јужно од Ибра су ушли у изборни процес по косовским законима пре пар година и они су сада у далеко теж е м положају него што смо ми. Дакле, и то показује што треба урадити. Сигурно да ће Срби јужно од Ибра у једном делу изаћи на изборе, они су у албанском окружењу

Између осталог изјављено је да на локалним изборима могу да учествују сви који су рођени на Косову. Значи ли то да ће у формирању „легалних институција“ учестовати и сам премијер Србије Ивица Дачић, који је родом из Призрена?

Тимур Блохин / Глас Русије