Макро у српској влади?

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, највећи заговорник да се српска влада „појача“ страним стручњацима, разаслао је сараднике по европским престоницама не би ли испреговарао услове њиховог ангажмана.

Вучићев саветник за економију Синиша Мали потврдио је да се ових дана састао са бившим француским министром финансија Строс Каном, али није желео да говори о детаљима разговора. Показало се да је тачно оно што је у први мах деловало као неозбиљна спекулација медија и да би човек којег француско тужилаштво терети за организовање високе проституције, могао постати главни човек експертског тима за спас српских финансија!

Према неименованим изворима, Кан би био задужен за реструктурисање јавних финансија и јавног дуга, за отварање нових радних места и за нови аранжман са ММФ-ом. Он се не би сам ухватио у коштац са нагомиланим српским финансијским проблемима већ би са собом довео 10 до 15 експерата.

Колико би сви они могли да коштају државу још није дошло на дневни ред, али је у једном од ТВ наступа Вучић наговестио да страни стручњаци не би били доведени о трошку пореских обвезника (?).

– Не верујем да ће Кан прихватити да ради за мање од 20.000 евра месечно, а још о нашој привреди не зна ништа. Треба му бар годину дана, а за годину дана ће наша привреда да потоне – каже економиста Зоран Попов.

Паралелно са Паризом, Београд контактира и са Лондоном, па се Стивен Бајерс и Питер Лилијем помињу као могући будући саветници за привреду у српској влади. Иако поменута имена нису ни приближно позната попут Кановог, широм планете славом овенчаног због оптужби за силовање собарице у једном њујоршком хотелу због чега је и поднео оставку на функцију у ММФ-у, ни биографија Британца није за потцењивање. Бајерс је лабуриста и члан кабинета некадашњег енглеског премијера Тонија Блера, док је Лилијем конзервативац који је био ангажован у владама Маргарет Тачер и Џона Мејџора.

То, међутим, није све. У стилу изборне кампање некадашњег напредњачког лидера Томислава Николића да ће Србија бити „окренута и ка истоку и ка западу“, помиње се и могућност довођења Руса. Он наводно не би био „само“ саветник, већ би добио министарску функцију и то ресор енергетике и рударства.

Иако се довођењем странаца практично признаје да нема довољно домаћих експерата који би хтели и били способни да се ухвате у коштац са нагомиланим финансијским и привредним проблемима који Србију сваког часа могу учинити банкрот државом, неки домаћи економисти поздрављају њихов долазак. Већина је ипак скептична.

Економиста Попов подсећа да ММФ са штедњом ниједну земљу није одвео у прогрес и да је Русија под Јељцином, док су га саветовали стручњаци из ове организације, пала на најниже гране.

– Једног шефа ММФ-а довести да води финансије код нас је исувише ризично. Имамо 1,5 милиона гладних људи, а тражимо решења од странаца да дају један паметан предлог за годину дана. Словеначки потпредседник Јоже Менцингер је својевремено тражио амерички предлог, за 25.000 марака, а када су добили одговор, рекао је да је то пример онога што не треба ни случајно да се ради – подсећа Попов.

Мали био у Ђинђићевој влади

Челници Српске напредне странке хвалили су се у предизборној кампањи како њихова странка има стручњаке за све ресоре, само им треба дати шансу победом напредњака на изборима. После годину дана трајања садашње Владе Србије, у којој СНС држи највећи број ресора, очигледно је да напредњацима фале способни и стручни људи. Не само да траже кадрове по белом свету већ умеју да „позајме“ и људе од својих љутих политичких противника. Наиме, Синиша Мали, који преговара са Строс Каном у Паризу, био је помоћник министра за приватизацију у влади Зорана Ђинђића.

Шредер сувише скуп

Лицитирању ко би све могао да заседне у Немањину 11 нема краја, па је ових дана у београдским медијима освануло и име Герхарда Шредера. Иако Немце у овом сазиву Вучићеве „легије странаца“ никако не треба заобићи, познаваоци одбацују могућност ангажмана бившег немачког канцелара из простог разлога што је сувуше скуп. Шредер је један од оних политичара који је добро уновчио политичке позиције, па је након вођења немачке владе именован за председника надзорног одбора руске компаније за изградњу Северноевропског гасовода. Такође је постао и део европских саветника банке Ротшилд, а био је и лични саветник власника швајцарске издавачке куће Рингијер у чијем су власништву и српски дневни листови „Блиц“, „Ало“ и недељник „Нин“.

Странаца није мањкало

Тренутно је од ангажованих страних експерата најпознатији Словенац са српским пасошем – Иван Симич, који је пре пола године именован за вршиоца дужности директора Пореске управе Министарства финансија. Након новинских оптужби да своје приватне компаније пријављује у пореским рајевима да би избегао плаћање пореза, Симич је српској влади понудио оставку. Ни претходних деценија Србији није мањкало странаца на државним функцијама, али је већина њих, попут Милана Панића, Радмиле Милентијевић или Радована Јелашића, било српског порекла.

Ј. Арсеновић – Вести