КО ЈЕ ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ – 2 ДЕО

У  неколико наставака доносимо одломке из књиге “Ко и зашто гони владику Артемија” ( од стр. 65- 95).  Целу књигу можете видети ОВДЕ 

Молбу-захтев, Новосађана сматрам изузетно важним документом

свеколиког дешавања у борби за спас Православне и Светосавске

Српске Цркве, те га, у жељи да се спасе од заборава, у нешто

скраћеном обиму и овде записујем:

Прошло је, ево, већ десет година како је на трону Епархије Бачке

Његово Преосвештенство г-дин Иринеј (Буловић) и имајући у виду

његов досадашњи рад и понашање све мање смо уверени да се са њиме

на челу наше Епархије може сачувати наша Светосавска

Православна Црква без опасности од унутрашњих раздора и

сваковрсних подела.

Препуштамо Светом Архијерејском Сабору да након разматрања

свих изложених података и чињеница донесе одговарајућу одлуку, а ми

би, са наше стране, највише волели да нам се постави нови епископ.

Прво, Његово Преосвештенство Епископ Бачки г-дин Иринеј

упорно ради на саблазни, нејединству и расколу унутар Српске

ПравославнеЦркве:

-Не само да дозвољава него чак и сам инсистира на причешћивању

верника без обзира на стварну њихову спремност за  Свето Причешће,

и без претходне провере да ли је онај који се причешћује уопште

постио или да ли се исповедио пре Причешћа. Није ретка сцена да

многи, готово са улице, улазе у Храм стајући у ред за  Свету Причест.

Сви до једнога, од оних које смо анкетирали, сматрају да је довољно

да се не једе од поноћи до Свете Литургије да би се могло

причестити. Исто тако, за њих се исповест не сматра обавезном

пре примања Свете Тајне Причести. Ово је не само штетно за сам

унутрашњи организам Цркве, јер представља саблазан за многе, него

је дугорочно гледано погубно за само њено јединство. Овим путем се

ствара или се бар покушава створити велики број оних који одступају

од правилног, чистог и јединственог живљења у Српској

Православној Цркви. Практично ово јесте, а у сваком случају може

да представља први корак ка њеној унутрашњој разградњи.

– Његово Преосвештенство Епископ Бачки г-дин Иринеј служи

Свету Литургију на начин на који је не служи нико у нашој Цркви,

противно Типику и Служебнику чиме чини огромну саблазан свима

онима који су још пре њега долазили у Свети Храм на Литургију, а

све нове православне вернике онеспособљава за исправну Литургију,

будући да је, погрешно научени од Епископа Бачког, сматрају

погрешном.До његовог доласка свуда у сваком православном Храму се

служила увек једна и иста Литургија, разликујући се само по томе да

ли се служи на српском или на црквенословенском језику. Епископ

Бачки г-дин Иринеј својим наопаким служењем је, чак и тамо где се

чинило да је немогуће направити разлику и раскол, успео да направи

и разлику и раскол међу православним живљем у Новом Саду и целој

Бачкој епархији. Оно што је изричито записано у Служебнику да се

чита (говори) тихо он гласно изговара. Оно што је записано да народ

(појци) певају он забрањује да певају. Тако ми данас на једној страни

имамо литургију Његовог Преосвештенства Епископа Бачког г-дина

Иринеја, а на другој страни Свету Литургију Српске Православне

Цркве, која се јединствено и исто служи у свим српским Светим

Храмовима осим оних у којима служи Епископ Бачки Иринеј. Сма-

трамо да је то што чини Епископ Бачки Иринеј саблазан и пут

раскола у Српској Православној Цркви. Не доведе ли се Епископ Бачки

Иринеј по овом питању у ред врло брзо можемо очекивати да и други

епископи започну са својим иновирањима Свете Литургије, што даље

засигурно води у разградњу Српске Православне Цркве изнутра.

– Служећи Св. Литургију код причешћивања народа, у моменту

када је осетио слабост, Епископ Бачки Иринеј препустио је ђакону да

настави да врши Св. Тајну Причести иако је у том моменту у олтару

било неколико свештеника. Како ђакон по Типику не може да врши

Свету Тајну Причести то поступак епископа бачког Иринеја довољно

говори о огромном немару са којим се он односи према тој Светој

Тајни. О згражању присутног верујућег народа и о саблазни коју је

тим својим поступком изазвао довољно је само то рећи да се још увек

у Новом Саду тај гест прима са револтом и новим питањем—да ли

уопште има краја његовом измишљању новотарија и понижавању

верујућих.

Молитву пре Свете Причести коју свештеник или служашчи

архијереј чита гласно и коју сви који се спремају да приме ту Свету

Тајну понављају у себи, Епископ Бачки Иринеј је препустио да је

читају богослови из певнице (и то у време док увелико траје при-

чешћивање народа—прим. аутора), на ново огромно згражање свих

оних који су још пре њега у Свети Храм на Литургију долазили.

