Странцима српске оранице на дар
Шта српском аграру доноси Споразум о придруживању ЕУ и колико наших хектара је досад продато. Нико осим Србије није пристао да земљу нуди пре уласка у Европску унију
АКО се, у међувремену, нешто не промени, странци ће српску земљу слободно моћи да купују већ од лета 2017. Рок од четири године, колико Србија има да са Споразумом о стабилизацији и придружувању ЕУ (ССП), који то, иначе, предвиђа, усклади сопствено законодавство, тече, практично, од 18. јуна када је тај споразум, после свих других чланица, ратификовао и парламент Литваније.
– Чињенице су немилосрадне: тачка два члана 63 ССП даје Србији рок од четири године да са одредбом о слободној продаји земље усклади одредбе постојећег Закона о пољопривредном земљишту – прецизира за „Новости“ др Милан Простран из Привредне коморе Србије. – Конкретно, реч је измени става три члана један тог нашег закона који страним правним и физичким лицима сада ускраћује право стицања својине над пољопривредним земљиштем.
На нешто слично, наставља наш саговорник, није пристала ниједна друга европска земља, напротив. У Пољској забрана продаје и даље траје, мада је од уласка те земље у ЕУ, прошло 12 година. Хрватска је успела да се избори за мораторијум од седам година, а Мађари су не би ли, после почетног горког искуства у ЕУ, спасли најважнији национални ресурс, посегли чак и за референдумом.
– Због слободне продаје обрадиве земље после уласка у ЕУ, Мађари су у западном делу земље практично остали без суверенитета, да би је накнадно као држава поново откупљивали. Онда је премијер Виктор Орбан предложио закон о забрани продаје, ЕУ га за то оштро укорила, али је он организовао референдум и добио подршку чак 87 одсто Мађара – објашњава Простран.
На другој страни, Србија ће, како ствари сада стоје, бити једина земља која је пристала да своје главно национално богатство странцима продаје и пре уласка у ЕУ!
– Чак и ако се остваре оптимистичке прогнозе и у ЕУ уђемо 2020. биће то три године пошто су странци већ добили право да купују наше оранице – каже Простран. – Стога би овај проблем требало издвојити као приоритетно национално питање и, када у јануару наредне године почну преговори о примени ССП, инсистирати на изменама садашњих одредаба.
Са тим се, мада пут до измена неће бити лак (сагласност треба да да свих 28 земаља чланица ЕУ), слаже и др Миладин Шеварлић, шеф катедре за агроекономију Пољопривредног факултета у Земуну.
– Треба инсистирати да нас бар изједначе са Хрватском која је, поред мораторијума од седам година, добила и сагласност да се државна земља трајно изузме, па су они, непосредно пред недавни улазак у ЕУ, велики део превели у тај статус – каже Шеварлић.
У Србији је, регистровано 4,2 милиона хектара обрадиве земље, а предмет продаје странцима би, најпре, могло да буде оних око 450.000 који су, током последњих десетак година, из друштвеног прешли у приватно власништво.
– Реч је о најуређенијим комплексима, а први ће оранице почети да продају земљишни шпекуланти, неретко и уз зараду хиљаду пута већу од улагања – каже Шеварлић.
– Јер, неки су најбољу земљу приватизовали и по цени од свега десетак-петнаест евра по хектару, а данас она достиже и 15.000 евра!
ПОТПИСАО ЂЕЛИЋ
ССП са погубном одредбом о слободној продаји земље странцима је, у име Србије, 29. априла 2008, уз громогласну помпу, потписао Божидар Ђелић, тадашњи потпредседник владе . Ђелић је, каже Простран, Венсана Дежера, шефа делагације ЕУ у Београду, недавно питао може ли у њему сада нешто да се мења, а одговор је гласио да ће Србији за то морати да се обрати – Бриселу!
БРОЈКЕ
* 15 евра је цена по којој се приватизовао хектар
* 15.000 евра сада коШта хектар ораница
* 12 година забрана продаје земље у Пољској
ВЕЋ ЗНАЈУ ШТА ХОЋЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ за куповину српских ораница које се сврставају у најбоље у Европи, сигурно ће бити велико. То, свакако, потврђује и чињеница да они, упркос актуелној забрани из Закона о пољопривредном земљиштву, углавном у Војводини, већ поседују преко 23.000 плодних хектара. С колико интересовања и пажње странци чекају време када ће слободно моћи да купују српске оранице, најбоље говори искуство Милана Пространа са једног стручног предавања у Верони.
– Један од присутних Италијана ме је, сасвим конкретно, питао за потез између Бечеја и реке Тисе, у Бачкој – објашњава Простран.
– А то је, да подсетим, најплоднија земља, не само у Војводини.
Ђ. ВУКМИРОВИЋ / НОВОСТИ