Министарка Ђедовић демантује податке о Рио Тинту са сајта свог министарства: Оптужује Нову да застрашује јавност и шири панику

Међународној корпорацији Рио Тинто, преко “ћерке” фирме Рио Сава, одобрено је хидрогеолошко истраживање пијаће воде у Липничком шору, у општини Лозница, према подацима Министарства рударства и енергетике. Овај податак био је истакнут на сајту Министарства, закључно са јучерашњим даном. Међутим, када је ова вест објављена у штампаном издању Нове, министарство Дубравке Ђедовић Хандановић шаље деманти у ком се наводи да подаци на сајту нису ажурирани. Саговорник Нове нагласио је да је чиста и најквалитетнија пијаћа вода у земљи. То такође демантује кабинет Ђедовић Хандановић.

Јавност у Србији до данас није била обавештена да је компанија Рио Тинто имала дозволу за истраживање пијаће воде. Министарка је реаговала након објаве нашег текста, рекавши да је дозвола истекла, а да наш текст застрашује јавност и шири панику.

„Примењена хидрогеолошка истраживања на локалитету Липнички Шор су важила до септембра 2022. године. Компанија ‘Рио Сава Еxплоратион’ је поднела 2022. захтев за продужење рока за истраживање на предметном локалитету, али исти није одобрен. Услед ажурирања и техничких подешавања јавно доступног информационог система Министарства рударства и енергетике предметно истражно поље је приказано као активно, што свакако није случај. Информацијом да је ‘компанија добила ново истражно право недавно’, као и информација да је у питању најквалитетнија и највреднија пијаћа вода, доводите и своје читаоце у заблуду“, пише у одговору министарства Дубравке Ђедовић Хандановић.

Увидом у мапу на њиховом сајту, било је јасно истакнуто да дозвола постоји, а према речима геолога, овакво истраживање подразумева прераду воде, која би угрозила њен квалитет, јер је у питању једна од ретких области у Србији, са најчистијом пијаћом водом.

“Ова дозвола, коју је сигурно издало Министарство за заштиту животне средине, јер је то њихова област, односи се на алувијални нанос реке. То значи да ће они истраживати, прерађивати, алувијон реке Дрине, а још не знамо којим методама. Алувијон представља нанос, тачније најновији, најсвежији геолошки период воде, када Дрина доноси огромне количине добро обрађеног шљунка и ствара такозване насукане лепезе. У њима, у том шљунку, налази се изузетно вредна, чиста и најквалитетнија пијаћа вода”, објашњава за Нова.рс Бранислав Божовић, инжењер геологије.

Из Министарства Дубравке Ђедовић Хандановић, међутим тврде, да оваква истраживања сама по себи нису штетна.

„То се показало и у конкретном случају, јер се иста не изводе више од две године и у том смислу нису оставила никакве последице по животну средину. Хидрогеолошка истраживања код пројеката оваквог типа, пре свега су сврсисходна са аспекта дефинисања хидрогеолошких карактеристика истраживаног подручја у циљу дефинисања параметара нивоа подземних вода и утицаја на исте“.

Шта је писало на сајту?

Наиме, како се до данас могло видети у бази, тачније на мапи Географског информационог система при Министарству рударства и енергетике, било је уцртано одобрење за хидрогеолошко истраживање, што јасно указује да је пијаћа вода још једна сировина коју ће, поред литијума, испитивати компанија Рио Тинто.

На мапи одобрених истраживања, у општини Лозница писало је да је у питању извориште Липнички шор, у алувијону реке Дрине. Не наводи се, међутим, назив пројекта, ни тип подручја интереса.

Ако је компанији Рио Тинто потребна питка вода – узеће најчистију, истче Божовић.

“Вода као сировина, потребна им је за третман отпадних вода и испирање сирове руде. Да ли ће након истраживања да је користе као пијаћу воду у технолошке сврхе или за потребе својих погона за пиће, то не знамо. Они су добили дозволу да истражују, а не знамо ни шта то истраживање све подразумева. Наравно, све те дозволе иду ‘преко реда’, општина удари печат, потом и министарство, без неког превеликог уплитања у њихове даље послове. Они су тамо већ радили нека истраживања да би могли да дођу до већих количина воде. Желе да имају своја лежишта, свој део погона зато што им је потребна огромна количина дринске воде”, наглашава Божовић.

„Не знамо колико наше воде им је потребно“

Пројекат ће показати колико ће тачно воде испумпавати, а последице прераде трпеће грађани.

Извор:
НОВА