-Поједине свештенике ставља под неограничену забрану све-

штенодејства што је противно Уставу Српске Православне Цркве.

За време трајања те забране њихове породице се духовно и економски

потпуно изнуравају стижући буквално до глади и пропасти. Неке је

свештенике по казни слао „на поправни” у манастир Ковиљ,што за

последицу најчешће има изругивање народа са тим свештеником и

његовог потпуног губљења угледа међу православним живљем. Тим

својим чињењем Епископ Бачки као да жели да растера свештенике,

поготово када се спозна да је повод таквог ригорозног кажњавања

најчешће безначајан преступ.

Јавно је на једном свештеничком скупу рекао да хоће да све-

штеници стрепе када добију телефонски позив из Епархије и да је то

и постигао. Дакле, за њега је циљ, не учвршћење и ширење братске и

хришћанске љубави, него утеривање страха, што довољно говори не

само о њему самом, него и о огромној штети коју свакодневним

остварењем тога циља наноси Српској Православној Цркви.

Будите убеђени уважени и поштовани Митрополити и Архијереји

да се безбожници јако радују оваквим стилом рада и управљања

повереном му епархијом Епископа Бачког Иринеја, јер утеривање

страха је и њихов једини и искључиви начин владања.

Ако се један епископ Српске Православне Цркве у свом понашању

не разликује од безбожника, оправдано се онда може поставити

питање и његове праве улоге у СрпскојПравославнојЦркви.

– У Новом Саду нема ни једног свештеника који није био кажњен.

Неки свештеници су чак и више пута били кажњавани.Инсистирамо

да Епископ Бачки јавно, пред целим Архијерејским  Сабором про говори

о разлозима тако честог кажњавања, како бисте сви ви, поштовани

и уважени Митрополити, и Архијереји, објективно сагледали о

каквом је човеку реч, јер тврдимо да таквим честим кажњавањем

жели све друге да омаловажи а себе да уздигне и учини јединим

исправним. О штети у народу због нарушеног угледа тих

свештеника, или пак опредељења неких верника да се стане иза свог

свештеника, а не брзоплете казне епископа, већ сада може да се каже

да је огромна, ако ни због чега другог, а оно због стварања нових

подела међу хришћанима у Новом Саду и целој епархији Бачкој.

– Његово Преосвештенство Епископ Бачки г-дин Иринеј

рукополаже свештеника без претходног назначења парохије, него га

по рукоположењушаље на праксу уманастирКовиљ.Време за које се

свештеник шаље у манастир Ковиљ није унапред одређено, тако да

зависи искључиво од самосталне процене епископа колико ће који

свештеник времена провести уманастиру.Очигледно је да јетошто

чини Епископ Бачки не само супротно Уставу Српске Православне

Цркве, него представља и најгрубље кршење права свештеника да са

породицом, по рукоположењу, оде на своју парохију.Без породице, без

парохије, без своје воље послат у манастир, теран да служи Св.

Литургију супротно Типику и Служебнику, свештеник уместо

радости рукоположења добија „тортуру” Епископа Бачког. Ако се

овоме не стане на пут, бојимо се да ће се та наопака и сурова пракса

раширити и ван територије Епархије Бачке, а то ће онда бити

погубно за целу Српску Православну Цркву.

Очигледно је да се Епископ Бачки Иринеј у свом понашању не

обазире ни на Типик, ни на Устав Српске Православне Цркве, него

прави неку своју цркву у којој искључиво важе правила која он измисли

и одреди.

Захваљујући том и таквом понашању Епископа Бачког Иринеја,

Епархија Бачка данас практично ни по чему не припада Српској

Православној Цркви јер у њој важе и искључиво се примењују само

она правила која самостално и произвољно одређује г-дин Иринеј

Буловић.

МолимоВас да преко ове чињенице не прелазите олако јер, не тако

давно, тај исти Епископ Бачки г-дин Иринеј је својим самовласним

потписом отцепио све заграничне епархије, тако да његова жеља да

разгради Српску Православну Цркву још увек није престала, само је

сада добила други облик.

Друго, својим понашањем чини себе недостојним трона на којем

се налази:

– Срамно распуштање комплетног Одбора Српске Православне

црквене Општине у Новом Саду само и искључиво зато што један

члантог одбора није хтео да да оставку. „Или сви дајте оставку или

ћу распустити цео Одбор” бесно је, својим слабашним гласом, викао

тада на седници Епископ Бачки. А једини грех тог одборника је био

што се усудио да мисли другачије од њега и то јавно на седници

Одбора и каже. Ни десет година после тог чина ниједном члану

Одбора није дато никакво писмено образложење за распуштање.

