БРИКС против Г7: Четири показатеља која указују на доминацију

Земље чланице БРИКС-а дуже од две деценије граде институционалну алтернативу западном систему. За разлику од Г7, скупа некада најразвијенијих земаља, који чине Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе и чији сјај копни, земље БРИКС-а јачају своје економије и постају све бројније. Бразилу, Кини, Индији, Русији, Јужноафричкој Републици, ове године су се прикључили Иран, Египат, Етиопија и УАЕ, а још 40 земаља је изразило жељу да се придружи „економијама убрзаног раста“.

Чланице БРИКС-а постепено изграђују паралелне глобалне институције и стратегије, обликујући другачија правила политичке сарадње, трговине и робне размене, а резултати њиховог рада и тежње да се отргну постају све видљиви и привлачнији онима који су сити условљавања и хегемоније Запада. Заједничко за ове земље је да имају изузетне предиспозиције, ресурсе 21. века, енергенте, руде метала и неметала и да су у демографској су експанзији.

Отуда се и велике наде полажу у самит који се одржава у Казању, да би могао да означи почетак краја западне превласти и настанак нове ере у којој се коначно чује глас Глобалног југа.

Заједнички, земље БРИКС-а имају 3,25 милијарде становника, што је више од 45 одсто светске популације, док земље чланице Г7 имају укупно око 780 милиона становника. Са 20 процената светских резерви нафте и гаса, тридесетак одсто светских шума и питке воде и рудницима дијаманата и злата, Русија, заједно са Кином и Индијом, има важну улогу у овој организацији.

Међународни монетарни фонд (ММФ) признао је да БРИКС надмашује Г7 у четири значајне области. БРИКС доминира када је у питању БДП мерен паритетом куповне моћи, удео глобалног становништва, производња нафте и допринос глобалном економском расту.

Ово наглашава смањење јаза између западног економског блока и других економија у развоју на Глобалном југу. Такође, БРИКС група се значајно проширила током протекле године, а све је ближа и реализација најављених планова за покретање новог међународног платног система.

Међу земљама чланицама све више се говори и о дедоларизацији, односно коришћењу домаћих валута у трговини уместо америчког долара. Извршни директор руске филијале Међународног монетарног фонда Алексеј Можин у мају је изјавио да би земље БРИКС-а могле да створе обрачунску јединицу која би била изграђена на корпи валута пет земаља чланица групе.

Председник Думе Вјачеслав Володин је изјавио да је БРИКС за 15 година свог постојања постао нови центар мултиполарног света, а да су земље чланице, без обзира на све изазове и санкције, побољшале своје економске позиције. БРИКС сада контролише више од 35% светског БДП-а, 45% светске популације и 41% светске производње нафте.
Удео у светском БДП-у

Володин је подсетио да је Русија данас четврта економија света по паритету куповне моћи и прва економија Европе. Кина, такође чланица БРИКС-а, заузела је прво место на овој листи, Индија – треће, а Бразил – седмо. Осим тога, још неке државе – нове чланице, ушле су на листу топ 25 економија света по паритету куповне моћи: Египат је заузео 17. место, Саудијска Арабија 18, а Иран 22. место. За разлику од чланица БРИКС-а, економије западних земаља су у паду и то управо због санкција које су увели и трговинских ратова које су покренули.

САД су пале на друго место и већ неколико година не могу да поврате своје претходне позиције. Немачка је испала са списка топ 5 економија, а Француска и Британија су на граници да испадну из топ 10.

Прорачуни података Светске банке за прошлу годину показују да је удео земаља чланица БРИКС-а у глобалном БДП-у по паритету куповне моћи достигао рекордних 35,7 одсто, док је удео привреда Г7 смањен на 29 одсто.

Светска банка је у јулу објавила податке из којих произилази да је удео земаља БРИКС-а у глобалном БДП-у по паритету куповне моћи на крају 2023. године порастао за 0,6 одсто и достигао рекордних 35,7 одсто. БРИКС је основан 2006. године, а од те године је удео овог економског блока у привреди појачан за 10,2 одсто.

Са друге стране, удео Г7 на крају прошле године је био 29 процената што је најмања вредност у претходних 30 година. Г7 је изгубила 0,4 процентна поена у току прошле године, а од 2006. године њен удео је смањен за 9,7 процентних поена. Остале државе су, показују резултати за прошлу годину, чиниле 35,3 посто глобалне производње – њихов удео је углавном стабилан од 1990. године.

Од свог настанка, БРИКС је, дакле, повећао своје учешће у светској економији за скоро 10 процентних поена – исто толико колико је Г7 изгубила током овог периода.

Премијер Русије Михаил Мишустин је изјавио да ће БРИКС до 2028. године чинити 38 одсто светског БДП-а, након што се удружењу придруже и нове чланице, наводећи да ће, с друге стране, удео земаља Г7 у светском БДП-у опасти, будући да се очекује пад овог показатеља код „бивших лидера велике седморке“.

Просечан годишњи раст БДП- а по глави становника у периоду од 1990. до 2022. године У Г7 је био 1,5 одсто у Г7, у поређењу са 4,5 одсто у БРИКС-у. Истакле су се Кина и Индија са изузетно високим просечним стопама раста од 12,3 и 6,4 одсто). Просечна годишња стопа раста Бразила, Русије и Јужне Африке износила је 1,3 одсто, што је мало испод просека Г7.
У земљама БРИКС-а 72 одсто залиха ретких метала

У земљама економског блока БРИКС се након приступања нових чланица налази 72 одсто глобалних залиха ретких земних метала, изјавио је челник руске Федералне агенције за управљање подземним ресурсима (Роснедра) Јевгениј Петров.

Он је рекао да се минерално-сировински комплекси земаља БРИКС-а међусобно допуњују и да постоји потенцијал за проширење трговине међу чланицама те организације да би се обезбедила стабилност снабдевања. Ретки земни метали су кључни за планирану енергетску транзицију и постепено напуштање фосилних горива.

Председник Руске Федерације Владимир Путин је изјавио да БРИКС чини око четвртину глобалног извоза робе и нагласио да земље чланице доминирају на многим кључним тржиштима, укључујући енергенте, метале и храну, односно на тржиштима оних добара без којих је одрживи економски развој немогућ.

„Једном речју, БРИКС већ игра значајну улогу у глобалној економији не само данас, већ ће та улога расти у будућности“, истакао је Путин.

Извор:
ИСКРА