КО ЈЕ ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ – 5 ДЕО

У  неколико наставака доносимо одломке из књиге “Ко и зашто гони владику Артемија” ( од стр. 65- 95).  Целу књигу можете видети ОВДЕ 

О НАТО агресији 1999. године

Године 1999, епископ бачки Иринеј говорио је на Међухришћанској

конференцији „Европа после кризе на Косову: последице за Цркве”.

Скуп је одржан 15 и 16. новембра те године у Ослу. Говорећи о НАТО

агресији на Србију, епископ бачки Иринеј је помињао да су многи

хришћани, разних конфесија, изражавали своје саучешће њему и

српском народу, а помињао је и једног бискупа, који је дошао из НАТО

земље да му каже колико нас воли и моли се за нас. Захвалио је на

подршци Конференцији европских цркава и Светског савета цркава,

а затим упозорио присутне да НАТО бомбардовање може лоше

утицати на екуменско зближавање. Пред протестантима и римока-

толицима, епископ Иринеј је истакао да у СПЦ и другим Помесним

Црквама постоје „извесни интеграционистички и антиекуменски

орјентисани кругови који Запад доживљавају само као непријатеља

Православља. Они држе да је извор и надахнуће ове (по њима,

свеопште и неизлечиве мржње) Западна Црква, пре свега Римока-

толичка Црква. У својим контактима и чланцима убацују разне

инсинуације којима поткопавају ауторитет и кредибилитет епископа и

богослова ангажованих у екуменском дијалогу или организацијама –

не бирајући речи чак ни кад је Васељенски патријарх у питању. У

извесним црквеним круговима лишеним одговарајуће духовне и

богословске културе, нарочито међу монасима и мирјанима које

карактерише sancta simplictas (“света простота”), они су, нажалост,

успешни у изазивању искушења, недоумица, гнева и, понекад,

духовно патолошких емоција. Замислимо онда какве последице за

просте и безазлене људе (који пате од НАТО бомбардовања) има

приказивање НАТО-а и западног хришћанства као две стране исте

медаље. Таква слика се онда пројектује како православним Србима,

тако и другим православним народима, нарочито Грцима и Русима,

који у сваком случају изражавају спонтану и свеопшту солидарност са

својом браћом по вери.Тешко је одолети овој једностраној представи”.

Истичући да веома мали број људи зна какви су данас заиста

протестанти и римокатолици, епископ бачки наставља: “Гласине о

разним активностима државе Ватикан се шире, прихватају се

неправедне оптужбе против неких западних црквених личности, ту су

и лоше успомене из прошлости – негде у свести, или подсвести, плус

НАТО пројектили који, у исти мах, сеју ужас и смрт.”

Бринући се за будућност „екуменског дијалога”, епископ Иринеј

упозорава и на једну „необичну околност” да су, у СПЦ, а можда и

другде, „исте личности политички западњаци и екстремистички

антиекуменисти (“political westernizers and extremist antiecumenists”.)

Они пропагирају идеју да одмах морамо напустити Светски савет

цркава и остала екуменска тела”.

Наравно, епископ бачки је непосредно алудирао на владику

Артемија, кога је режимМилошевића у то време називао „западним

плаћеником”, и који је тражио да Архијерејски сабор СПЦ изврши

своју одлуку из 1998. и напусти Светски савет цркава.

Залажући се да западни хришћани помогну избеглицама саКосова

и Србији, владика бачки им је предложио да својим новцем обнове

срушени мост на Дунаву код Новог Сада и да се он зове „Црквени

мост”. Колико су га сабраћа екуменисти послушали, види се.

НАСТАВИЋЕ СЕ