– Његова гневљивост, када су у питању одређени чланови наше

православне заједнице у Новом Саду, превазилази све могуће

толеранције, огољено га показујући као једно сујетно, осветољубиво

и гневљиво биће, без љубави према ближњима, а посебно према

верницима који живе Светосавску традицију. За многе такво

понашање г-дина Иринеја представља огромну саблазан, будући да

се управо он појављује као духовник многим младима.

„То је мучитељска и љута страст, и не може бити скривена.

Остале страсти лако се скривају, али гњев не може да се сакрије”

(Св. Тихон Задонски).

„Дух Свети не обитаватамо где је гњев” (Св. Јован Златоуст).

Имајући све ово на уму Српској Православној Цркви на трону

Епископа Бачког такав човек није потребан, а поготово не као

духовник онима који приступају вери светосавској и православној.

– У садашњем Епископу Бачком, г-дину Иринеју нема љубави.

Искључиво се држећи спољашње форме у живљењу хришћанства,

он својим поступцима чини да сви они који под њим примају хри-

шћанство буду живи духовни мртваци. Не треба посебно ни нагла-

шавати колика је огромна опасност од таквих који на тај начин

примише и живе Христа.

„Без љубави ништа не користи ни девичанство, ни пост, ни

молитва, ни милостиња, ни зидање цркава” (Св. Јефрем Сирин).

Мноштво је примера који указују да код њега нема љубави, али је

најупечатљивији онај када је, пре неку годину, за Божић, извршио

премештај више од 20 свештеника на нову парохију.

У том чину не само да нема љубави него чак нема ни оне основне

људскости. Нажалост ниједан од тих свештеника те године није

дочекао Божић у миру са својим парохијанима и у свом дому, него у

селидби, на путу за нову парохију. Само они који у души својој немају

Божје љубави могу да испоље такву неблагодарност и тим чином

себе да истакну изнад свих. По одсуству благости и љубави с једне

стране, и по жељи да се страхом управља Црквом, Епископ Бачки је

већ надалеко чувен не само у Новом Саду него и у целој епархији.

Како без љубави живети и чувати Цркву када је управо Љубав од

Господа нашег Исуса Христа постављена за највећу заповест.

„По речима Светог Апостола Павла (1. Кор. 13,13), љубав је

највећа добродетељ, зато што је она Бог (1.Јов. 4,16). „Она је глава,

корен, извор и мајка свих добара. Као корен, она пушта безбројне

изданке добродетељи, као извор испушта много потока, а као мајка,

она обухвата у своје наручје све који јој притичу” (Св. Јован

Златоуст).

Како са Његовим Преосвештенством г-дином Иринејем постићи

ту добродетељ када је за њега примарно утерати страх, а не дати

љубав; када је за њега најважнија послушност њему самом, а не

живљење по Господу Исусу Христу, не живљење љубави. Када је он

тако далеко од оних молитвених речи: „Господе, дај да будем оруђе

Твога мира: да тамо где је мржња сејем љубав, где је вређање

праштање, где је раздор слогу, где је очајање наду, где је тама

светлост, где је жалост радост”, а тако близак сујети,

гневљивости, раздору и самољубљу.

– Готово до гађења преферира владајућем режиму, што је недо-

стојно једног епископа Српске Православне Цркве. На једној седници

Одбора Српске Православне Црквене Општине у Новом Саду огорчен

на чланове Одбора изговорио је и ове речи: Радије бих са Хитлером

градиоЦркву него са вама, мислећи при томе на опозицију.Сматрамо

да овоме није потребан никакав коментар.

– Сваке две године мења аутомобил што је у садашњем времену

свеколиког сиромаштва за једне саблазан, за друге знак да Цркви ни

не треба давати прилоге, јер када се има за скупе аутомобиле онда

се сигурно има и за Храмове, затреће радост јер све оно што штети

Цркви њих радује.

(…)Молимо Вас уважени и поштованиМитрополити и Архијереји

да нам не узмете за зло ово писмено обраћање Вама, јер другог пута

не нађосмо за разрешење свих проблема који данас притискају Српску

Православну Цркву преко дешавања у Епархији Бачкој.

Како се данас ништа не дешава случајно, страх нас је да је ово

што се данас дешава у Епархији Бачкој само пробни балон за

комплетну разградњу Српске Православне Цркве изнутра. На Вама

је да то одлучно спречите док још зато има времена.

Од Његовог Преосвештенства Епископа Бачког г-дина Иринеја

тражимо да ову нашу молбу и овај наш захтев службеним путем

достави Светом Архијерејском Сабору ради његовог одлучивања по

истом, као и да га посебно достави Његовој Светости Патријарху

Српском Г-динуПавлу.

НАСТАВИЋЕ СЕ