Mитрополит Jоаникиj: Намера Општине Несебар да подигне споменик католичком папи је увреда за православне хришћане

“Латини нису хришћани… Латинство је пало у бездан јереси и заблуда… Оно лежи у том бездану без било какве наде на устајање.” (преподобни Пајсије Величковски)

Mитрополит Јоаникиј Сливенски важи за човека који се држи православног Предања

09.08.2013. ФЛАГМАН.БГ: Инициатива Општине Несебар да подигне споменик папи Јовану ХХІІІ у Старом граду је узбунила Сливенски епархијски савет, одакле су се данас са посебном декларацијом успротивили намери администрације и оценили су такав акт као подизање непријатељства између православних и католичких хришћана. Декларација је потписана од стране сливенског владике Јоаникија и кроз њу он настоји да врх општине у овом приморском туристичком месту ревидира своју идеју.

„Намера Општине Несебар да буде подигнут у граду споменик католичком папи је увреда за православне хришћане Несебара и према покровитељима града: Господу Исусу Христу, Пресв. Богородици, св. Јовану Крститељу, св. Стефану, св. Архангелима Михаилу и Гаврилу, св. Софији, св. Димитру, св. Параскеви, св. Теодору, св. Клименту и још многим просијалим свецима, у чији спомен и част су подигнуте православне цркве. Факат, да велики део туриста, који посећују Несебар исповедају католичку вероисповест, није основа да се подигне споменик католичком папи. Несебар се посећује од немало представника и других вероисповести и у стремљењу за развитак на тако назван поклонички туризам, да ли следује да треба подићи споменике и на њиховим духовним вођама?“, реторично се пита у декларацији епархијског савета.

Папа Јован XXIII и енлеска краљица Елизабета. Папа Јован је познат по свом екуменизму и увођењу новотарија у римокатолицизам. Има одлучујућу улогу у покретању Другог ватиканског концила који је тражио стварање цркве у корак са временом.

У њој се чини и опширни историјски трактат биографије Јована ХХІІІ, или Анђела Ронкалија. Општина Несебар сматра, да он има ”неспорне заслуге” за град, које дају довољну основу да буде подигнут његов споменик. По тврђењу општине Анђело Ронкали у свом својству папског нунција у Бугарској, 1926 године је осигурао средства за отварање кухиња за децу избеглица из Једренске Тракије и Егејске Македоније. „Ако се неко урони у историју прочитаће, да су дипломатски односи између Бугарске и Ватикана установљени 1925. године и монсињор Анђело Ронкали, будући папа Јован ХХІІІ , је први папски нунције у Бугарској. Он руководи папском нунцијатуром до 1934. године. После њега још 3 представника папе су пребивали у Бугарској до 23. фебруара 1949. године, када су дипломатски односи између Бугарске и Ватикана прекинути. Успостављени су 6. децембра 1990. године. За тај кратки период  /1925 – 1934 г./ вековне историје града Несебара, Анђелу Ронкалију, није било могуће да изврши толико много добрих дела у корист града Несебара, који би се квалификовали као „неспорне заслуге”, дајући основу строго православним житељима Несебара да му дигну споменик“, мотивишу своју позицију из Сливенског епархијског савета.

Сливенски епархијски савет сматра, да Анђело Ронкали, чак и да је даривао средства за исхрану деце тракијских избеглица, тај једнократни акт не даје основу да му буде подигнут споменик. Вероватно је за тај једнократни акт, још док је био жив, при свом одласку из Бугарске, он је добио духовну титулу „Архиепископ Месемвријски” (Месемврија је старо име Несебара прим. ПЖВ), титулу, која се даје само и једино православном епископу, у прошлости под руководством Цариградске патријаршије, а у ново време под руководством Бугарске патријаршије.

Коментар «ПЖВ»: Ватикан је више био веома упоран у покушајима да и Бугарској наметне унију. 85 година Бугари су били у расколу са Православном Црквом. Тада је папа желео да искористи овај раскол да би придобио за себе овај део православних. Државни секретар Ватикана Мари дел Вал, је 1913. тврдио да ће владар Бугарске бити у стању да „размишља о томе како да пређе у унију са Римом“ (Живојиновић, Ватикан и Први светски рат). У том контексту је била делатност и будућег папе ЈованаХХІІІ. У овом периоду јављају се и изразити представници екуменизма у оквиру бугарског раскола.

Припремила екипа Фб странице “Православље живот вечни”