Професор Драшковић о корупцији и тајном споразуму за Јадар – Шошкић: Јадар економски промашај

Извори проблема за пласман литијума из рудника леже у конкурентским материјалима за батерије (попут натријума) и рециклажи литијумских батерија, рекао је др Борис Беговић, професор Правног факултета Универзитета у Београду у пензији.

Он је навео да процене озбиљне консултантске куће Прајс вотерхаус куперс показују да ће због рециклаже „потражња за литијумом из рудника кренути да опада од 2030. године“, док процене неких других института наводе да се „литијум од 2050. године неће копати“.

Шошкић: Оваква идеја и структура пројекта „Јадар“ је нешто што треба одбацити

Др Дејан Шошкић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, истакао је у вечерашњем „Утиску недеље“ да је закључак студије коју је радио заједно са економским стручњацима Зораном Дракулићем, Бошком Мијатовићем и Даницом Поповић, тај да треба одустати од пројекта „Јадар“.

Како је истакао Шошкић, ова студија је урађена са становишта економске и финансијске анализе, а не утицаја на животну средину.

„Спровели смо класичну инвестициону анализу“, рекао је Шошкић о студији која показује да би Србија остварила занемарљиве приходе – свега 17,4 милиона евра годишње или 2,6 евра по становнику годишње, а да би са друге стране претрпела огромне трошкове за субвенције, изградњу инфраструктуре и санацију могућих еколошких катастрофа, без икаквог власничког удела у пројекту. Да смо хтели да будемо строжији у анализи, лако је могло да се деси да вредност пројекта „Јадар“ буде нижа, или чак и негативна.

Он је рекао да је зачуђујуће да компанија Рио Тинто у одговору на ову студију није дала ниједну нову релевантну информацију која би мога да доведе ову анализу у питање.

„Србија ће инвестирати прилично у инфраструктурне инвестиције као што су путеви, гасовод, далековод, трафостанице, довођење воде…“, рекао је Шошкић.

Професор Шошкић Рио Тинтову аквизицију компаније Аркадијум литијум види као начин да Рио Тинто „стекне неку референцу у области литијума“.

„Да ли ће да оде или неће? То би сада биле процене за које нисам сигуран да имам довољно знања и аргумената. Ако је тек пре четири дана ова компанија купила другу која има искуство у производњи литијума, то значи да она тек сад може да се легитимише да има неку технологију у области производње литијума, они желе да стекну неку референцу због чега су ово платили изнад берзанске цене“, рекао је професор Економског факултета.

Он је навео и да је питање колико ће тамо радити наших радника, односно питање је колико имамо и да ли довољно квалификованих радника да се укључе у тај пројекат.

„Интерес Србије оваквим пројектом уопште није заштићен. Оваква идеја и структура пројекта је нешто што треба одбацити“, закључио је Шошкић.

Драшковић: Пројекат „Јадар“ је нерентабилан за нас

Др Божо Драшковић, професор економије екологије у пензији, упитао је зашто нас неко гура да будемо „покусни кунић“ у овој причи, а да се слична налазишта литијума налазе и на другим местима у Европи и свету.

„Нека они буду мало ти покусни кунићи и да видимо како ће да реагују на трошкове животне средине“, рекао је др Драшковић у „Утиску недеље“.

Говорећи о потенцијалној одштети компанији Рио Тинто, он наводи да ми не знамо да ли је ова земља у ризику или не зато што не знамо да ли постоје неки тајни споразуми за које јавност не зна или неке гаранције да ће добити право на експлоатацију.

„Посматрајући понашање и представника власти и компаније, могуће је да постоји нешто што ми не знамо, а што је није ретко у овој земљи“, рекао је он.

Он је оценио да је Рио Тинто „осетио профит“ и да ће „по сваку цену да гризе“.

„Ми нисмо направили рачуницу колике су штете на води, ваздуху, земљи и на другим природним ресурсима“, упозорио је он.

Др Драшковић каже да, имајући у виду претходне случајеве пословања компаније Рио Тинто у свету, „може постојати озбиљна сумња и на корупцију“.

„А мени је кључни индикатор то са колико жара и воље званичници власти у Србији подржавају тај пројекат, иако он нема основну економску оправданост. Ако се додају и они скривени трошкови које ми не видимо, а то су трошкови животне средине или друштвени трошак, када њих урачунамо онда је овај пројекат дубоко нерентабилан за нас, а да не говоримо о социјалним трошковима“, поручио је он.

Др Борис Беговић је навео и да је лондонски Економист пре две недеље објавио огроман текст о рециклажи литијумских батерија наводећи да је за сада тај процес добијања литијума из батерија „толико скуп“ да није конкурентан литијуму из рудника, али да се „појављују нова решења“.

„Литијумске батерије су опасан отпад, али су истовремено и извор литијума у процесу рециклаже. Цео тај процес је у овом тренутку толико скуп да тај литијум из рециклаже није конкурентан литијуму из рудника, али је технички напредак у тој области веома интензиван и нова решења се проналазе.

Озбиљна консултантска компанија Прајс вотерхаус куперс каже да је њихова процена да ће потражња за литијумом из рудника од 2030. године кренути да опада због рециклаже литијума, што имате више литијумских батерија и електричних аутомобила са литијумским батеријама, имаћете више батерија за рециклажу“, рекао је Беговић у „Утиску недеље“ на ТВ Нова.

Он је додао да „неке процене других института кажу да се литијум од 2050. године неће копати“.

„Сав потребан литијум долазиће из рециклаже“, истакао је др Беговић и додао да је то један од разлога зашто је Рио Тинто недавно купио Аркадијум Литијум јер та фирма има искуство са рециклажом литијума.

„Мени се чини да је куповина Аркадијума нешто што је огроман оброк који ће задовољити велики део апетита Рио Тинта за литијумом“, рекао је још он.

Др Беговић је истакао да је једна ствар неспорна, а то је да Рио Тинто „никад није радио са литијумом и да нема никаква искуства са производњом и са тржиштем литијума“.

„Они су то јасно признали пре четири дана, када су купили велику корпорацију Аркадијум литијум који се бави искључиво литијумом и који зна боље од Рио Тинта како ће се кретати цена литијума“, рекао је он и додао да је та аквизиција Рио Тинта кошта више од 10 посто вредности Рио Тинтовог капитала.

Он је навео и да компанија Рио Тинто, када се говори о пројекту „Јадар“, још није урадио студију економске оправданости пројекта и то са становишта компаније.

„Рио Тинто уопште није донео одлуку да ли ће овде инвестирати и ући у свој подухват. Ова теза је суштински доказана тиме што је генерални директор Рио Тинта рекао да завршавају студију економске оправданости. Моја друга хипотеза је да није занемарљива вероватноћа да ће Рио Тинто из економских разлога напустити овај пројекат…

Ми не знамо колики је економски животни век пројекта, а они (Рио Тинто) стално говори о 40 година, али тих 40 година је број година колико то налажиште може да се експлоатише, а економски животни век може бити краћи јер приходи компаније зависе од цене данас и сутра, али и од цене током свих година економског живота пројекта“, поручио је др Беговић.

„Ја молим Рио Тинто да ме тужи за оно што сам вечерас рекао“, рекао је он на крају емисије.

Извор:
WEBTRIBUNE