Жак Кусто: Страшно је рећи, али морамо елиминисати 350.000 људи дневно (1991)

Богатства и сировине наше планете су ограничени, постоји праг насељивости који се не смије прелазити, изјавио француски океанограф за часопис Унеска 1991. године

Организација Уједињених нација за образовање и културу (Унеско) објавила је у свом званичном часопису Унесков курир од новембра 1991. године текст у ком позива на смањење броја становника на свијету, позивајући на елиминацију триста педесет хиљада људи дневно, односно сто милиона људи годишње.

Исте те године тадашњи предсједник САД Џорџ Буш у свом годишњем обраћању нацији поменуо је израз „Нови свјетски поредак“, наговјештавајући промјене глобалних размјера.

Позив на смањење броја људи на свијету објављен је у званичном часопису Унеска, у оквиру разговора с француским океанографом Жак-Ивом Кустоом. На питање „Које главне опасности пријете Земљи данас?“ Кусто је одговорио:

„Путујући по свијету свих ових година, посматрајући га из хеликоптера, као ронилац, с брода… сажео бих своја осјећања ријечима да су богатства и сировине наше планете ограничени, да постоји граница коју не би требало прекорачивати, праг насељивости који се не смије прелазити.

Требало би да се упитамо колико животиња и људи наша планета може и даље издржавати прије него се квалитет живота погорша, прије него све љепоте Земље изблиједе. Прије петнаест година, кад сам био у САД, покушао сам конструисати математички модел да  бих сазнао колико људи планета може издржавати с приходима, куповном моћи и погодностима које је у то вријеме уживао просјечан Американац. Подаци који су ми били на располагању нису били сасвим тачни и од самог почетка знао сам да ће приближност бити реда четрдесет или педесет посто. Био сам у добрим односима с директором Океанографске лабораторије Универзитета Јужна Каролина, чији су истраживачи служили као савјетници мојим колегама и мени. С подацима који су ми стајали на располагању дошао сам до бројке од седамсто милиона. Седамсто милиона људи који уживају животни стандард упоредив са стандардом просјечног Американца! Прије петнаест година (разговор објављен 1991, нап. СтСт) наша планета није била у стању да пружи прихватљив живот за више од седамсто милиона људи! А тада је број становника на свијету био четири милијарде!

Узнемирен налазима истраживања, саопштио сам их директору лабораторије. Знате шта је рекао? Да су ми налази веома оптимистички. Он је конструисао исти модел као ја и дошао до бројке далеко мање од моје! Отад сам опсједнут проблемом насељености планете.

Број становника на свијету тренутно износи 5,7 милијарди, и расте вртоглавом брзином. Сваке године број становника на свијету повећава се за број становника Француске, а сваких десет година за број становника Кине.

Свако је увјерен да се пораст броја становника не може одвијати на овако хаотичан, канцерозан начин. Али кад се постави питање шта чинити, нико неће да зна. (…)

Страшно је што се ово мора рећи. Број становника на свијету мора се стабилизовати, а да би се то урадило морамо елиминисати триста педесет хиљада људи дневно. О том је тако ужасно размишљати да то не би требало чак ни да изговарамо. Али је општа ситуација у којој се налазимо за жаљење.“

Унеско, основан 1945. ради промоције мира, културе и образовања, играо је кључну улогу у поспјешивању сарадње између науке и образовања. Овај став, изнесен прије тридесет три године, нагласио је забрињавајући помак ка ауторитаризму и циљу контроле броја становника под велом одрживости, далеко од његове првобитне мисије.

Извор:
СТАЊЕ СТВАРИ