Зашто представници Републике Српске гурају РС у НАТО?

Наиме, овде ћемо се бавити озбиљним питањем, односно одлука и поступака представника Републике Српске у институцијама БиХ, а који су до сада урадили и раде све у правцу гурања Републике Српске у НАТО.

Кренућемо од Закона о одбрани БиХ у којем се у неколико чланова наглашава сарадња и обавеза приступања НАТО-у, а којем су закону и представици из Републике Српске „кројили капу“.

Најбитнија одредба је члан 84., а у којем се наводи: „Парламентарна скупштина, Вијеће министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провест ће потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а.„

Даље, као следећи корак приступања Републике Српске у НАТО може се навести ракетни штит НАТО-а под називом „BRAAD“, а чији дио, односно радар, треба да буде постављен на планини Јахорини у Републици Српској. Овим пројектом се такође подразумева кориштење услуга НАТО агенције при набавци и имплементацији пројекта. Овај пројекат су такође одобрили српски представници у БиХ институцијама.

Такође доле наведени планови и обавезујућа документа су такође под покровитељством представника из Републике Српске у БиХ институцијама! Наведимо нека од њих:

На НАТО Самиту у Риги 2006. БиХ формално приступила НАТО програму Партнерство за мир, на којем је и поднесен Презентацијски документ у којем се између осталог наводи и настојање БиХ да постане пуноправна чланица НАТО-а

2007. БиХ почела примењивати програм „PARP“, а чији је циљ усклађивање функционалнисти ОС БиХ са НАТО снагама

Индивидуални партнерски програм „IPP“ чији је циљ усклађивање система одбране са НАТО стандардима; процес извођења политичких, војних, правних, економских и безбедоносних реформи у земљи да би могла да постане чланица НАТО-а

Индивидуални акцијски партнерски план „IPAP“ који је механизам сарадње између НАТО савеза и партнерске земље која жели да значајно побољша сарадњу са НАТО-ом и неопходан је при спровођењу реформских процеса неопходних за стварање предуслова за пријем у НАТО

Ратификација БиХ Споразума о статусу снага (SOFA) са НАТО-ом у мају 2008. године

Споразум о сигурности информација са НАТО-ом чиме је омогућена размена поверљивих информација

На НАТО Самиту БиХ позвана да започне Интензивни дијалог (IP) са НАТО-ом. На захтев БиХ, НАТО је на самиту у Букурешту у априлу 2008. године одлучио унапредити сарадњу са БиХ на нивоу Интензивираног дијалога.

Делегација БиХ 2009. у Бриселу званично предала захтев за Акциони план за чланство (MAP) генералном секретару НАТО-а. MAP је нужан корак у процесу интеграције у НАТО савез.

Министри спољних послова држава чланица НАТО 2009. године, одлучили да ће се БиХ прикључити MAP-у кад постигне потребан напредак у својим реформским напорима.

У Талину 2010. године Северноатлантски савет на нивоу министара спољних послова одлучио да прими БиХ у Акциони план за чланство када БиХ испуни услов књижења непокретне перспективне војне имовине као државне имовине коју би користило Министарство одбране БиХ (односно НАТО)

У Бриселу 2010. године делегација БиХ се састала са NAC-ом у циљу закључења првог двогодишњег циклуса IPAP-а. Генерални секретар НАТО-a је том приликом изразио задовољство што је велика већина планираних активности IPAP-a спроведена

У завршној Декларацији са Самита НАТО-a у Лисабону 2010. године шефови држава и влада 28 земаља чланица изразили пуну подршку евроатлантским интеграцијама БиХ и охрабрили домаће политичке лидере да раде заједно и наставе да проводе реформе

У завршној Декларацији НАТО самита у Чикагу, одржаног 2012. године савезници снажно подржали аспирације БиХ ка чланству у НАТО-у

Јуна 2012. БиХ посетио заменик генералног секретара НАТО како би разговарао са бх. званичницима о путу БиХ ка НАТО савезу, као и о сарадњи унутар регије.

Фебруара 2013. Генерални секретар НАТО боравио у посети БиХ. Изражен велики оптимизам у погледу скорог испуњења услова из Талина и деактивирања MAP-а за БиХ.

Једна од следећих тачака оваквим темпом у блиској будућности ће бити: Република Српска у НАТО-у.

Такође изненађују изјаве представника из Републике Српске у институцијама БиХ да би чланство у НАТО-у било од велике користи?!

После свих ових поступака, потписаних обавезујућих докумената, донешеног закона и осталих аката, и разних примера „НАТО патриотског“ деловања представника Републике Српске у БиХ институцијама који је угуравају у НАТО савез, можемо само закључити да раде против воље народа Републике Српске те и свих изјава председника Републике Српске које се тичу НАТО-а. Како да се поштује воља народа у Републици Српској по овом важном питању ако сами њени представници у институцијама БиХ раде све мимо воље грађана и на њихову штету, односно Републику Српску гурају без питања народа у НАТО.

Каква је то контрадикторност представника Републике Српске у институцијама БиХ у односу на званичне изјаве председника Републике Српске и зашто представници Републике Српске уопште раде на приступању Републике Српске у НАТО и који су политички мотиви таквих поступака?

Представници Републике Српске у БиХ институцијама би се морали подсетити да их је бирао народ и да морају радити у интересу народа Републике Српске, а који врло добро зна шта хоће и врло добро зна ко им је наносио зло свих ових година.

Зар једноставније не би било рећи „НЕ“ и скратити „муке“ свима, те енергију и ресурсе усмерити на много значајније ствари за Републику Српску? А не, како се то сад чини, на ступање у организацију која се је више пута доказала као искрени непријатељ и која ће нам дебело наплатити за „ново“ наоружање по НАТО „стандардима“ и довести терористе у нашу кућу због њиховог империјалистичког деловања по читавом свету (примера је већ било), као и то што ће млади момци из Републике Српске гинути по земљама за које НАТО одлучи да им режим не ваља или скрива хемијско наоружање?