Роман Носиков: ГЛЕ, УСУДИЛИ СЕ ДА СЕ ПОНАШАЈУ КАО ДРЖАВА!

gruzija-foto

Док Јерменија постепено нестаје са политичке карте, исто тако полако, али све јасније, појављује се Грузија.

САД и ЕУ имају нови проблем у Закавказју: Грузија се усудила да се понаша као држава. Тбилиси је почео да мери своје економске интересе бројкама, а не слоганима. Одлучили су да бране своју културу. И тако су дошли до обнављања веза са Русијом, закона о страним агентима и забрани ЛГБТ пропаганде.

Запад је побеснео. Одбили су да приме грузијског премијера код председника САД. Бивши амерички амбасадор позвао је на санкције тој земљи. А ЕУ маше новцем пред грузијским носом и прети да га Тбилиси никад неће добити ако…

Запад можемо разумети. Уложили су много новца и труда да би закавкаска република одустала од пријатељства са Русијом, у подгревање непријатељства према Русији.

Године 2008. године напори наших непријатеља завршили су се „коначним и неопозивим успехом“ – петодневним ратом који је започео председник Саакашвили, убивши 11 руских мировњака. После тога, 58. армија Оружаних снага Русије мало је прошетала кроз Грузију, а Москва је признала независност Абхазије и Јужне Осетије.

Чинило се да после тога односи неће бити обновљени.

Али ђаво би био непобедив да није његове гордости. Почевши од 2022, сам Запад је помогао Грузији да се окрене у нашем правцу, захтевајући од ње да изврши самоубиство – отварање другог фронта у Закавказју против Русије.

А Грузија, чија популација не достиже четири милиона, схватила је: желе да је искористе као опушак којим потпаљују бок медведа. После те процедуре од опушка не остаје ништа.

У Тбилисију су почели да се опиру, најпре бојажљиво, а онда, видевши да хегемонов стисак и није тако јак, све увереније.

Русија је укинула визна ограничења за грузијске грађане, а сад им је продужила период безвизног боравка.

Чиме смо богати, тиме и помажемо. А богати смо огромном територијом и огромном количином посла за њено унапређивање.

Путин је Грузијцима дао шансу да раде на добробит Русије. Зар то не показује колико смо повезани?

Извор:
ИСКРА