Хавајска Иверска икона: Прича о исцељењу и вери

Икона није само слика, већ прозор у духовни свет. Недавно сведочанство чувара Хавајске Иверске иконе, Нектарија Јангстона, о девојчици у Енглеској, коју је исцелила Пресвета Богородица, представља снажно сведочанство о вери, нади и чудесној моћи Божјој.

Ову причу чуо сам од оца Нектарија Јангстона, чувара мироточиве чудотворне хавајске Иверске иконе Богородице. Испричао је то када је недавно дошао у нашу парохију Светог Јована Крститеља у Вашингтону. Они који су чули оца Нектарија признали су да никада нису чули тако искрено сведочанство, које је изговорена од човека који се нагледао многобројних чуда пред иконом Хавајске Иверске иконе Пресвете Богородице.

***

Иконе светитеља нису апстрактне „слике на зиду“: оне делују у сваком тренутку. И можда се чуда не дешавају одмах, или не како ми тражимо. Често се не дешавају нама, већ неком другом. Али верујем да кроз њих Господ и Мајка Божија показују, укључујући и мене, да су у близини, да помажу на начин да је то на моју корист, а ако из неког разлога оклевају са тренутном подршком, онда значи да је тако боље. И понекад схватим да су и за мене чуда која су се десила неком другом – утеха.

Супруга и ја смо испратили икону у Енглеску и отишли у малу прелепу цркву Московске Патријаршије у Окланду. Ту се окупило неколико стотина људи.

Приметио сам брачни пар који је довео своју малу ћерку. Имала је можда 3 или 4 године, била је тако мала.

Седели су тихо недалеко од места где се налазио хор. Видео сам да је девојчица у стању невероватне агоније. Очигледно је да је много патила, на њеном лицу је била изражена туга. Видео сам јој ране на рукама, ногама, лицу, врату. Била је јако болесна.

Погледао сам је, она ме погледала, благо се осмехнула и спустила главу.

Била је то румунска породица. Тражили су исцељење за своју ћерку, чудо које ће јој помоћи. Имала је екцем који је изазвао пликове. А када би пликови пукли, осећало се као да се киселина разлива по кожи.

И када су чули да икона Богородице долази у ово подручје Велике Британије, одлучили су: „Можда може помоћи. Веровали су Јој, обраћали се Њој, обраћали се Богу.

Епископ Иринеј је прочитао беседу, један парох знацима наговестио да ова породица прва треба да доведе ћерку на миропомазање.

Владика је погледао њу и погледао у мене. Имао је флашицу са светим миром са иконе, сипао ју је у руке девојчице и њиме јој буквално обрисао лице, руке и ноге.

Извините, и даље ми је тешко да причам о овоме, иако је прошло неколико година, јер је то за мене нека врста исповести. У том тренутку ја, чувар иконе Богородице, који сам видео толико чуда, нисам могао да схватим шта се дешава. Док ју је владика помазивао, испустила је невероватно застрашујући врисак због боли коју јој је причињавало додиривање рана. Било је веома тешко чути га.

Седео сам у близини и све то видео. Онда сам поставио Богу питање које никада не смемо да постављамо: „Зашто? Зашто јој ово свето миро које нам долази из Раја задаје бол?“

За свештенство и за све који су били ту, и за породицу, био је то веома тежак тренутак. Родитељи су узели девојчицу и брзо отишли, након чега је настављено помазање.

Следећег дана смо напустили Оксфорд. У нашим колима били су владика Иринеј, ђакон, један монах и ја. Зазвонио је владичин телефон. Све што је рекао током тог разговора било је: „Хвала Богу! Бог благословио!“

Када је прекинуо везу, у ауту је завладала тишина, а ја сам, као бивши полицијски детектив, питао: „Владико, шта се десило? Он је одговорио: „Сећаш ли се оне девојчице која је толико вриштала када сам је помазао? Богородица ју је исцелила“.

Испоставило се да је истог јутра породица поново дошла у цркву и показала свештенику шта се догодило. Родитељи су код куће чули девојчицу како се смеје и прича у својој соби. Ушли су и питали: „С ким то разговараш? Она је одговорила: „Са женом.“

Када су боље погледали, видели да је девојчица потпуно здрава. Све њене ране су нестале.

Ово дете је живело са невероватним болом од рођења. Цео живот није знала ништа осим бола. Цео њен живот је био бол, патња, а Богородица ју је исцелила.

Ова прича показује да иконе светитеља нису само слике на зиду. Они живе међу нама и желе да се приближимо Христу. Они желе да можемо и преко иконе да Га додирнемо, да Га разумемо, да би и нас кроз Њега, Отац загрлио. Како можемо ово да урадимо? О томе нам је и сам Христос рекао: „И љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом – ово је прва заповест! И друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од ових нема.“ (Мк 12:30-31)

***
Хавајска икона је мања копија монтреалске Иверонске иконе, која је текла миро 15 година, али је нестала у октобру 1997, када је њен чувар, брат Џозеф Муњоз-Кортез, убијен у Атини. Нова икона је такође почела да мироточи 6. октобра 2006. године. Од тада она путује по парохијама Руског Заграничног, одишући смирном готово непрекидно. Молитвама су се пред њом дешавала многа чуда, а људи верују да нам ју је Богородица послала као утеху.

Дмитриј Злодорев

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