Игор Бобирјев: Две песме из Доњецка о рату

чини ми се да је последње / што је рекао било / да пере веш / јер је коначно дошла вода / а данас сам сазнао / да је погинуо / у јуришу на село

Иљи Афенченку (1998–2024)

данас сам сазнао
да је умро један мој
познаник
са којим сам се
неко време дружио
видели смо се пар пута
а онда дуго потом
нисмо били у контакту
после неког времена
позвао ме је
код себе у госте
ја сам се због нечега
предомишљао
и нисам отишао код њега
[свакодневни проблеми
увек одвлаче пажњу]
чини ми се да је последње
што је рекао било
да пере веш
јер је коначно дошла вода
после месец дана
негде је настао
а данас сам сазнао
да је погинуо
у јуришу на село
цела његова јединица је изгинула
а он је тамо остао да лежи
после месец дана су га нашли
а данас донели да га сахране
када сам сазнао за то
помислио сам
да морам да одем тамо
а успут сам
прочитао како је погинуо
и срце ми се
стегло од жалости
[жалости неке што
обухвата читав свет]
помислио сам да је то
крајње ужасна смрт
и одмах сам пожурио
плашећи се да не закасним
када сам стигао
тамо је већ било
доста окупљених
пажљиво сам их
пребројао
и показало се да их је било
више од шездесет
ја сам стајао са стране
близу капеле
и гледао жуто лишће
са зеленим жилицама
чини ми се да је тамо
било и белих рада
посутих
тим лишћем
помислио сам
како је то лепо
и да моју теретану
[у коју често идем]
од тог места
дели само река
(то ми делује симболично)
после пола сата
су га довезли
пажљиво сам
осмотрио аутомобил
и на њему је писало
продајем за милион
баш је
тако писало
после тога ковчег
мучили су се да га извуку
био је то велики
ковчег од цинка
покривен платном
када су унели ковчег
стао сам на улаз
и пажљиво пратио
шта се дешава унутра
више од свега
било ми је жао иље
и што је погинуо
тако млад

Иља Афенченко на одру

7. новембра 2024, Доњецк

О мачки и другим животињама

ова песма
написана је по наруџбини
новинари су замолили
да је напишем
[за њихов часопис]
нешто о животу животиња
о екологији
овде код нас
и помислио сам
да бих могао нешто да кажем
или макар размислим о томе

сетио сам се сокола
којег сам видео
у суседном дворишту
прошлог лета сам ишао у продавницу
увек идем у ту продавницу
кроз двориште
тако је [много] краће
[а и безбедније
посебно кад почну да бомбардују
мада је те јесени
једна бомба пала и у двориште
[а од тада их је
пало још неколико]
али свеједно
тако је [ићи] безбедније]

тада сам
поново кренуо
кроз двориште
и после неколико корака
видео сам
да на земљи лежи нека птица
која је слетела у двориште
и ту умрла
или је можда пала
већ мртва
то не могу да знам
тај соко је лежао на леђима
и тада сам му пришао
да га боље погледам
и фотографишем
увек сам фотографисао
птице и друге животиње
посебно оне ретке
недавно сам фотографисао веверице
веверице су се скупиле у нашем дворишту
и трчале по оквирима прозора
тада сам помислио
да пре рата
код нас није било веверица
а сада их је много
има их у сваком дворишту
тако и док сам гледао ову птицу
помислио сам да грабљивица
такође није било
оне су летеле над степама
а сада лете над градовима
помислио сам да је то чудно
онда сам кренуо у продавницу
и када сам се вратио
соко је и даље био ту
помислио сам
да је чудно да га нико није однео
и појео
[да га мачка није појела]
једном сам видео
како пас одвлачи мачку
мачка је очито била мртва
помислио сам
да је пас одвлачи
да би је појео
на неком месту
тихом и скривеном
где му нико неће сметати
и зато му је требала та мачка
неколико пута сам терао псе од мачака
[које су хтели да нападну
а онда свеједно нападали]
ја [такође] имам мачка
и једном на почетку рата
он је побегао
изашао на улицу
дуго сам га [тражио и] ловио
али он је бежао
и гребао ме
оставио сам га у дворишту
и када се смрачило
мачак је некуда кренуо
и за њим су појурили [ти] пси
мачак је тада дотрчао
и хтео да скочи на прозор
али се уплашио и уместо тога
скочио на дрво
које нам расте под прозором
тада сам отерао псе
али мачак се и даље плашио
седео је тамо до јутра
и мјаукао
а затим  [већ ујутру] скочио је на прозор
[много сам се бринуо за њега
и сви су се бринули за њега]
посла тога нисам га више пуштао у двориште
пола године после тога
наш стан је погодила граната
и ми смо [као онда] дуго тражили мачка
мислили смо да је побегао
и када смо га нашли
седео је у купатилу
и дрхтао
био је јако уплашен
узео сам га
и он се привио уз мене
после неколико дана
прешли смо у други стан
на лето су нас поново бомбардовали
и мачак се крио под столом
помислио сам
да када су нас први пут
бомбардовали
мачак се такође крио под столом
додуше под другим
и сад се исто тако скривао
тада сам га узео
и однео у купатило
тада је било много вруће
једва се дисало
а остали смо сасвим без воде
воду су затворили
на читава 43 дана
седео сам са мачком у купатилу
и када је дошла моја мама
она је легла испод стола
где се пре тога скривао мачак
а када су престали да гађају
мама је отишла по воду
воду смо скупљали
у суседној котларници
а била је већ ноћ
струје није било
и моја мама је кренула кроз двориште
а када је дошла
тамо је већ било људи
који су чекали за воду
после сат времена се вратила
помислио сам
како је то страшно
а онда су поново почели да бомбардују
и моја мама је опет лежала
тамо под столом

20. децембра 2022, Доњецк

Игор Бобирјев (1985) је руски песник из Доњецка. Завршио је Факултет за историју Доњецког државног универзитета. Објавио је збирке поезије „Сви знају да је мој стан погодила граната“ (2016) и „Метро и мобилизација“ (2023), као и књигу „Дневник – Есеји 2016–2021“ (2024)

Препевао с руског: Владимир Коларић

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