Данас се обележава Дан сећања на масовно страдање цивила у Крагујевцу

sumarice

Према расположивима сазнањима, нацисти су убили 2.796 особа, међу којима су и ђаци од петог до осмог разреда гимназије

Масовно стрељање хиљада грађана Крагујевцу, међу којима су и ђаци виших разреда крагујевачке гимназије, од стране немачких окупатора 21. октобра 1941. године био је један од најтрагичнијих догађаја у окупираној Србији и обележава се као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

У Крагујевцу и околини, немачка казнена експедиција је у циљу одмазде због 26 рањених и 10 убијених немачких војника, извршила масакр над више хиљада српских цивила.

Према расположивима сазнањима, убијено је 2.796 особа, од којих 412 у селима, а остали у Крагујевцу.

Повод за стрељање у Крагујевцу били су немачки губици 16. октобра, када је немачка колона, у заједничкој акцији партизана и четника дочекана у заседи на путу Крагујевац – Горњи Милановац.

Као одмазду, окупатор је применио је драконску одредбу из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног, а 50 за рањеног Немца.

Бруталне одмазде започеле су 19. октобра прво у оближњим селима, да би се немачка казнена  експедиција потом наставила 20. и 21. октобра у Крагујевцу.

Наређење за спровођење одмазде у Крагујевцу непосредно је издао мајор Ото Деш, тада заповедник 749. пука, са средиштем у Краљеву, а налог је прослеђен мајору Паулу Кенигу у Крагујевац.

На основу наредбе генерала Бемеа израчунато је да се с циљем одмазде стреља 2.300 лица.

Нацисти су у Крагујевцу прво ухапсили мушкарце старости између 16 и 60 година, мада је међу приведенима било и других, а колико се зна, отпора приликом привођења није било.

Никада није сасвим извесно разјашњено колико је људи тада ухапшено, али се процењује да је приведено између пет и шест хиљада грађана.

Сви приведени, односно ухапшени, згурани су потом у топовске шупе које је претходно користио артиљеријски пук „Танаско Рајић“, да би убрзо започела и стрељања.

Извршиоци су били припадници Вермахта, и то Првог батаљона 724. пешадијског пука и припадници Трећег батаљона 749. пешадијског пука.

У Спомен-парку у Шумарицама од 1971. године одржава се „Велики школски час“, манифестација којом се подсећа на масакр који се догодио.

Одлука о изградњи Спомен-парка донета је 1953. године, а меморијални комплекс укупно садржи 30 масовних гробница.

Влада Србије 2012. године донела је одлуку да се дан масакра у Крагујевцу, обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.

Српска православна црква је такође канонизовала страдалнике, прогласивши их за новомученике.

Извор:
РТ