Мафијашко Косово (1): Французи слали ракете Тачију

После интервјуа са француским новинарем Пјером Пеаном, „Вести“ ексклузивно доносе изводе из поглавља „Иза кулиса француске политике“ његове књиге „Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу“, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.

Пеан пише о томе како је француска контраобавештајна служба помагала ОВК за време бомбардовања СРЈ у навођењу авиона НАТО-а на српске циљеве, како су француски агенти извлачили са Косова у Француску припаднике будуће Тачијеве личне гарде, како је шеф те операције примио одликовање од председника Ширака, носећи лажне бркове, како се све то догађало у време шефовања генерала Рондоа, личног пријатеља Анте Готовине и како француска војска и војна обавештајна служба о свему томе уопште нису били обавештавани. Дошавши на Косово нашли су се мети ОВК. У свакој другој држави европске „квинте“ ангажоване на Балкану, ови детаљи изазвали би скандал – у Француској су изазвали сложно ћутање.

Жак Ширак је у једној реченици дефинисао оријентацију представницима (Француске) у Рамбујеу: Заоблити ћошкове! Ова намера је у складу са званичном подршком Француске Ибрахиму Ругови, који је још у децембру 1998. био гост у Јелисејској палати. Иза кулиса, под руководством генерала Рондоа и уз сагласност Министарства одбране, контраобавештајна служба (ДГСЕ) припрема се за рат и почиње приближавање са ОВК која је крајем 1998. још увек сматрана за терористичку организацију.
Није лако истраживати какве су биле активности ДГСЕ (Општа управа за спољну безбедност) и њену службу Акција јер су обе заштићене државном тајном. Укрштање извора није лако изводљиво. У једној репортажи насловљеној са „Тајне службе: Република у сенци“, новинар Пјер Анри интервјуисао је Пјера Сирамија, бившег помоћника директора ДГСЕ, о деловању службе на Косову.

Како је поједен Ругова

Он каже да је Арно Данжан, бивши официр ове службе (сада посланик у Европском парламенту и председник пододбора за одбрану у ЕП) био кључни човек за односе са Хашимом Тачијем, с којим је контактирао и „претворио га у агента“. Тако ће, уз помоћ француске обавештајне службе Тачи шаховски речено, појести Ругову. Тачију је дата материјална и финансијска помоћ и омогућено му је да се наоружа, тврди Сирами.

Са своје стране Арно Данжан категорички пориче да је регрутовао Тачија као агента француске контраобавештајне службе (ДГСЕ) и да га је снабдевао оружјем. У истом документарцу један трговац оружјем потврђује да је Тачију испоручио две стотине ракетних бацача РПГ7 и 1.000 ракета. Тачи потврђује пред камером да је имао блиске односе са Француском: „Добили смо војну, финансијску и хуманитарну помоћ“, каже он. Одговарајући на питање о овој теми, тадашњи министар одбране Ален Ришар каже да се не сећа детаља, закључујући ипак да не верује да је Француска испоручивала оружје.

Сирами такође тврди да је контакт између Тачија и Данжана успостављен у пролеће 1998.

Контраобавештајни двојац

Данжан то пориче: „Не, то није тачно – контактирао сам га половином марта 1999, што значи неколико дана пре почетка НАТО бомбардовања. Временски редослед је важан. Није иста ствар приближити се Тачију у тренутку када је он постао миљеник Мадлен Олбрајт, а рат постао неизбежан или учинити то у току 1998.“

Како бисмо смо боље схватили ове догађаје, разговарали смо са неким од њихових учесника међу којима су Арно Данжан и Пјер-Антоан Лоренци – двојац контраобавештајне службе који се „бавио“ Тачијем. Лоренци и Данжан су прихватили разговор као и то да њихова имена буду наведена, док су други, који су дали прилог причи која следи, желели да остану неименовани.

Лезије, један од агената секције Акција Контраобавештајне службе Француске (ДГСЕ), послат је да ступи у контакт са људима из ОВК на Косову како би прикупио информације. Одлазио је тамо у више наврата у току те исте године. Са своје стране генерал Рондо 1998. а можда и пре тога, упоставља контакт са „великим зверкама“, важним личностима ОВК настањеним у Швајцарској.

Пријатељи из ОВК

Када 6. новембра 1998, по налогу својих претпостављених, пуковник Огар (Хогард), командант за специјалне операције (ЦОС) буде добио налог да прати досије Косово почне припреме за извидничку мисију у Македонији, генерал Рондо ће му рећи да сврати у Швајцарску како би тамо сусрео „пријатеље из ОВК“. У то време у Швајцарској је живео Хашим Тачи (од 1994. до 1998), али и Бардил Махмути, званични портпарол ОВК и политичке странке ЛВК, затим Џавит Халити, Фазли Велију и Али Ахмети, који су играли централну улогу у изградњи ОВК. Да би се употпунила слика о везама једних и других са ОВК потребно је додати да је Махмути био веома близак Социјалистичкој партији Француске, како каже Арно Данжан. Реч је о томе да је Кристијан Кастања, специјалиста за Балкан, успоставио блиске везе са ОВК и осталим Албанцима с Косова у егзилу, знатно пре него што је то учинила Контраобавештајна служба.

Н. Јокић – Вести